ТАС2Р41
| Рецептор укуса тип 2 члан 41 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р41; Т2Р41; Т2Р59 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 613965 МГИ: 2681273 ХомолоГене: 16412 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р41 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 259287 | 387353 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000221855 | ЕНСМУСГ00000048284 | |||||||||
| УниПрот | П59536 | П59532 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_176883.2 | НМ_207028.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_795364.2 | НП_996911.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 143.17 - 143.18 Мб |
Цхр 6: 42.38 - 42.39 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 41 је протеин који је код људи кодиран TAS2R41 геном.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Буфе Б, Хофманн Т, Краутwурст D, Рагусе ЈД, Меyерхоф W (2002). „Тхе хуман ТАС2Р16 рецептор медиатес биттер тасте ин респонсе то бета-глуцопyраносидес”. Нат Генет. 32 (3): 397—401. ПМИД 12379855. дои:10.1038/нг1014.
- ^ „Ентрез Гене: ТАС2Р41 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 41”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Conte C; Ebeling M; Marcuz A; et al. (2003). „Идентифицатион анд цхарацтеризатион оф хуман тасте рецептор генес белонгинг то тхе ТАС2Р фамилy.”. Цyтогенет. Геноме Рес. 98 (1): 45—53. ПМИД 12584440. дои:10.1159/000068546.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес.”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
