ТАС2Р5
| Рецептор укуса тип 2 члан 5 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р5; Т2Р5 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 605062 ХомолоГене: 49580 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р5 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 54429 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000127366 | н/а | |||||||||
| УниПрот | Q9НYW4 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_018980.2 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_061853.1 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 141.49 - 141.49 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 5 је протеин који је код људи кодиран TAS2R5 геном..[1]
Овај протеин је члан фамилије оф могућих рецептора укуса. Он припада групи Г протеин спрегнутих рецептора и специфично је изражен у ћелијама укуса језика и епитела непци. Он делује као рецептор горког укуса. Овај рецептор укуса не садржи интроне. Његов ген се налази на хромозому 7.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Киннамон СЦ (2000). „А плетхора оф тасте рецепторс.”. Неурон. 25 (3): 507—10. ПМИД 10774719. дои:10.1016/С0896-6273(00)81054-5.
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Цхандрасхекар Ј, Хоон МА, Рyба Њ, Зукер ЦС (2007). „Тхе рецепторс анд целлс фор маммалиан тасте.”. Натуре. 444 (7117): 288—94. ПМИД 17108952. дои:10.1038/натуре05401.
- Диас Нето Е; Цорреа РГ; Верјовски-Алмеида С; et al. (2000). „Shotgun sequencing of the human transcriptome with ORF expressed sequence tags.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 97 (7): 3491—6. PMC 16267
. PMID 10737800. doi:10.1073/pnas.97.7.3491. - Adler E; Hoon MA; Mueller KL; et al. (2000). „A novel family of mammalian taste receptors.”. Cell. 100 (6): 693—702. PMID 10761934. doi:10.1016/S0092-8674(00)80705-9.
- Chandrashekar J; Mueller KL; Hoon MA; et al. (2000). „T2Rs function as bitter taste receptors.”. Cell. 100 (6): 703—11. PMID 10761935. doi:10.1016/S0092-8674(00)80706-0.
- Firestein S (2000). „The good taste of genomics.”. Nature. 404 (6778): 552—3. PMID 10766221. doi:10.1038/35007167.
- Matsunami H, Montmayeur JP, Buck LB (2000). „A family of candidate taste receptors in human and mouse.”. Nature. 404 (6778): 601—4. PMID 10766242. doi:10.1038/35007072.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Scherer SW; Cheung J; MacDonald JR; et al. (2003). „Human chromosome 7: DNA sequence and biology.”. Science. 300 (5620): 767—72. PMC 2882961 . PMID 12690205. doi:10.1126/science.1083423.
- Hillier LW; Fulton RS; Fulton LA; et al. (2003). „The DNA sequence of human chromosome 7.”. Nature. 424 (6945): 157—64. PMID 12853948. doi:10.1038/nature01782.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес.”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
