Pređi na sadržaj

Немањићи — рађање краљевине

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nemanjići — rađanje kraljevine
Plakat za prvu sezonu serije
Žanristorijska drama
FormatTV serija
ScenarioGordan Mihić
RežijaMarko Marinković
UlogeVojin Ćetković
Mladen Nelević
Dragan Mićanović
Nebojša Glogovac
Sloboda Mićalović
Dubravka Mijatović
ZemljaSrbija
Jeziksrpski
Broj sezona1
Broj epizoda13 (spisak epizoda)
Vreme trajanja45 minuta
Produkcija
Izvršni producentIvan Pribićević
Igor Vranjković
KoproducentDragoljub Ilić
UrednikMarko Novaković
MontažerBranislav Godić
ScenografKiril Spaseski
ProdukcijaRadio-televizija Srbije
Emitovanje
EmiterRTS 1
Premijerno
prikazivanje		17. februar 2018 — 6. maj 2018.
Emitovanje u Republici Srpskoj
EmiterATV
Premijerno
prikazivanje		17. februar 2018 — 6. maj 2018.
IMDb profil

Nemanjići — rađanje kraljevine srpska je istorijsko-dramska televizijska serija snimana od 2017. godine čije je premijerno prikazivanje počelo 17. februara 2018. na kanalu RTS 1.[1][a]

Predstavlja najveći produkcijski poduhvat u istoriji srpske televizije jer je za nju angažovano 218 glumaca i 2700 statista, a snimana je na više od 200 lokacija. Serijalom koji je obuhvatio 200 godina vladavine najuticajnije srpske srednjovekovne dinastije obeležava se 800 godina od nastanka Kraljevine Srbije i krunisanja Stefana Prvovenčanog. Projekat nastao u režiji Marka Marinkovića, a po scenariju Gordana Mihića i produkciji Radio-televizija Srbije.

Uloga Stefana Nemanje poverena je Mladenu Neleviću, a njegove supruge Ane Nemanjić Dubravki Mijatović. Njihove sinove Stefana Prvovenčanog, Vukana Nemanjića i Rastka Nemanjića — Svetog Savu poimenično glume Vojin Ćetković, Nebojša Glogovac i Dragan Mićanović. Prvu srpsku kraljicu, mletačku princezu Anu Dandolo, tumači Sloboda Mićalović.

Pilot epizoda serije emitovana je 31. decembra 2017. kao novogodišnji specijal. Međutim, prva epizoda je emitovana tek 17. februara 2018.[traži se izvor] Nakon pilot epizode reakcije su uglavnom bile negativne posle višemesečnih iščekivanja.[2] Kritike su uglavnom bile vezane za jezik kojim se govori u seriji, efekte i spornu glumu.[3]

Premisa

[uredi | uredi izvor]

Serija predstavlja najveći produkcijski poduhvat u istoriji srpske televizije[4] jer je za nju angažovano 218 glumaca i 2700 statista, a snimana je na više od 200 lokacija.[5] Serijalom koji je obuhvatio 200 godina vladavine najuticajnije srpske srednjovekovne dinastije[6] obeležava se 800 godina od nastanka Kraljevine Srbije i krunisanja Stefana Prvovenčanog.[7] Projekat je nastao u režiji Marka Marinkovića, a po scenariju Gordana Mihića i u produkciji Radio-televizija Srbije.[8]

Stefan Nemanja od naroda traži — i dobija — pristanak za početak borbe za spas i slobodu svih porobljenih srpskih zemalja.[9] Vizantijski car Manojlo Komnin umire i u Vizantiji izbija borba za vlast. Nemanja namerava da napadne Vizantiju.[10] Nemanja pomaže vojsci Svetog rimskog carstva omogućavanjem bezbednog prolaza i hrane za Treći krstaški rat. Raška i Stefan ne smeju da priznaju međusobnu ljubav koju ne mogu ostvariti.[11]

Rastko se zamonašuje. Stefan i Evdokija venčaju se u crkvi.[12] Vukan obećava papi da će širiti katolicizam u svojoj zemlji, Zeti. Raška namerava da napusti dvor.[13] Papa prihvata Vukanovu ponudu tražeći potpunu pokornost. Stefanu se ne dopada Evdokijina neozbiljnost.[14] Stefan i Raška traže pomoć od bugarskog kralja Kalojana za vraćanje Stefana na presto. Kalojan obećava Stefanu pomoć u sukobu s Vukanom i ugarskim kraljem.

Stefan od papskog izaslanika Kazamarisa očekuje pomoć u vezi s približavanjem papi, koji bi ga podržao u nameri da se kruniše kao kralj Srbije.[15] Papa smatra da bi Vukan, kao stariji brat, trebalo da bude kralj Srbije. Kulin saopšti Stefanu da želi s vojskom da napadne Vukana jer ga je optužio za bogumilstvo.[16] Evdokija napušta Stefana ostavljajući ga s njihovom decom Komninom i Radoslavom.[17] Stefan se zbog državne koristi oženi Anom Dandolo umesto Raškom.

S njom dobije sina Uroša. Stefan Nemanja umire.[18] Nakon ogromnih osvajanja Bugarske Strez izdaje Stefana i priključuje se Latinima i Bugarima. Latini i Ugarska spremaju napad na Srbiju.[19] Srpska pravoslavna crkva dobija autokefalnost. Stefan postaje kralj Srbije. Na samom kraju prve sezone serije Stefan umire u postelji zbog bolesti.[20]

Uloge

[uredi | uredi izvor]

Uloga Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja, poverena je Vojinu Ćetkoviću,[21] a uloga prve srpske kraljice, mletačke princeze Ane Dandolo, poverena je Slobodi Mićalović.[22]

Ulogu Stefana Nemanje, velikog župana Raške, tumači Mladen Nelević,[23] a njegovu suprugu Anu Nemanjić tumači Dubravka Mijatović.[24]

Ulogu Vukana Nemanjića, najstarijeg sina Stefana Nemanje, tumači Nebojša Glogovac,[25] a ulogu Rastka Nemanjića — Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, tumači Dragan Mićanović.[26][27]

Stvarni likovi

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga Opis
Vojin Ćetković Stefan Nemanjić (Prvovenčani) Srednji sin Stefana Nemanje i Ane. Nasleđuje oca na prestolu, a kasnije postaje prvi srpski kralj.
Mladen Nelević Stefan Nemanja Veliki župan srpske države Raške. Odlučan i hrabar čovek. Zamonašuje se i predaje vlast srednjem sinu Stefanu.
Dragan Mićanović Rastko Nemanjić (Sveti Sava) Najmlađi sin Stefana Nemanje i Ane. Zamonašuje se i dobija ime Sava. Kasnije postaje prvi srpski arhiepiskop.
Nebojša Glogovac Vukan Nemanjić Najstariji sin Stefana Nemanje i Ane. Osporiće očevu odluku da ga nasledi njegov brat Stefan. Zbog toga kreće u rat protiv njega.
Dubravka Mijatović Ana Nemanjić Supruga Stefana Nemanje i majka Vukana, Stefana, Save i Jefimije.
Igor Pervić Isak II Anđel Vizantijski car. Pobeđuje Srbe u bici na Moravi i ubrzo udaje svoju nećaku Evdokiju za Stefana.
Slobodan Beštić Aleksije III Anđel Vizantijski car. Otac princeze Evdokije i Stefanov tast.
Aljoša Vučković Ranijero Dandolo Otac Ane Dandolo i sin Enrika Dandola. Drugi Stefanov tast.
Jelena Gavrilović Evdokija Anđel Prva supruga Stefana Nemanjića i kći viznatijskog cara Aleksija Anđela. Majka Radoslava, Vladislava i Komnine.
Sloboda Mićalović Ana Dandolo Druga supruga Stefana Nemanjića i unuka mletačkog dužda Enrika Dandola. Uroševa majka.
Meto Jovanovski Manojlo I Komnin Vizantijski car. Više puta je poštedeo život Stefanu Nemanji.
Radoje Čupić Tihomir Zavidović Stariji brat Stefana Nemanje. Udružuje se s Vizantijom i ratuje protiv brata Nemanje. Gubi život u bici kod Pantina.
Jovan Torački Stracimir Zavidović Stariji brat Stefana Nemanje. U početku ratuje protiv njega s ostalom braćom, ali se kasnije mire.
Siniša Maksimović Miroslav Zavidović Stariji brat Stefana Nemanje. I on ratuje s ostalom braćom protiv Nemanje, ali se mire. Napisao je Miroslavljevo jevanđelje.
Aleksandar Đurica Vojihna Komandant srpske vojske.
Novak Bilbija Fridrih I Barbarosa Nemački kralj. Jedan od predvodnika krstaškog rata.
Zafir Hadžimanov Teodor I Laskaris Nikejski car.
Jelena Đukić Katalena Vukanova supruga.
Aleksandar Dunić Vuk Zetski velmoža.
Andrej Šepetkovski Strez Bugarski vlastelin.
Dimitrije Ilić Kalojan Bugarski kralj/car koji pomaže Stefanu da se vrati na presto.
Atila Mes Andrija II Ugarski kralj.
Ljubomir Bulajić Stojimir Izaslanik.
Bogoljub Mitić Ugljar Bogdanov otac.
Olivera Viktorović Ugljareva supruga Bogdanova majka.
Dubravko Jovanović Ban Kulin Bosanski ban.
Isidora Minić Vojislava Supruga Kulina Bana.
Predrag Bjelac Bertold IV, grof od Meranije Istarski krajiški grof.
Đorđe Branković Anastas
Milan Čučilović Henrik Flandrijski
Zlata Numanagić Stefanova strina.
Milan Marić mladi Vukan Nemanjić
Miloš Đurović mladi Stefan Prvovenčani
Nikola Mijatović dečak Stefan Prvovenčani
Jovana Gavrilović mlada Raška Nemanjić
Stefan Radonjić Stefan Radoslav Najstariji sin Stefana Nemanjića i Evdokije. Stefanov naslednik.
Tonja Gaćina Komnina Nemanjić Kći Stefana Nemanjića i Evdokije.
Branislav Ćalić Stefan Vladislav Drugi sin Stefana Nemanjića i Evdokije.
Tanasije Uzunović Antonije Zograf.
Ivan Nikolić

Izmišljeni likovi

[uredi | uredi izvor]

Većina likova u seriji utemeljena je na istorijskim ličnostima. Međutim, postoje likovi koji su izmišljeni radi dočaravanja dalekog vremena. To su:[28]

Glumac Uloga Opis
Nada Šargin Raška Nemanjić Usvojena kći Stefana Nemanje i Ane. Zaljubljena je u Stefana.
Miodrag Krstović Adam Prijatelj Stefana Nemanje i zapovednik srpske vojske.
Goran Sultanović Prosigoj Učitelj Vukana, Stefana i Save.
Miroljub Lešo Sluga Radoje Savetnik, sluga, kuvar i prijatelj porodice Nemanjić.
Milena Pavlović Tisa Žena koja luta po šumama i poljima s Branom.
Vučić Perović Bogdan Ugljarev sin, prijatelj Stefana Prvovenčanog i zapovednik srpske vojske.
Ivan Zablaćanski Bran Čovek koji luta po šumama i poljima s Tisom
Luka Raco Evdokijin ljubavnik

Tu se ubraja i Raška Nemanjić (Nada Šargin) koju je osmislio scenarista Gordan Mihić, ali u novijim istraživanjima istoričara pojavljuju se indicije da je na dvoru, u vreme vladavine Stefana Nemanjića, zaista postojala žena s kojom je živeo Stefan Nemanjić.[29]

Epizode

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Spisak epizoda serije Nemanjići — rađanje kraljevine
SezonaEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
1.1317. februar 2018. (2018-02-17)[a]6. maj 2018. (2018-05-06)
2.TBATBATBA

Dragan Mićanović potvrdio je da će serija imati još jednu sezonu,[30] što je kasnije potvrdio i scenarista Gordan Mihić.[31] Dragan Mićanović, zbog istorijskih razloga, ne zna hoće li biti deo glumačke postave u sledećoj sezoni.[32]

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Pretprodukcija

[uredi | uredi izvor]
Datoteka:Costimography for the Nemanjići series.IMG 3640 (2).jpg
Oružje korišćeno u seriji

Radio-televizija Srbije raspisala je 5. septembra 2015. konkurs za najbolji scenario za televizijsku seriju od dvanaest epizoda kroz koje bi se predstavilo krunisanje Stefana Prvovenčanog.[33] Glavni i odgovorni urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić tada je izjavio: „Od prvog kraljevskog krunisanja u Žiči deli nas 800 godina”.[34][35] Dodao je i da je reč prilici „za dijalog s istorijom, za nova preispitivanja i poziv za nove stvaraoce da se pozabave značajnom temom”.[36] Televizija je pobedniku, pored ekranizacije scenarija, ponudila i nagradu od pola miliona dinara.[37] Konkurs je zatvoren 31. januara 2016.[38]

Pet dana kasnije, stručna komisija, koju su činili: Milan Vlajčić — novinar i predsednik žirija, Goran Marković — filmski scenarista i reditelj i istoričarka Smilja Marjanović Dušanić, otvorila je pristiglih dvanaest rukopisa. Marta 2016. objavljeno je da je pobednik anonimnog konkursa Gordan Mihić, čiji je scenario potpisan šifrom Snovi.[39][40] Mihić je tom prilikom izjavio da je RTS ovim „dobio priliku da se iskupi”, jer je materijal „takav da je greh što to do sada nije urađeno”.[41] Dodao je da se tokom pisanja scenarija konsultovao sa savremenim istoričarima, kao i da je iščitavao brojne istorijske spise i svedočanstva.[42][43] Krajem novembra 2016. RTS je objavio da će serija obuhvatiti period dvovekovne vladavine Nemanjića — od Stefana Nemanje i podizanja Hilandara, pa sve do smrti Uroša Nejakog.

Niti kojima je serijal prožet takođe su i „borbe velikih sila za teritoriju Balkana, unutrašnji sukobi, sticanje autokefalnosti srpske crkve, vojni uspesi i krvave borbe”.[44] Budući da je kasnije objavljeno da se prvih dvanaest epizoda završavaju krunisanjem Stefana Prvovenčanog u manastiru Žiča, pojavile su se spekulacije da će serija imati više sezona, te da će kroz njih proći još više glumaca koji će igrati preostale Nemanjiće.[45] Serija je umesto dvanaest imala trinaest epizoda. Poslednja epizoda prve sezone prikazuje Stefanovo krunisanje u manastiru Žiča, a završava se njegovom smrću.[46][47] Pre nego što je počelo snimanje reditelju se kao pomoćnik pridružila Bojana Šutić, koja decenijama živi i radi u Rimu.[48] Producentskoj kući rediteljka je od velikog značaja zbog iskustva stečenog u radu s Felinijem, Kopolom, Al Pačinom, Džesikom Lang i drugima.[49]

Lokacije i scenografija

[uredi | uredi izvor]
Deo scenografije u Smederevskoj tvrđavi i oružja korišćenog u seriji

Serija je snimana na više od 200 lokacija širom Srbije od kojih je Studenica prva u nizu.[50][51] Scenograf Kiril Spaseski rekao je 7. februara 2017. da lokacije ispunjavaju očekivanja, jer se težilo k tome da većina mesta budu upravo ona na kojima su živeli ili boravili Nemanjići: „Tu smo uzeli u obzir ostatke Magličke tvrđave, koja je iz kasnijeg doba, ali ćemo je adaptirati kao da je iz tog doba, zatim Smederevsku tvrđavu, manastirske komplekse koji su u Raškoj oblasti”.[52][53][54]

Svi rekviziti završeni su pre 15. marta, kada je počelo snimanje. Uspešno su izrađene replike srednjovekovnog oružja kako bi se što verodostojnije predstavile scene borbe i slike srpskih, mađarskih i vizantijskih vojnika. Oružje za petoricu glavnih glumaca ručno je rađeno. Miloš Petrović je napravio kaiševe na koje je stavljao nitne u duhu srednjovekovne srpske mode. Dve nedelje pre naznačenog datuma početka snimanja, u Lipovačkoj šumi u Beogradu izgrađen je Nemanjin dvor: palisadna tvrđava, kapija dvora, selo oko dvora.[55] Tu su istovremeno za scene borbi uvežbavani konji.

U martu je takođe, u skladištu luke Beograd, počela zahtevna izgradnja scenografije manastira Žiče, koja je bila oslikana (preslikana) kao nova, prikazujući tako kako je manastir izgledao kada je tek bio podignut.[56] Prva klapa snimljena je 15. marta na Studeničkoj reci, a odatle se ekipa preselila na Kopaonik gde su snimljene scene odlaska u Bugarsku.[57] Selidba snimateljske ekipe u studio stavila je u prvi plan kamermana, Nebojšu Bašića, koji je istakao da je najveći izazov bio pronaći adekvatan ton na svetlosti vatre, sveća i baklji. Nemanjići su potom snimani na Fruškoj gori, Kosmaju, Kalemegdanu, Lipovačkoj šumi, Boraču,[58] Sirogojnu, Smederevu, Hercegovini, Deliblatskoj peščari i na kraju u Petrovoj crkvi u Novom Pazaru.

Kostimografija

[uredi | uredi izvor]

Za potrebe serije, ručno je izrađeno 800 kostima na čijoj se izradi radilo danonoćno.[59] Oko mesec i po dana trajale su pripreme na izradi kostima koje je šilo dvadeset ljudi, na čelu sa autorima, kostimografom Stefanom Savkovićem i scenografom Kirilom Spaseskijem.[60] Po rečima istoričara Marka Popovića — „bilo je to veoma složen i težak posao, posebno imajući u vidu da srpski istoričari koji proučavaju ovu epohu imaju dileme i ne mogu sa sigurnošću reći šta je zaista autentično”.[61][62]

Kostim Save Nemanjića
Kostim Vukana Nemanjića
Kostimi dvorskih dama
Kostim vojnika

Izložba kostima 2021. godine u galeriji u Golubačkoj tvrđavi

[uredi | uredi izvor]
  • Plakat
    Plakat
  • Deo kostima
    Deo kostima
  • Jedan deo kostima
    Jedan deo kostima
  • Kostimi
    Kostimi
  • Kostimi i oružje
    Kostimi i oružje
  • Kostim
    Kostim
  • Dva kostima
    Dva kostima

Budžet

[uredi | uredi izvor]

U projekat je uloženo 2,87 miliona evra,[63] od prethodno predviđenih 3.200.000 evra,[64] a pojašnjeno je da je novac za realizaciju sakupljen od sponzora i iz komercijalnog prinosa Javnog servisa.[65][66][67] Pojavile su se spekulacije da je samo prva epizoda serije koštala 300.000 evra.[68] Prosečno, jedna epizoda serije košta nešto više od 180.000 evra,[69] ali je RTS izdvojio svega trećinu te cene.[70] Jedan sat serije je koštao oko 191.300 evra.[71] Veći deo sredstava za realizaciju, 1,82 miliona evra, obezbedili su finansijeri, sponzori i prijatelji serijala,[72] Svislajon-Takovo, Hemofarm i BK grupa.[73] RTS je u gotovini izdvojio 1,05 miliona evra za ceo projekat, odnosno 70.000 evra po satu programa.[74]

Muzika

[uredi | uredi izvor]

Muziku je komponovao Dragoljub Ilić, a pesmu u uvodnoj špici otpevala je srpska pevačica pravoslavne duhovne muzike Divna Ljubojević.[75] Na Tviteru su se pojavili i snimci borbe sa malo ubrzanim tempom i čuvenom muzikom iz serije Beni Hil što se publici svidelo.[76] Izdavačka kuća PGP RTS objavila je disk sa 25 kompozicija koje su korišćene u samoj seriji čije je ukupno trajanje 55 minuta.[77] Muzički producent bio je Oliver Ivanović, a muzičari su bili Nikola Popmihajlov (vizantijska muzika), Tijana Milošević (violina), Ladislav Mezei (violončelo), Ljuba Dimitrijević (solista na starim duvačkim instrumentima — frule, zurle i kravlji rog), vokalna grupa „Serbija global art”, srpski vizantijski hor „Mojsije Petrović”.[78][79]

Spisak pesama na disku[80][81][82]▼

Redni broj Naziv Trajanje
1 „Rađanje kraljevine” 1:51
2 „Posle pobede” 1:46
3 „Osvajanje utvrde” 2:28
4 „Vrbo, vrbice” 2:22
5 „Tuga” 1:53
6 „Borba braće” 2:13
7 „Glorija” 3:07
8 „Moć Vizantije” 1:22
9 „Ostroljanka” 1:32
10 „Oj, vrbo” 3:18
11 „Sveti Sava” 3:55
12 „Rastanak” 1:55
13 „Žanjem žito” 1:26
14 „Skomraška” 2:14
15 „Za zemlju svoju” 2:33
16 „Nemanjin izbor” 2:13
17 „Poleteo soko tica” 0:54
18 „Isak Anđel” 3:27
19 „Milost i sud” 3:35
20 „Zavera” 2:38
21 „Ova brda” 1:28
22 „Sveti Đorđe, izbavi me” 1:33
23 „Sumnja” 1:53
24 „Blagoslovi Bože” 0:45
25 „U slavu Nemanjića” 3:19

Greške

[uredi | uredi izvor]

U trećoj epizodi, gde se Rastko zamonašuje u manastiru,[83][84] jasno se iza njega, na zidu, vidi freska na kojoj se nalazi slika sveca i Stefana Nemanje.[85][86][87] Veruje se da je taj svetac bio upravo Sava zbog svoje odore. Ovo je izazvalo burne reakcije na Tviteru i veliku buru u medijima.[88][89][90]

U osmoj epizodi serije primetile su se ogromne greške. U jednoj sceni, krave su obeležene ušnim markicama[91] koje su u Srbiju uvedene pre nekoliko godina po zahtevu Evropske unije.[92] U istoj epizodi pojavljuje se i lik Bogoljuba Mitića koji jede cicvaru,[93] nekoliko vekova pre nego što je kukuruz donet u Evropu.[94][95] Ista epizoda zabeležena je[96] čudnim scenarijom Raške.[97][98][99][100]

Recenzije

[uredi | uredi izvor]

Reakcije publike

[uredi | uredi izvor]

Nakon emitovanja pilot epizode u novogodišnjoj noći 2018, reakcije publike i kritike su bile mahom negativne,[traži se izvor] pa su išle čak i do toga da su gledaoci bili neprijatno iznenađeni posle višemesečnih iščekivanja. U seriji je bilo kritikovano odsustvo bilo kakve drame i poprilična neinventivnost,[101] kao i naivna gluma i propusti u praćenju istorijskih fakata.[102] Dijalozi i glumačka postava u pilot epizodi su poprilično razočarali publiku.[103] Kritikovani su i efekti koji su se koristili u seriji i „jeftini” opšti utisak (poprilično skupe) pilot epizode.[104] Razni desničarski portali i mediji su kritikovali seriju kroz kontekst „skrnavljenja istorije”.[105] Mnogima je zasmetao specifičan jezik kojim se govori u seriji.[106] Te reči su nastale tek kasnije od strane latinskog, mađarskog, turskog, nemačkog i ruskog jezika.[107][108] Na primer, reč „pričvrljiti” koju upotrebljava glumac Goran Sultanović.[109][110] Publika je kritikovala i upotrebu dorćolskog žargona u seriji.[111]

Sa druge strane, u pozitivne recenzije spadaju one koje hvale činjenicu da je ovakva serija uopšte snimljena (prvenstveno zbog činjenice da je reč o žanru kome se autori nisu mnogo obraćali prethodnih godina i decenija), te da je ishod zadovoljavajući shodno višestruko manjem budžetu od analognih serija kakve se snimaju u zapadnim zemljama. Takođe, ove recenzije su pozivale na strpljenje, jer se neki od glavnih glumaca (Ćetković, Glogovac, Mićalović, Mićanović) u prvoj epizodi još nisu pojavili. Bizarne stvari i čudan jezik i gluma u seriji shvaćeni su kao humoristički motivi.[112] Publika je gotovo jednoglasno pohvalila kostime i muziku.[103]

Recenzije kritičara

[uredi | uredi izvor]

Najveći problem mi je jezik i neka imena...

— Božidar Kljajević, srpski istoričar.[113]

Recimo to ovako – nek bude da prva epizoda Nemanjića ostaje u staroj, a da će s proleća nove godine stići bolje epizode.

— Bojana Lekić, srpska novinarka.[114]

Ovim se upravo mladi ljudi udaljavaju od Nemanjića (jer neće gledati dalje epizode), ali i od istorije.

— Dragoslav Bokan, srpski režiser, književnik i publicista.[115]

Reklo bi se da je scenarista stavljanjem današnjeg gradskog govora u usta ljudima koji su živeli pre osam vekova želeo da i njih i njihovo doba približi našem vremenu, da ih učini ljudskijim, običnijim, a efekat je bio upravo suprotan. On ih je udaljio i učinio neistorijskim, bez trunke autentičnosti. Tako smo, i pored prividno istorijske scenografije, dobili neistorijske ličnosti, izmeštene iz svog vremena, zapravo skupinu naših savremenika, čudno odevenih, bezvoljnih i namrgođenih, koji govore besmislen tekst i krevelje se pred kamerama, a nisu ni zabavni. Susreti Nemanje s vizantijskim carem deluju gotovo groteskno („Jesi l’ ti, care, normalan?!”). Isti je utisak i o Nemanjinom razgovoru s carem Fridrihom Barbarosom. Neukusna su opsesivna nastojanja Rastkovog dvorskog i porodičnog okruženja da mu nađe žensko čeljade. Kao da je neko s predumišljajem i otvoreno izvrgnuo ruglu sjajno doba naše istorije, o kojem će se, posle ovakve serije, suma pogrešnih znanja i predstava samo umnožiti.

— Đorđe Bubalo, srpski istoričar.[116]

... Vizantijski car Manojlo Komnin prikazan je kao jektičavi kepec, a istorijski podaci nesumnjivo govore da je bio ogroman rastom, veliki ratnik bez mane i straha, učesnik viteških turnira. Na samrti (1180), kada je tražio da bude zamonašen, sve mantije koje su našli na dvoru jedva su mu dosezale do kolena. Uz to, on je rođen 1118. godine, pet godina je mlađi od Nemanje (1113), a u seriji je drugačije. Nemački car Fridrih Barbarosa je od Nemanje mlađi 12 godina, a u seriji je gotovo obratno. Nemanju, koji je u Carigrad kao zarobljenik doveden 1172. godine, vizantijski pisci opisuju kao „plećatog starca”, a isti Nemanja, posle 17 godina, na sastanku s Barbarosom u Nišu (1189) nema nijednu sedu. Sve su to činjenice koje su mogle lako da se provere. U vreme kada je kretao na Svetu Goru i bio u uzrastu od šesnaest ili sedamnaest godina, Sava je predstavljen vrlo pojednostavljeno, kao smušeni verski zanesenjak čija se pobožnost i naklonost prema monaškom životu svode na simplifikovane sintagme kao što su „Bog je ljubav, ljubav je Bog”.

— Radivoj Radić, srpski istoričar, univerzitetski profesor i naučni radnik.[116]

Ono što je teško popraviti jesu, po mom mišljenju, slabi dijalozi i slaba gluma, uz časne izuzetke. Ali za svaku pohvalu je činjenica da smo konačno dobili seriju o Nemanjićima. Možemo da imamo stotine primedbi, ali bi trebalo da sačekamo da pogledamo celu seriju. Ovom serijom se ipak ispravlja sramota da nismo imali nijedan film, nijednu seriju o najvažnijoj temi nacionalne istorije. Jer identitet Srba se zasniva na sećanju na Svetog Savu, Svetog Simeona i ostale Nemanjiće.

— Miloš Ković, srpski istoričar i docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[117]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Prva (pilot) epizoda je emitovana 31. decembra 2017. godine

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Савић, Биљана (10. 2. 2018). „Емитовање „Немањића“ почиње на дан ктиторске славе манастира Студеница”. РТС. Архивирано из оригинала 17. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  2. ^ „Оштре критике на рачун Немањића”. Вечерње новости. 11. 1. 2018. Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. 
  3. ^ „Немањићи изазвали жучну полемику”. Вечерње новости. 4. 1. 2018. Архивирано из оригинала 13. 04. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. 
  4. ^ „Немањићи – од 17. фебруара на АТВ-у”. 6yka. 14. 2. 2018. Архивирано из оригинала 04. 04. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. 
  5. ^ Никић, Софија (30. 3. 2018). „Највећа серија РТС-а”. РТС. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  6. ^ „Опис серије Немањићи”. Скандалозно. Еспресо. 9. 4. 2018. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  7. ^ „Почиње да се емитује серија о Немањићима”. Антрфајл. 14. 8. 2017. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  8. ^ „Немањићи — рађање краљевине”. РТС. 17. 2. 2018. Архивирано из оригинала 19. 03. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  9. ^ „Немањићи (прва епизода)”. Балкан Портал. Архивирано из оригинала 19. 03. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  10. ^ „Немањићи (друга епизода)”. РТС. 14. 2. 2018. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  11. ^ „Немањићи (трећа епизода)”. РТС. 21. 2. 2018. Архивирано из оригинала 31. 03. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  12. ^ „Немањићи (четврта епизода)”. РТС. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  13. ^ „Немањићи (пета епизода)”. РТС. 11. 3. 2018. Архивирано из оригинала 31. 03. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  14. ^ „Немањићи (шеста епизода)”. РТС. 18. 3. 2018. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2018. 
  15. ^ „Немањићи (осма епизода)”. РТС. 28. 3. 2018. Архивирано из оригинала 31. 03. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  16. ^ „Немањићи (девета епизода)”. РТС. 8. 4. 2018. Архивирано из оригинала 04. 04. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  17. ^ „Немањићи (десета епизода)”. РТС. 11. 4. 2018. Архивирано из оригинала 20. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  18. ^ „Немањићи (једанаеста епизода)”. РТС. 16. 4. 2018. Архивирано из оригинала 24. 04. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  19. ^ „Немањићи (дванаеста епизода)”. РТС. 23. 4. 2018. Архивирано из оригинала 29. 04. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  20. ^ „Немањићи (тринаеста епизода)”. РТС. 6. 5. 2018. Архивирано из оригинала 06. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  21. ^ „Војин Ћетковић у улози Стефана Првовенчаног”. Династија Немањић. 31. 3. 2017. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  22. ^ Ракочевић, Данијел (23. 3. 2017). „Слобода и Војин као Ана и Стефан”. Блиц. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  23. ^ Костић, Сава (13. 1. 2018). „Младен Нелевић: Хтео сам да Немању сачувам као човека”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 18. 03. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  24. ^ „Дубравка Мијатовић као Ана Немањић”. Жена. 7. 1. 2018. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  25. ^ Илић, Ана (15. 3. 2017). „Данас почело снимање серије Немањићи”. ИН4С. Архивирано из оригинала 26. 01. 2019. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  26. ^ „Овај глумац ће бити Свети Сава”. Блиц. 1. 2. 2017. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  27. ^ Јовановић, Бојана (1. 2. 2018). „Почиње снимање Немањића”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 28. 04. 2018. г. Приступљено 25. 4. 2018. 
  28. ^ „Измишљени ликови у серији Немањићи”. РТС. 30. 4. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  29. ^ „Рашка – Скривена љубав”. РТС. 5. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  30. ^ Калаба, Ана (3. 4. 2018). „Драган Мићановић открио како ће се завршити Немањићи”. Noizz. Архивирано из оригинала 11. 04. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2018. 
  31. ^ „Гордан Михић открио како ће се завршити Немањићи”. Крстарица. 4. 4. 2018. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2018. 
  32. ^ „Драган Мићановић о критикама на рачун серије”. Курир. 5. 4. 2018. Архивирано из оригинала 11. 04. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2018. 
  33. ^ „Конкурси 2015”. РТС. 10. 3. 2015. Архивирано из оригинала 25. 03. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018. 
  34. ^ „Тачно 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног”. Петровград. 29. 12. 2017. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  35. ^ „Немањићи – рађање краљевине”. РДС. 19. 8. 2017. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  36. ^ „Конкурс за сценарио за серију о Немањићима”. РТС. 5. 9. 2015. Архивирано из оригинала 25. 03. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2017. 
  37. ^ „Конкурс испитне лабораторије” (PDF) (Majkrosoft vord). РТС. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2018. 
  38. ^ „Јавни анонимни конкурс” (PDF) (Majkrosoft vord). РТС. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 09. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  39. ^ „Важно је да нове генерације упознају Немањиће!”. Мондо. 14. 4. 2017. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  40. ^ „Изабран сценарио Гордана Михића”. РТС. 17. 3. 2016. Архивирано из оригинала 25. 03. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2017. 
  41. ^ „Царска династија Немањића на РТС-у”. РТВ. 16. 4. 2016. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  42. ^ „Серија о Немањићима по сценарију Гордана Михића”. БКТВ. 17. 3. 2016. Архивирано из оригинала 25. 03. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018. 
  43. ^ Трајковић, Александра (16. 3. 2016). „Гордан Михић аутор сценарија за серију о Немањићима”. РТС. Архивирано из оригинала 25. 03. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018. 
  44. ^ Стијачић, Гордана (23. 11. 2016). „Крунисање Стефана Првовенчаног”. РТС. Архивирано из оригинала 21. 06. 2017. г. Приступљено 21. 7. 2017. 
  45. ^ Малушев, Александра (30. 12. 2017). „Једна од спектакулација серије”. Република. Архивирано из оригинала 25. 03. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018. 
  46. ^ „Немањићи имају тужан крај”. Жена. 30. 4. 2018. Архивирано из оригинала 02. 05. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2018. 
  47. ^ Миленковић, Стефан (30. 4. 2018). „Тужан крај Немањића”. Noizz. Архивирано из оригинала 03. 05. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2018. 
  48. ^ „Појачање из Рима”. Наслови. 16. 2. 2017. Архивирано из оригинала 26. 03. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018. 
  49. ^ „Појачање из Рима екипи „Прве немањићке краљевине“”. РТС. 16. 2. 2017. Архивирано из оригинала 26. 03. 2018. г. Приступљено 25. 3. 2018. 
  50. ^ „Нова српска серија: Ово су Немањићи!”. Мондо. 15. 3. 2017. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  51. ^ „У серији о Немањићима – 218 глумаца”. Политика. 18. 3. 2017. Архивирано из оригинала 07. 03. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2018. 
  52. ^ „Последње припреме пред снимање”. РТС. 7. 2. 2017. Архивирано из оригинала 05. 06. 2017. г. Приступљено 21. 7. 2017. 
  53. ^ „Извештај са снимања серије о Немањићима”. Династија Немањић. 27. 2. 2017. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  54. ^ Милићевић, Владимир (23. 12. 2018). „Немањићи — рађање краљевине (серија)”. Фамилија Милићевића. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  55. ^ Станојевић, Дарка (27. 2. 2017). „Гради се Немањин двор”. РТС. Архивирано из оригинала 22. 08. 2017. г. Приступљено 21. 7. 2017. 
  56. ^ Савић, Биљана (9. 4. 2017). „Ускоро прва клапа”. РТС. Архивирано из оригинала 14. 07. 2017. г. Приступљено 21. 7. 2017. 
  57. ^ Ракочевић, Драгана (15. 4. 2017). „Почело снимање серије”. РТС. Архивирано из оригинала 25. 07. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  58. ^ „Снимање „Немањића“ у подножју средњовековног града Борача”. РТС. Архивирано из оригинала 04. 06. 2018. г. Приступљено 5. 6. 2018. 
  59. ^ Стојановић, Стефан (3. 3. 2018). „Изложба костима и реквизита”. Мондо. Архивирано из оригинала 21. 04. 2018. г. Приступљено 20. 4. 2018. 
  60. ^ „Свечано отворена изложба „Немањићи – рађање краљевине“”. РТС. 1. 3. 2018. Архивирано из оригинала 21. 04. 2018. г. Приступљено 20. 4. 2018. 
  61. ^ „Немањићи: Наши људи одмах све знају”. Мондо. 1. 3. 2018. Архивирано из оригинала 21. 04. 2018. г. Приступљено 20. 4. 2018. 
  62. ^ Ђурић, С (2. 3. 2018). „Изложба Немањићи свечано отворена”. Вести. Архивирано из оригинала 21. 04. 2018. г. Приступљено 20. 4. 2018. 
  63. ^ „Немањићи коштали 2,87 милиона евра”. Дневни журнал. 18. 1. 2018. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  64. ^ „Оволико је свака кућа у Србији платила да бисмо гледали Немањиће!”. 4. 1. 2018. Архивирано из оригинала 25. 03. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  65. ^ „Почињу Немањићи: Спектакл од три милиона евра”. Вечерње новости. 17. 2. 2018. Архивирано из оригинала 23. 03. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2018. 
  66. ^ „Сви кукају на Немањиће, а знате колико нас коштају друге домаће серије?”. Видовдан. 5. 1. 2018. Архивирано из оригинала 20. 03. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2018. 
  67. ^ „Под заставом Византије: Вечерас на РТС-у почињу Немањићи”. БКТВ. 17. 2. 2018. Архивирано из оригинала 19. 03. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2018. 
  68. ^ Пауновић, Петар (3. 1. 2018). „Прва епизода коштала 300.000 евра?”. Noizz. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  69. ^ Катарина, Е. (17. 1. 2018). „Ево зашто нема Немањића на телевизији”. Опанак. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  70. ^ Богосав, Бојана (16. 1. 2018). „Немањићи иду поново у монтажу”. Блиц. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  71. ^ Пауновић, Петар (5. 1. 2018). „Знате шта РТС мисли о вашим критикама Немањића?”. Noizz. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  72. ^ „Немањићима неки суде после емитовања”. Блиц. 17. 1. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  73. ^ „Не стишава се бура око серије Немањићи”. Дневник. 15. 1. 2018. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  74. ^ „Серија Немањићи постоји захваљујући РТС-у”. Свет плус. 8. 1. 2018. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  75. ^ „Критике серије”. БКТВ. 19. 2. 2018. Архивирано из оригинала 19. 03. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  76. ^ Крстић, Љубица (20. 2. 2018). „Једина верзија Немањића коју бисмо гледали сваки дан”. Noizz. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  77. ^ , Рађање краљевине, 4. 4. 2018, Архивирано из оригинала 03. 05. 2018. г., Приступљено 2. 5. 2018 
  78. ^ „Музика из серије Немањићи”. Вечерње новости. 5. 4. 2018. Архивирано из оригинала 10. 05. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2018. 
  79. ^ „ЦД са музиком из серије Немањићи”. РТС. 4. 4. 2018. Архивирано из оригинала 03. 05. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2018. 
  80. ^ „Оригинална музика из серије”. РТС. 18. 4. 2018. Архивирано из оригинала 03. 05. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2018. 
  81. ^ „Диск са песама из Немањића”. Deezer. 4. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2018. 
  82. ^ „Музика из серије Немањићи”. Београд, Србија: Делфи. 2018. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 30. 5. 2018. 
  83. ^ Крстић, Љубица (26. 2. 2018). „Најбизарнија сцена у Немањићима”. Noizz. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  84. ^ „Нова грешка у Немањићима”. Мондо. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  85. ^ „Растко се замонашује испред фреске Светог Саве!?”. Телеграф. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 01. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  86. ^ „Да ли је ово највећа бламажа у Немањићима?!”. Еспресо. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  87. ^ „Нова испала у Немањићима!”. Србин. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  88. ^ „Ово је доказ да су Немањићи направили највећу грешку икада!”. Курир. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  89. ^ „Растко постаје Сава испред фреске Светог Саве!”. Истинито. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  90. ^ Лекмен, Немања (26. 2. 2018). „Брука у серији Немањићи”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  91. ^ „Греше у осмој епизоди серије”. Србија данас. 2. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  92. ^ „Краве на ушима носе маркице по прописима ЕУ”. Патриот. 4. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  93. ^ „Једе се цицвара пре него што је кукуруз донет у Европу”. Балканс прес. 4. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  94. ^ „Грешка са цицваром”. Крстарица. 4. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  95. ^ „Поново срамне грешке у Немањићима”. Еспресо. 3. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  96. ^ „Немањићи опет запалили интернет”. Вечерње новости. 1. 4. 2018. Архивирано из оригинала 18. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  97. ^ „Немањићи изгорели друштвене мреже”. Блиц. 3. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  98. ^ „Србија гори због Немањића”. Курир. 3. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  99. ^ „Шоу у новој епизоди Немањића!”. Србија данас. 1. 4. 2018. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  100. ^ Миленковић, Стефан (2. 4. 2018). „Рашка у центру најглупљег обрта на почетку нове епизоде Немањића”. Noizz. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 22. 4. 2018. 
  101. ^ „ТВ критика”. Блиц. 5. 1. 2018. Архивирано из оригинала 06. 05. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  102. ^ Илић, Драган (11. 1. 2018). „Молим ти се, Свети Ђорђе…”. Време. Архивирано из оригинала 06. 05. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  103. ^ a b Крстић, Љубица (1. 1. 2018). „Људи уопште нису импресионирани првом епизодом Немањића”. Noizz. Архивирано из оригинала 03. 01. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  104. ^ „Оштре критике Немањића”. Вечерње новости. 11. 1. 2018. Архивирано из оригинала 14. 05. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  105. ^ „Критике”. Србин. 1. 1. 2018. Архивирано из оригинала 08. 01. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  106. ^ „Ово су катастрофалне грешке у Немањићима”. Курир. 3. 1. 2018. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  107. ^ „Неопростиве грешке у Немањићима”. Еспресо. 4. 1. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  108. ^ „Историјске грешке у Немањићима”. Дневно. 2. 1. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  109. ^ „Грешке у Немањићима”. Еспресо. 19. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  110. ^ „Реч причврљити”. Блиц. 20. 2. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  111. ^ „Критике серије Немањићи”. Еспресо. 1. 1. 2018. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  112. ^ Калаба, Ана (25. 2. 2018). „Погрешно смо скапирали Немањиће”. Noizz. Архивирано из оригинала 06. 05. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  113. ^ „Грешке у домаћој серији Немањићи”. 3. 1. 2018. Архивирано из оригинала 02. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018. 
  114. ^ „Какав маневар РТС-а са серијама Немањићи и Пет!”. 2. 1. 2018. Архивирано из оригинала 04. 04. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  115. ^ „Критике Немањића све бруталније!”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  116. ^ a b „Немањићи као Дорћолци”. Крстарица. 5. 3. 2018. Архивирано из оригинала 05. 05. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  117. ^ Апостоловски, Александар. „Немањићи као Дорћолци”. Политика. Архивирано из оригинала 05. 05. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Nemanjići — rađanje kraljevine na Vikimedijinoj ostavi.
Kostimografija serije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немањићи_—_рађање_краљевине&oldid=30507661”