Psihologija

Grčko slovo psi, simbol psihologije

Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina) ljudi i životinja. Saznanja psihologije počivaju na sve vrste podataka. Na podacima dobijenim posmatranjem ponašanja (tzv. objektivni podaci) i podacima neposrednog iskustva (tzv. subjektivni podaci) dobijenim samoposmatranjem (introspekcijom).

Proučava individualna i grupna ponašanja. Sama reč psihologija potiče od grčkih reči psyha i logos i doslovno znači „nauka o duši“. Tokom istorije, još od antičkog doba, psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i 19. veku, započela svoj „vlastiti put“ kao nezavisna naučna disciplina. Psihologija se kao naučna disciplina zvanično počela računati 1879. kada je nemački filozof i psiholog Vilhelm Vunt u Lajpcigu osnovao Prvu psihološku laboratoriju, tzv. Prva laboratorija ljudske duše. Ipak, danas je psihologija vrlo vezana za biologiju i društvene nauke.

Psihologija proučava dve tačke psihičkog, odnosno duševnog života ljudi, koje čine dve vrste psihičkih pojava, a to su:

1. Psihički procesi
2. Psihičke osobine

Kao široka oblast, psihologija ponekad ostavlja utisak neujedinjenosti, raspršenosti. Deli se na primenjene i eksperimentalne ili teoretske ogranke. Neke od primenjenih ogranaka psihologije čine: klinička psihologija, koja se bavi dijagnozom i terapijom mentalnih poremećaja; industrijska psihologija se koristi prilikom odabira radnika i generalno u poslovanju; pedagoška psihologija koja se bavi psihološkom stranom vaspitanja i obrazovanja. Eksperimentalna ili teoretska psihologija se sastoji od dečje, obrazovne, socijalne, razvojne, fiziološke i komparativne psihologije.

Dečja psihologija primenjuje psihološke teorije i istraživačke metode radi proučavanja dece; obrazovna psihologija se bavi problemima vezanim za procese učenja; socijalna psihologija se bavi grupnom dinamikom i drugim aspektima ljudskog ponašanja u društvenom i kulturnom okruženju; i komparativna psihologija se bavi razlikama u ponašanju različitih vrsta živih bića, na primer, ljudi i životinja.

Stvari koje proučavaju psiholozi pokrivaju širok spektar, počev od shvatanja prilikom procesa učenja, opažanja, inteligencije, motivacije, emocija, percepcije, karaktera, mentalnih poremećaja i studije razlika i uticaja okoline na formiranje karaktera i ličnosti.

Psihologiju mnogi ljudi smatraju društvenom naukom, ali ona predstavlja mešavinu prirodnih i društvenih nauka. Za njeno razumevanje potrebno je znati kako funkcionišu pojedini organi u ljudskom telu, prvenstveno oni koji su vezeni za mozak i stvaranje i lučenje hormona.

Zadaci psihologije

Saznavanje i ovladavanje psihičkom stvarnošću.

1. Teorijski - opisati i objasniti sveukupni psihički život i ponašanje ljudi i životinja
2. Praktični - primenom naučnih znanja pomoći pojedincu ili celoj zajednici za unapređenje psihičkog života

Psihološke discipline

Pod jedinstvenim imenom psihologija možemo naći mnoštvo povezanih disciplina. Možemo ih podeliti na teorijske i primenjene discipline. To su:

Teorijske:

• opšta psihologija - proučava izolovano opšte funkcije, procese i sposobnosti normalnog odraslog čoveka
• psihologija ličnosti - proučava ličnost kao celovit i neponovljiv sklop osobina pojedinca
• fiziološka psihologija - istražuje organsku osnovu (čula, nervni sistem, endokrini sistem) psihičkih sposobnosti i procesa
• psihologija životinja - proučava psihički život i ponašanje životinja, deo je etologije
• psihopatologija - proučava abnormalni psihički život, bavi se odstupanjima od normalnih procesa i služi kao temelj psihijatriji i kliničkoj psihologiji
• socijalna psihologija - proučava ljude i njihovo ponašanje u međuzavisnosti sa njihovom (ljudskom) okolinom, sve oblike međuljudskih odnosa, kao i ponašanje grupe kao celine
• eksperimentalna psihologija - bavi se proučavanjem reakcija čoveka na namerno inducirane podražaje, bilo fizičke, bilo socijalne
• biološka psihologija – istražuje organske osnove psihičkih procesa i ponašanja
• psihoistorija – nauka o psihološkim motivima istorijskih događanja

Primenjene:

• ergonomija - proučava odnos čoveka prema radu i nastoji pronaći načine što boljeg prilagođavanja rada čoveku
• pedagoška psihologija - proučava psihološke probleme procesa obrazovanja i vaspitanja
• klinička psihologija - proučava, dijagnostikuje i traži lek za patološke oblike ponašanja psihički poremećenih ljudi
• psihologija rada - proučava i rešava psihološke probleme čoveka na poslu, za cilj ima povećanje produktivnosti i zadovoljstva na poslu.
• psihometrija – koja se bavi raznim oblicima merenja psihičkih osobina, karakteristika pojedinca i grupe, pomoću raznih psiholoških tehnika (npr. testova)
• psihologija sporta
• organizacijska psihologija – istražuje procese povezane s psihičkim životom u organizacijama
• psihologija komunikacije
• forenzička psihologija
• vojna psihologija
• psihodinamička psihologija – koja na čoveka gleda kao na biće pod uticajem nesvesnih procesa nad kojima nema ili teško ostvaruje kontrolu
• kognitivna psihologija – proučava spoznajne i intelektualne funkcije i njihov uticaj na čovekovo ponašanje.
• neuropsihologija – granična disciplina između psihologije i neurologije, a bavi se proučavanjem biologijske podloge različitih psihičkih funkcija (pažnja, pamćenje, i slično).
• dečja psihologija
• razvojna psihologija
• psihologija odgoja i obrazovanja
• psihologija prodaje

Pravci psihologije

• strukturalistička psihologija
• psihoanaliza
• funkcionalistička psihologija
• biheviorizam
• geštaltpsihologija
• humanistička psihologija
• kognitivna psihologija
• kulturno-istorijski pravac

Metodologija psihologije

Metodi psihologije su najopštiji, ustaljeni i provereni načini organizovanja naučnog istraživanja psihičke stvarnosti. Metoda je celokupan način organizovanja jednog istraživanja.

Glavne metode koje se koriste za istraživanja čoveka kao pojednica ili celog kolektivima čine posmatranja unutar i van laboratorije, intervjui, psihološki testovi tj. psihometrija, laboratorijski eksperimenti, statističke analize, kao i introspekcija. Introspekcija je metod posmatranja i opisivanja sopstvenih svesnih psihičkih doživljaja. U početku, u Vuntovoj psihologiji, introspekcija se smatrala za jednini izvor podataka. Međutim, nedostaci introspekcije su to da ispitanici ponekad daju lažne, nepotpune ili socijalno-prihvatljive odgovore, ili jednostavno nisu svesni odgovora. Iako je introspekcija naišla na mnoge kritike, i danas se koristi za neke vidove istraživanja, jer samo na taj način se mogu opisati snovi, sećanja ili fantazije.

Tri opšta psihološka metoda organizovanja istraživanja u kojima se koriste subjektivni podaci (lično iskustvo) ili objektivni (o činjenicama ponašanja) su:

1. Studija slučaja
2. Posmatranje
3. Eksperiment - siste

Studija slučaja je metod intenzivnog, dubinskog i sveobuhvatnog proučavanja ličnosti. Potekla je iz psihoanalize i predstavlja temeljno i obuhvatno istraživanje životne istorije pojednica da bi se razumela situacija i problem u kojoj se pojedinac nalazi. Podaci se dobijaju iz niza testova, intervjua, slobodnih asocijacija, tumačenju snova i upitnika. Krajnji cilj jeste rekonstruisanje "kompletne biografije", kao i objašnjenje celokupne strukture i dinamike konkretne ličnosti. Poznat je slučaj Sergeja Pankejeva gde je u Frojdovoj studiji opisana infatilna neuroza. Naime, knjiga se bazira na jednom strašnom snu koji je pacijent sanjao u ranom detinjstvu. On je usnio kako je u strahu ugledao par belih vukova na orahovom stablu sa ogromnim belim repovima. Na osnovu detaljnog tumačenju i analize sna, Frojd je došao do važnih teorijskih saznanja.

Posmatranje je neeksperimentalna metoda pomoću koje se dolazi do podataka o psihičkom životu ljudi. Sastoji se u planskom, sistematskom i objektivnom registrovanju i analiziranju izvesnih pojava u prirodnom okruženju. Bolja je od introspekcije po tome što se njome mogu otkriti motivi neke delatnosti posmatranjem onoga što čovek zaista radi od onoga što on kaže da želi da uradi. Nedostaci posmatranja su ograničenost na vidljivo ponašanje bez skrivenih motiva i nemogućnost menjanja pojedinih uslova. Takođe, nemoguće je napraviti emocionalnu distancu, tako da su uvidi često subjektivni. Faze posmatranja su posmatranje sa ciljem, sistematsko i konrolisano posmatranje, odabir tehnike, sprovođenje posmatranja, obrada podataka i izvođenje zaključka.

Eksperiment je sistematsko menjanje uslova u kojima se dešava neka pojava. U eksperimentu pojava je zavisna varijabla, a uslovi su nezavisna. Faze eksperimenta su formulisanje problema, izrada plana istraživanja, odabir tehnike, sprovođenje istraživanja, obrada rezultata i izvođenje zaključka. Dobre strane eksperimenrta su pojavu izazivamo i menjamo po svojoj volji u kontrolisanim uslovima, ogled možemo ponoviti bilo kada i bilo gde što omogućava proveru rezultata i pouzalno otkriva kauzalne odnose. Loše strane eksperimenta su da neke stvari ne možemo ili iz etičkih razloga nećemo da menjamo i situacija je veštačka, tj. ispitanici se ne ponašaju prirodno.

Eksperimentalni rad sa ljudima kao subjektima povlači legalna i moralna ograničenja, zbog čega se najznačajniji deo istraživanja obavlja sa životinjama sa nadom da je steknuto saznanje o psihofiziološkim funkcijama i ponašanjima moguće preneti na iskustva sa ljudima.

Psihoterapija i tehnike psihološke analize

Psihoanaliza

Psihoanaliza je teorija i metoda dubinske psihologije koju je početkom 20. veka utemeljio Sigmund Frojd kako bi objasnio duševne procese kao i nastajanje i lečenje psiholoških poremećaja. Ona predstavlja sveobuhvatan teorijski skup koji se između ostalog temelji na sledećim postupcima:

• 1. Psihoanalitička teorija ličnost:

Psiha čoveka prema Frojdu je podeljena je u tri područja: Id, Ego i Superego. Id predstavlja iskonske biološke animalističke nagone čoveka koji nestaju posle njihovog zadovoljavanja. Superego predstavlja moralne i etičke vrednosti i norme društva, takoreći predstavlja funkciju savesti osobnosti. Ego je posrednik između Ida i Superega. Ono je središnja instanca odlučivanja koja pokušava uskladiti potrebe Ida s preduslovima Superega.

• 2. Psihoanalitična razvojna psihologija:

Osnova razvoja psihoanalitične razvojne psihologije je razvoj libida (seksualnog nagona). Prema Frojdovom konceptu razdoblja života zavisno od dobnog nivoa libido obeležava različite regije tela deteta:

oralna faza (prva godina života) – tokom tog razdoblja usta su centar telesnog uzbuđenja ili napetosti,

analna faza (druga do treća godina života)- izražava fiksaciju na analnu fazu i odnosi se prema svetu putem želje za upravljanjem i moći,

falusna faza (četvrta do šesta godina) – tokom te faze postoji privlačnost prema roditelju suprotnoga pola, a uzbuđenja i napetosti su usredotočene na genitalije,

latentna faza (sedma do deseta godina) – nastaje smanjenje seksualnih nagona i interesa,

genitalna faza (od jedanaeste godine) – faza povezana s početkom puberteta.

Kao moguće krize ili problemi unutar psihoseksualnog odgoja (fiksacije) mogu se javiti Edipov kompleks, Elektrin kompleks ili zavist na penisu.

Teorija lečenja

Prema Sigmundu Frojdu nesvesni psihički procesi (pre svega oni koji potiču iz djetinjastva) mogu znatno uticati na pojavu psihičkih poremećaja kao što su na primer neuroze. Procesi koji potiču iz djetinjstva podležu mehanizmu potiskivanja i nedeljno, tokom trajanja psihoanalitičke terapije, trebalo bi ih izazvati i ponovno proživjeti, kako bi se u odraslom dobu mogli svladati. Pacijent tokom seanse treba da ispriča sve što mu padne na pamet (slobodna asocijacija).

Važni elementi psihoanalize su prenošenje i tumačenje snova. Klasično psihoanalitičko lečenje traje nekoliko godina. Psihoanalitičke škole koje i danas još postoje delimično se razlikuju jedna od druge. Tako postoje oblici lečenja kao što je skraćena psihoanalitička terapija ili fokalna terapija.

Načela dečje analize Ane Frojd i Melani Klejn su posebno prilagođena lečenju dede i mladih osoba. Dečja psihoanaliza se primenjuje na primer kod depresije i opsesivne neuroze.

Psihološke tehnike

Tehnike su posebni postupci za prikupljanje i obradu podataka. Neke od tehnika su:

1. Intervju
2. Upitnik
3. Skale procene
4. Anketa
5. Projektivne tehnike
6. Test

Intervju je najstarija tehnika. Obavlja se usmenim, formalnim putem. Može biti standardizovan, unapred određena pitanja, ili nestandardizovan, samo okvirne teme. Nedostaci intervjua je subjektivnost intervjuiste ili neiskrenost intervjuisanog.

Upitnik je sačinjen od nita stavki u pisanoj formi. Postoje otvoreni upitnici, ispitanik sam formuliše odgovore, ili zatvoreni,

Poznati psiholozi

• Sigmund Frojd
• Karl Gustav Jung
• Alfred Adler
• Hauard Gardner
• Leopold Sondi
• Abraham Maslov
• Sabina Špilrajn
• Erih From
• Hans Jurgen Ajzenk
• Čarls Spirman
• Džon Votson
• Vilhelm Vunt
• Erik Bern

Poznati srpski psiholozi

• Brana Petronijević
• Borislav Stevanović
• Živorad Žiža Vasić
• Nikola Rot
• Slavoljub Radonjić
• Ljubomir Stojić
• Predrag Ognjenović
• Josip Berger
• Boško Popović
• Vladimir Petrović
• Ksenija Kondić
• Ivan Ivić
• Žarko Korać
• Žarko Trebješanin
• Bora Kuzmanović
• Tamara Štajner Popović
• Nebojša Jovanović
• Mikloš Biro
• Boris Tadić
• Radovan Karadžić
• Ljubomir Kasagić

Vidi još

• Školska psihologija
• Vazduhoplovna psihologija
• Klinička psihologija

Literatura

• Fernald, Dodge (2007). Psychology: Six Perspectives. SAGE Publications. str. 12—15. ISBN 978-1-4129-3867-9. 
• Petz, Boris (2008). Uvod u psihologiju. Jastrebarsko: Naklada slap. ISBN 978-953-191-149-8. 
• Baker, David B. (ed.) (2012). The Oxford Handbook of the History of Psychology. Oxford University Press (Oxford Library of Psychology). ISBN 9780195366556. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Brock, Adrian C. (ed.) (2006). Internationalizing the History of Psychology. New York University Press. ISBN 978081479944. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)4
• Chin, Robert, and Ai-li S. Chin (1969). Psychological Research in Communist China: 1949–1966. Cambridge: M.I.T. Press. ISBN 978-0-262-03032-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Cina, Carol. "Social Science for Whom? A Structural History of Social Psychology." Doctoral dissertation, accepted by the State University of New York at Stony Brook, 1981.
• Cocks, Geoffrey (1997). Psychotherapy in the Third Reich: The Göring Institute. second edition. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-904-7. 
• Forgas, Joseph P., Kipling D. Williams, & Simon M. Laham (2005). Social Motivation: Conscious and Unconscious Processes. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83254-0. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Gregory, Robert J. (2011). Psychological Testing: History, Principles, and Applications. Sixth edition. Boston: Allyn & Bacon (Pearson). ISBN 978-0-205-78214-7. 
• Guthrie, Robert (1998). Even the Rat was White: A Historical View of Psychology. Second edition. Boston, Allyn and Bacon (Viacon). ISBN 978-0-205-14993-3. 
• Leahey, A History of Modern Psychology. Third Edition. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall (Pearson), 2001.
• Luria, A. R.. The Working Brain: An Introduction to Neuropsychology. Translated by Basil Haigh. Basic Books.1973. ISBN 9780-465-09208-6..
• Herman, Ellen. "Psychology as Politics: How Psychological Experts Transformed Public Life in the United States 1940–1970." Doctoral dissertation accepted by Brandeis University, 1993.
• Hock, Roger R. (2002). Forty Studies That Changed Psychology: Explorations Into the History of Psychological Research. Fourth edition. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-032263-0. 
• Kozulin, Alex (1984). Psychology in Utopia: Toward a Social History of Soviet Psychology. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0-262-11087-7. 
• Morgan, Robert D., Tara L. Kuther, & Corey J. Habben (2005). Life After Graduate School in Psychology: Insider's Advice from New Psychologists. New York: Psychology Press (Taylor & Francis Group). ISBN 978-1-84169-410-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Severin, Frank T. (ed.). Humanistic Viewpoints in Psychology: A Book of Readings. New York: McGraw Hill, 1965. ISBN
• Shah, James Y., and Wendi L. Gardner (2008). Handbook of Motivation Science. New York: The Guilford Press. ISBN 978-1-59385-568-0. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Teo, Thomas (2005). The Critique of Psychology: From Kant to Postcolonial Theory. New York: Springer. ISBN 978-0-387-25355-8. 
• Wallace, Edwin R., IV, & John Gach (eds.), History of Psychiatry and Medical Psychology; New York:. Springer.2008. ISBN 9780-387-34708-0.
• Weiner, Bernard (2013). Human Motivation. Hoboken, NJ: Taylor and Francis. ISBN 9780805807110. 
• Weiner, Irving B. (2003). Handbook of Psychology. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-17669-5. 
  • Volume 1: History of Psychology. Donald K. Freedheim, ed. ISBN 9780-471-38320-8.
  • Volume 2: Research Methods in Psychology. John A. Schinka & Wayne F. Velicer, eds. ISBN 9780-471-38513-4.
  • Volume 3: Biological Psychology. Michela Gallagher & Randy J. Nelson, eds. ISBN 9780-471-38403-8.
  • Volume 4: Experimental Psychology. Alice F. Healy & Robert W. Proctor, eds. ISBN 9780-471-39262-0.
  • Volume 8: Clinical Psychology. George Stricker, Thomas A. Widiger, eds. ISBN 9780-471-39263-7.
• Badcock, Christopher R. (2015). „Nature-Nurture Controversy, History of”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 340—344. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03136-6. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Cascio, Wayne F. (2015). „Industrial–Organizational Psychology: Science and Practice”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 879—884. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.22007-2. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Chryssochoou, Xenia (2015). „Social Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 532—537. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24095-6. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Deakin, Nicholas (2015). „Philosophy, Psychiatry, and Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 31—36. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.27049-9. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Demetriou, Andreas (2015). „Intelligence in Cultural, Social and Educational Context”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 313—322. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.92147-0. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Gelso, Charles J. (2015). „Counseling Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 69—72. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.21073-8. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Henley, Tracy B. (2015). „Psychology, History of (Early Period)”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 406—411. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03235-9. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Knowland, Victoria C. P.; Purser, Harry; Thomas, Michael S. C. (2015). „Cross-Sectional Methodologies in Developmental Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 354—360. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.23235-2. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Louw, Dap (2015). „Forensic Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 351—356. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.21074-X. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• McWilliams, Spencer A. (2015). „Psychology, History of (Twentieth Century)”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 412—417. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03046-4. Pristupljeno 8. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Pe-Pua, Rogelia (2015). „Indigenous Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 788—794. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24067-1. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Peterson, Roger L.; Peterson, Donald R.; Abrams, Jules C.; Stricker, George; Ducheny, Kelly (2015). „Training in Clinical Psychology in the United States: Practitioner Model”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 517—523. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.21086-6. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Poortinga, Ype H. (2015). „Cross-Cultural Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 311—317. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24011-7. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Spinath, Frank M.; Spinath, Birgit; Borkenau, Peter (2015). „Developmental Behavioral Genetics and Education”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 320—325. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.92009-9. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Smith, Edward E. (2015). „Cognitive Psychology: History”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 103—109. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03028-2. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Staerklé, Christian (2015). „Political Psychology”. Ur.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second izd.). Elsevier. str. 427—433. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24079-8. Pristupljeno 9. 4. 2015. Generalni sažetak – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Gelder, Mayou & Geddes (2005). Psychiatry. New York, NY: Oxford University Press Inc.

Spoljašnje veze

• Američka psihološka asocijacija
• Društvo psihologa Srbije
• Enciklopedija psihologije
• Centar za psihoterapiju i psihologiju
• Departman za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
• Departman za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
• Departman za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu
• CRPP - Centar za razvoj psihodrame i psihoterapije Niš
• Psihološko savetovalište Komunikacije Beograd
• O. L. I. Psihološko edukativni centar