Ratni put Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito, septembra 1942. godine

Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito je u toku Narodnooslobodilačkog rata, od 1941. do 1945. godine prešao ratni put dug oko 20.000 kilometara.[1] Početak rata 6. aprila 1941. godine zatekao ga je u Zagrebu, a početkom maja je prešao u Beograd, odakle je ilegalno boraveći u okupiranom gradu, rukovodio pripremama za oružani ustanak, kao i prvim ustaničkim akcijama. Polovinom septembra 1941. godine prešao je na oslobođenu teritoriju i od tada pa do kraja rata je neposredno rukovodio oružanim jedinicama Narodnooslobodilačkog pokreta.

Za Vrhovnog komandanta NOV i POJ, odnosno komandanta Glavnog štaba NOPO Jugoslavije, Josip Broz Tito je bio izabran na sednici Centralnog komiteta KP Jugoslavije, održanoj 27. juna 1941. godine u Beogradu, na kojoj je Glavni štab formiran kao vojno-političko rukovodstvo ustanka i oružane borbe. Kao generalni sekretar KP Jugoslavije Josip Broz Tito je još 10. aprila 1941. godine od strane CK KPJ bio imenovan za predsednika Vojnog komiteta, koji je bio formiran sa zadatkom da rukovoditi pripremom KPJ i naroda za borbu protiv okupatora. Sve do formiranja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 26. novembra 1942. godine, Vrhovni štab je bio centralni rukovodeći vojno-politički organ Narodnooslobodilačkog pokreta. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine formiran je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) za čijeg je predsednika imenovan Josip Broz Tito, obavljajući istovremeno i funkciju poverenika za narodnu odrbranu. Nakon zasedanja, Predsedništvo AVNOJ-a je na predlog slovenačke delegacije Titu dodelilo naziv maršala Jugoslavije.

Kao predsednik NKOJ-a Tito je vodio i međunarodne razgovore, najpre sa savezničkim vojnim misijama, a potom i sa predstavnicima Savezničkih snaga. Prvo Titovo ratno putovanje van Jugoslavije bilo je juna 1944. godine kada je nekoliko dana proveo u Bariju, u Italiji. Nakon toga je boravio na ostrvu Visu, odakle je početkom avgusta ponovo otišao u Italiju, gde se u Napulju 12. avgusta susreo sa britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom. Polovinom septembra 1944. godine, sa Visa je otputovao u Krajovu u Rumuniji, odakle je 21. septembra otputovao u Moskvu, gde je vodio razgovore sa maršalom Josifom Staljinom i drugim sovjetskim rukovodiocima. Iz Moskve se 28. septembra ponovo vratio u Krajovu, gde je boravio sve do početka oktobra 1944. kada je došao u Vršac.

U toku Narodnooslobodilačkog rata, Tito se kao Vrhovni komandant, zajedno sa drugim članovima Vrhovnog štaba, više puta nalazio u ozbiljnoj opasnosti od neprijatelja, a među najkritičnije momente spadaju — kraj novembra i početka decembra 1941. nakon pada Užica, marta 1943. tokom borbi vođenih u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, maja i juna 1943. tokom borbi u Petoj neprijateljskoj ofanzivi, kao i 25. maja 1944. godine tokom nemačkog desanta na Drvar. Tito je bio jedini Vrhovni komandant u Drugom svetskom ratu koji je lično predvodio svoje borce i koji je u tim borbama bio ranjen 9. juna 1943. godine na Ozrenu, tokom bitke na Sutjesci.

Prvu ratnu godinu Tito je započeo u Zagrebu, a završio u Podromaniji, kod Sokolca. Tokom ove godine Tito je boravio u zapadnoj Srbiji, Sandžaku i istočnoj Bosni, boraveći duži period u okupiranom Beogradu (8. maj—16. septembar) i oslobođenim gradovima Krupnju (22. septembar—15. oktobar) i Užicu (15. oktobar—29. novembar). Drugu ratnu godinu započeo je u Bijeloj Vodi, kod Sokolca, a završio u Bihaću. U ovoj godini je boravio u istočnoj Bosni, severnoj Crnoj Gori i Bosanskoj krajini, boraveći duži period u Foči (25. januar—9. maj), Mliništu (14. septembar—8. oktobar), Oštrelju (8. oktobar—25. novembar), Bosanskom Petrovcu (29. novembar—20. decembar) i Bihaću (20. decembar—9. januar ’43). Treću ratnu godinu započeo je u Bihaću, a završio u Jajcu. U ovoj godini boravio je u Bosanskoj krajini, Hercegovini, severnoj Crnoj Gori i istočnoj Bosni, boraveći duži period u Cazinu (9—27. januar), selu Govza, kod Foče (2. april—2. maj) i Jajcu (25. avgust—6. januar ’44). Četvrtu ratnu godinu Tito je započeo u Jajcu, a završio u Beogradu. Tokom ove godine, boravio je u Bosanskoj krajini, ostrvu Vis i Beogradu, boraveći duži period u Drvaru (15. januar—25. maj), Visu (8. jun—18. septembar) i Beogradu (od 25. oktobra). Od oslobođenja Beograda, oktobra 1944. godine Tito je boravio u njemu i odatle rukovodio završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije. Ovde je primio vest o kapitulaciji Nacističke Nemačke, 9. maja, kao i vest o kapitulaciji nemačko-kvinsliških snaga u Jugoslaviji, 15. maja 1945. godine.

Za vreme Narodnooslobodilačkog rata Tito je boravio na teritoriji četiri jugoslovenske republike — Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Pored Beograda, u kome je za vreme rata boravio dva puta — od 8. maja do 16. septembra 1941. i od 25. oktobra 1944. do 20. maja 1945. godine, Jajce je mesto u kome je Tito najduže boravio tokom rata, od 25. avgusta 1943. do 6. januara 1944. godine, gde je sa najbližim saradnicima proveo 135 dana. Tokom čitavog Titovog ratnog puta, od septembra 1941. do oktobra 1944. godine, o njegovoj, kao i bezbednosti članova Vrhovnog štaba, brinuli su pripadnici Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba. Nakon oslobođenja Beograda, brigu o bezbednosti Vrhovnog komandanta preuzela je tada formirana Gardijska brigada. Zbog istaknutih zasluga, njegovih pripadnika u borbi, kao i na izvršavanju zadataka, Prateći bataljon je juna 1958. godine odlikovan Ordenom narodnog heroja.

1941. godina[uredi | uredi izvor]

Zagreb[uredi | uredi izvor]

Spomen-ploča na zgradi u Zagrebu, u kojoj je održana sednica CK KPJ i CK KPH 10. aprila 1941.

U godinama pred početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito je boravio u Zagrebu, gde se nalazilo i sedište Centralnog komiteta KP Jugoslavije. U periodu od 1935. do 1941. godine Tito je stanovao na Stenjevecu, u današnjoj Ulici kerestinačkih žrtava broj 1. Takođe, koristio je i stan-garsonjeru u Ulici Sveti Duh broj 103, a odlazio je ponekad i kod svog sestrića Martina, koji je stanovao na Grabovcu broj 20, u kući koju je Veda Zagorac, po Titovom nalogu kupila za potrebe KPJ. Pored ovih stanova, Tito se u Zagrebu, koristio i ranim drugim stanovima, članova ili simpatizera KPJ, u kojima je održavao sastanke, savetovanja i dr. Često je navraćao i boravio na Trešnjevci, u stanu Kate Dumbović. U ovom periodu Tito je četo odlazio u Beograd, gde se nalazio deo članova Centralnog komiteta. Oktobra 1940. godine u Zagrebu je u naselju Dubrava održana Peta zemaljska konferencija KPJ, na kojoj je Tito formirao novo rukovodstvo KPJ i od tada se sedište CK KPJ nalazilo u Zagrebu.[2][3]

Krajem februara 1941. godine Tito je boravio u Beogradu, gde je prisustvovao Pokrajinskom savetovanju KPJ za Srbiju. Mesec dana kasnije, u Beogradu je 27. marta 1941. godine izbio vojni puč u kome je zbačena Vlada Cvetković-Maček i oboren Trojni pakt, kome je Kraljevina Jugoslavija nekoliko dana ranije pristupila. Kako bi se što bolje upoznao sa novonastalom političkom situacijom Tito je uveče 28. marta došao avionom u Beograd, gde je sutradan 29. marta 1941. prisustvovao novom Pokrajinskom savetovanju PK KPJ za Srbiju, a nakon toga se preko Ivana Ribara sastao sa predstavnicima levih građanskih partija — Dragoslavom Smiljanićem, Dragoljubom Jovanovićem i Dušanom Bogdanovićem. Tito se u Zagreb vratio početkom aprila i ovde ga je 6. aprila 1941. godine zatekao napad Sila osovina na Jugoslaviju.[4]

Dva dana potom, Tito je u Zagrebu održao sastanak s grupom članova CK KPJ, CK KPH i MK KPJ za Zagreb, a 10. aprila na dan kada su nemačke trupe ušle u Zagreb i kada je proglašena ustaška Nezavisna Država Hrvatska, Tito je na Maksimiru održao zajedničku sednicu CK KPJ i CK KPH na kojoj je razmotrena dotadašnja situacija i odlučeno da se fašističkom okupatoru pruži otpor, pa je u vezi s tim formiran Vojni komitet s Titom na čelu. Pošto se približavao praznik rada 1. maj, Tito je 15. aprila uputio Proglas narodima i radničkoj klasi Jugoslavije u kome je osuđeno stvaranje NDH, kao i raspirivanje bratoubilačke mržnje. Osećajući potrebu za širim savetovanjem rukovodstva KPJ, Tito je početkom maja 1941. godine u Zagrebu održao Majsko savetovanje KPJ kome su prisustvovali delegati svih Pokrajinskih komiteta, izuzev iz Makedonije. Na savetovanju je analiziran Aprilski rat i okupacija Jugoslavije i naglašeno da KPJ ne priznaje okupaciju i da komunisti treba da se stanu na čelo oslobodilačke borbe i da sve partijske organizacije formiraju Vojne komitete koji će voditi pripreme za oružani ustanak.[5][6]

Pošto je na savetovanju odlučeno da se sedište CK KPJ prebaci iz Zagreba u Beograd, Tito je 7. maja napustio Zagreb i vozom je preko Nove Gradiške, Slavonskog Broda, Vinkovaca, Šida i Inđije stigao ujutro 8. maja 1941. u Zemun i istog dana se brodom prebacio u Beograd. Putovao je u pratnji Davorjanke Paunović, koja je bila kurir između PK KPJ za Srbiju i CK KPJ. Titov odlazak u Beograd organizovao je Vlado Popović, delegat CK KPJ pri CK KPH, koji mu je preko Vice Buljana nabavio legitimaciju i putnu ispravu na ime inženjera Slavka Babića.[5]

Okupirani Beograd[uredi | uredi izvor]

Po dolasku u Beograd, Tito je prva dva dana proveo u stanu porodice partijskog aktiviste Vasilija Raičkovića na Vračaru, u Topolskoj ulici broj 14, gde je ilegalno stanovao i član Politbiroa CK KPJ Ivan Milutinović. Ovde se Tito susreo sa članovima CK KPJ koji su boravili u Beogradu, sekretarom CK SKOJ-a Ivom Lolom Ribarom i Svetozarom Vukmanovićem Tempom, koji je rukovodio centralnom partijskom tehnikom. Potom je prešao u stan partijskog aktiviste inženjera Svetozara Savičevića u Zvečanskoj ulici broj 44. Pošto je u blizini ovog stana živeo jedan viši nemački oficir, Tito se u drugoj polovini maja preselio u vilu Vladislava Ribnikara, na Dedinju, u Botićevoj ulici broj 5. Ovde je proveo nekoliko dana i potom se preko Milentija Popovića preselio u kuću Mirka i Vere Nenadović. Ova kuća nalazila se u tada još ne izgrađenom delu Dedinja, u Novoj ulici (danas Ulica Jovana Žujovića) kod Železničke bolnice (danas bolnica „Dr Dragiša Mišović”). Nenadovići su bili simpatizeri KPJ i još pre rata je u njihovoj kući, izgrađenoj 1940. godine, bilo napravljeno ilegalno sklonište za potrebe KPJ. Tito je u ovoj kući boravio puna tri meseca, a tokom njegovog boravka niko iz rukovodstva KPJ, izuzev Milentija Popovića, nije znao gde se nalazi kuća u kojoj stanuje. Vezu sa drugim članovima CK KPJ i kurirskim punktovima Tito je održavao preko grupe kurira u kojoj su bili — Davorjanka Paunović, Grozdana Belić, Lula Planojević i Buba Đurđević, koja je bila rođena sestra Vere Nenadović, vlasnice kuće.[7][8][9]

Vila Ribnikara na Dedinju

Tokom boravka u kući Nenadovića, Tito je koristio i druge partijske stanove. Sednica CK KPJ povodom napada na Sovjetski Savez, održana je 22. juna 1941. u stanu partijskog aktiviste Voje Mrčarice u Molerovoj ulici broj 43, a sednica sednica CK KPJ na kojoj je doneta odluka o podizanju ustanka, 4. jula 1941. u vili Ribnikara. Takođe, korišćeni su i stanovi u Francuskoj ulici, u Ulici vojvode Dragomira, u Lastovkoj ulici (danas ulica Sime Lozanića) broj 9 i dr. Tito je skoro svakodnevno dolazio u vilu Ribnikara, a tu su navraćali i drugi članovi rukovodstva KPJ — Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović, Vladimir Popović, Đuro Strugar, Dragan Pavlović, Tempo Vukomanović, Vladimir Dedijer i dr. Nakon hapšenja Filipa Macure, partijskog aktiviste i specijalnog kurira, koji je polovinom avgusta 1941. uhapšen ispred vile Ribnikara, Tito je ređe dolazio u vilu. Niko od Titovih stanodavaca, pa ni partijskih aktivista koji su dolazili u kontakt s njim, izuzev članova rukovodstva KPJ, nisu znali ko je on stvarno i koju funkciju obavlja, ali su pretpostavljali da je visoki funkcioner KPJ.[7][8][10]

Pošto je na terenu zapadne Srbije stvorena oslobođena teritorija, Tito je odlučio da napusti okupirani Beograd i na terenu preuzme neposredno rukovođenje partizanskim odredima. Takođe, osećala se potreba za održavanjem savetovanja Glavnog štaba sa predstavnicima pokrajinskih vojno-političkih rukovodstva. Nakon odluke da ode iz Beograda, Tito je 10. septembra napustio kuću Nenadovića i sa Lolom Ribarom prešao na Voždovac u Kumodrašku ulicu broj 238, gde je od kraja jula stanovao Ivan Milutinović. Tito je ovde boravio do 15. septembra 1941. godine. Noć pred odlazak iz Beograda, 15/16. septembar proveo je u kući Ribnikareve komšinice Danke Pavlović, u Botićevoj ulici broj 8.[2][3][11]

Odlazak na slobodnu teritoriju[uredi | uredi izvor]

U pratnji Davorjanke Paunović Zdenke, Veselinke Malinske i Jaše Rajtera, Josip Broz Tito je 16. septembra 1941. godine napustio Beograd i vozom se uputio ka Užičkoj Požegi. U grupi koja je pratila Tita na ovom putovanju bio je i sveštenik Dragoljub Milutinović[a], iz Ivanjice, pripadnik četničkog pokreta Koste Pećanca i prijatelj Vladislava Ribnikara. On je Titu dao četiri četničke legitimacije s kojima je putovao na slobodnu teritoriju. Grupa je sa vozom putovala do Stalaća, ali su zbog oštećenja pruge na nekoliko mesta, stigli tek uveče. Pošto je voz iz Stalaća polazio tek ujutru, noć su proveli u jednoj kafani, a sutradan 17. septembra su prugom uzanog koloseka nastavili put preko Kruševca, Kraljeva, Čačka i u večernjim satima stigli u Užičku Požegu. Ovde su prenoćili u hotelu „Tomašević” i rastali se od popa Milutinovića. Sutradan su fijakerom krenuli ka Kosjeriću, ali su stigli samo do Ražane, jer se fijakerista bojao da ide dalje. Potom su nastavili peške i stigli do prevoja Bukve, gde su svratili u jednu kafanu i upali u problem s četnicima, ali ih je spasila legitimacija popa Milutinovića. Nakon toga, u četničkoj pratnji su otišli do sela Bačevci, gde su u seoskoj školi zatekli učiteljicu Radu Obućinu, koja je bila jedna od veza Valjevskog partizanskog odreda. Potom je u selo stigla jedna desetina Druge čete Kolubarskog bataljona Valjevskog odreda, ali su kod njih Tito i njegova grupa izazvali podozrenje. Desetar Aleksandar Jovanović je najpre odbio da ih sprovede u Štab čete, ali ih je nakon insistiranja učiteljice, ipak odveo do sela Prijezdića gde je bio Štab Druge čete. U Štabu je Tita prepoznao stari komunista Branko Solarić, koji ga je poznavao sa robije, nakon čega je prešao u selo Robaje, gde se smestio u kući Sekule i Desanke Bojinović, rođene sestre Dragojla Dudića. U ovoj kući se nalazio Štab Kolubarskog bataljona, a tu je bio i Miloš Minić, instruktor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju pri Okružnom komitetu KPJ za Srbiju. Ovde se Tito kao komandant Glavnog štaba NOP odreda Jugoslavije stavio na čelo partizanskih snaga.[14][15]

Stolice kod Krupnja

Iste večeri po dolasku na slobodnu teritoriju, Tito je poslao kurira u Štab Draže Mihailovića i ugovorio sastanak s njim. Pre toga se Miloš Minić dva puta sastao sa Mihailovićem i neuspešno pokušavao da ga navede na saradnju s partizanima. Sutradan 19. septembra 1941. Tito je sa Milošem Minićem, Obradom Stefanovićem i Vojislavom Rafailovićem, u pratnji grupe partizana otišao u selo Struganik, gde se u letnjikovcu porodice Živojina Mišića susreo sa vođom Četničkog pokreta pukovnikom Dragoljubom Mihailovićem, s kojim su bili Dragiša Vasić, major Aleksandar Mišić i pukovnik Dragoslav Pavlović. Pošto nisu uspeli da se dogovore oko zajedničke borbe protiv okupatora, uspeli su da postignu zajednički dogovor o uzajamnom nenapadanju između četnika i partizana. Nakon sastanka, Tito se vratio u Robaje, gde je ostao do 21. septembra, kada je pošao u oslobođeni Krupanj. Sa Titom je tada pošla Davorjanka Paunović, kao njegova ratna sekretarica, dok su se Veselinka Malinska i Jaša Rajter vratili u Beograd. Tita i Zdenku je na putu za Krupanj pratio Miloš Minić i dvojica partizana. Išli su dužim putem, preko sela Pričevića, kako bi zaobišli Valjevo. U selu Brangoviću su ručali u kući Živorada Miletića, a potom su prenoćili u selu Beomuževiću u kući Veljka Rankovića, gde je bio Štab Valjevskog odreda i gde su tada bili Dragojlo Dudić i Milka Minić. Sutradan je Tito automobilom, koji su zarobili valjevski partizani, produžio za Krupanj. Po dolasku u jedan od prvih oslobođenih gradova u Jugoslaviji, Tito se susreo sa trojicom članova Glavnog štaba, koji su napustili Beograd 18. septembra — Aleksandrom Rankovićem, Ivom Lolom Ribarom i Ivanom Milutinovićem. Potom se smestio u upravnoj zgradi rudnika „Stolice”, koji se nalazi u blizini obližnjeg sela Brštica.[14][16]

U Stolicama je Tito boravio do 29. septembra, a tokom njegovog boravka ovde je 26. septembra 1941. održano savetovanje Glavnog štaba NOPO Jugoslavije, kome su pored članova Glavnog štaba prisustvovali i predstavnici pokrajinskih rukovodstava iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, kao i predstavnici obližnjih partizanskih odreda. Na ovom savetovanju su analizirana dotadašnja iskustva, razmotreno pitanje dalje oslobodilačke borbe i donete značajne odluke za učvršćenje i razvijanje dalje borbe. Bili su formirani Glavni štabovi u svim pokrajinama, a Glavni štab je bio preimenovan u Vrhovni štab. Takođe na ovom savetovanju je bio usvojen i jedinstven naziv za borca — partizan i njegova spoljna oznaka – crvena zvezda petokraka. U Stolicama je 29. septembra bila formirana Straža Vrhovnog štaba NOPOJ, a za Titovog ličnog pratioca je bio postavljen Boško Čolić.[17][18]

Užička republika[uredi | uredi izvor]

Spisak mesta Titovog boravka[uredi | uredi izvor]

vreme boravka mesto/a kraći opis
1941. godina
6. april — 7. maj Zagreb Tokom boravka u Zagrebu, ovde je početkom maja održano Majsko savetovanje KPJ. Iz Zagreba je vozom stigao u Zemun, a odatle se brodom prebacio u Beograd.[4]
8. maj — 16. septembar Beograd Tokom boravka u Beogradu Tito je boravio na nekoliko lokacija, a najduže u kući porodice Nenadović na Dedinju. Često je boravio i u kući Vladislava Ribnikara, gde je 4. jula održana sednica CK KPJ na kojoj je doneta odluka o podizanju ustanka.[19]
16. septembar — 18. septembar Beograd—Stalać—Kraljevo—Čačak—Užička Požega Iz Beograda je Tito vozom stigao do Požege, gde je prenoćio. Sutradan se prebacio u Kosjerić, a odatle je preko Bačevaca i Prijezdića stigao u Robaje.[20]
18. septembar — 21. septembar Robaje (Mionica) U toku boravka u Robajama, Tito se 19. septembra u Struganiku sastao sa Dražom Mihailovićem.[21]
21. septembar — 29. septembar Stolice (Krupanj) Tito je iz Robaja, preko Brangovića i Beomuževića, prešao u oslobođeni Krupanj. Tokom boravka u Stolicama, ovde je održano savetovanje Glavnog štaba.[17]
29. septembar — 13. oktobar Tolisavac (Krupanj) Tokom boravka u Tolisavcu, Tito je nekoliko puta odlazio u oslobođeni Krupanj i druga okolna mesta. Iz Tolisavca se preko Krupnja, Rujevca i Ljubovije uputio u Užice.[22]
15. oktobar — 29. novembar Užice Užice je oslobođeno 24. septembra i bilo je centar slobodne teritorije poznate kao „Užička republika”. Tokom boravka u Užicu Tito je boravio u prostorijama Narodne banke, gde je sada smešten Narodni muzej. Odavde je 26. oktobra otišao u Brajiće, na ponovni sastanak s Dražom Mihailovićem.[23]
29. novembar — 2. decembar Užice—Čajetina—Kraljeva Voda—Radoinja—Drenova Nakon pada Užica, Tito se preko Čajetine prebacio na Kraljevu Vodu, gde je prenoćio, a sutradan je preko sela Mala Rasnica i Seništa došao u Radoinju, kod Nove Varoši i odatle prešao u Gornju Drenovu.[24]
2. decembar — 14. decembar Drenova (Prijepolje) U Gornjoj Drenovi Tito je boravio od 2. do 4. decembra, a potom je 5. i 6. decembra boravio u Izbičanju, nakon čega se opet vratio u Gornju Drenovu, gde je 7. decembra održana sednica Politbiroa CK KPJ. Nakon toga 10. decembra je prešao u Donju Drenovu.[25]
14. decembar — 19. decembar Drenova—Nova Varoš—Rudo Nakon napuštanja Drenove, Tito je preko Bistrice krenuo ka Novoj Varoši, gde je prenoćio i potom je preko Draževića, Drenove, Kasidola i Ustibara stigao u Rudo.[26]
19. decembar — 23. decembar Rudo Tokom Titovog boravaka u Rudom ovde je formirana Prva proleterska udarna brigada. Iz Rudog je vozom stigao do sela Međeđa i odatle je preko Hadrovića stigao u Rogaticu.[27]
24. decembar — 28. decembar Rogatica U Rogatici je Tito 25. decembra održao savetovanje sa delom Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine. Nakon napuštanja Rogatice, Tito je preko Kovanja, Stjenice i Grivaca stigao u Podromaniju.[28]
29. decembar — 3. januar 1942. Podromanija—Bijela Voda (Sokolac) U Podromaniji je boravio od 29. do 31. decembra, a potom je prešao u zaselak Dobrodol, kod Bijelih Voda, gde je bilo sedište Glavnog štaba NOPO Bosne i Hercegovine. Ovde je dočekao Novu 1942. godinu.[29]
1942. godina
4. januar — 14. januar Donji Čevljanovići (Ilijaš) Nakon napuštanja Bijelih Voda, Tito je preko Šahbegovića i Pustog Sela stigao u Imamoviće, gde je prenoćio i sutradan nastavio put preko Vrtuka i Ivančića do Donjih Čevljanovića. U toku boravka u Čevljanovićima, odlazio je u Ivančiće, gde je 7. i 8. januara održano savetovanje PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu sa članovima CK KPJ.[30]
14. januar — 16. januar Gajevi (Ilijaš) Iz Čevljanovića Tito je prešao u Gajeve, gde je bilo sedište Glavnog štaba NOPO BiH, ali je nakon vesti o početku Druge neprijateljske ofanzive nastavio dalje.[31]
16. januar — 20. januar Rakova Noga—Podromanija—Donja Vinča—Gornja Bukvica Preko Romanije Tito je stigao u selo Rakova Noga, gde je prenoćio, a potom nastavio prema Podromaniji, gde je takođe prenoćio. Nakon toga, bez većeg odmora je preko Donje Vinče stigao u Gornju Bukvicu, gde je prenoćio i potom otišao u Gornje Bogoviće.[32]
20. januar — 24. januar Gornji Bogovići (Goražde) Tokom boravka u Bogovićima je dobio informaciju o oslobođenju Foče, nakon čega je preko sela Previla, gde je prenoćio, stigao u Foču.[33]
25. januar — 4. maj Foča Foča je oslobođena 20. januara i bilo je centar slobodne teritorije poznate kao „Fočanska republika”. Tokom boravka u Foči, Tito je najpre boravio u hotelu „Gerstl”, gde je sada smešten Muzej Stara Hercegovina, kasnije u zgradi železničke stanice. Tito je iz Foče odlazio u okolna mesta, a od 28. februara do 1. marta je boravio u Čajniču, gde je prisustvovao formiranju Druge proleterske brigade.[34]
4. maj — 10. maj Brod (Foča) Pod naletom nove okupatorske ofanzive, Tito je napustio Foču i prešao u selo Brod, gde se nalazila radionica Vrhovnog štaba.[35]
12. maj — 19. maj Šćepan Polje (Plužine) Nakon napuštanja Broda, prešao je u Šćepan Polje, gde je dva dana boravio u šumi na sastavu reka Tare i Pive, gde nastaje Drina. Potom je nekoliko dana boravio u zaseoku Lijećevine.[36]
19. maj — 25. maj Nedajno—Crno jezero—Nedajno—Krstac Preko sela Nedajno, gde je prenoćio, Tito se prebacio na Crno jezero, na Durmitoru, gde je 21. i 22. maja održano savetovanje sa vojno-političkim i partijskim rukovodiocima iz Crne Gore i Sandžaka. Odavde se vraća u selo Nedajano, gde je ponovo prenoćio i preko sela Krstac (potopljeno Pivskim jezerom) stigao u Plužine.[37]
25. maj — 9. jun Plužine Tokom boravka u Plužinama je 29. maja održano savetovanje sa novim rukovodstvom Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru.[38]
9. jun — 16. jun Veliko jezero—Izgori—Tjentište—Tođevac Nakon napuštanja Plužina Tito prelazi na Veliko jezero, na Bioču, gde ostaje do 12. juna, a zatim prelazi u zaseok Grab (Izgori), gde ostaje do 14. juna. Nakon toga prelazi u Tjentište, u čijoj je okolini na brdu Košur prenoćio, pa je prešao u okolinu sela Tođevac, gde je takođe prenoćio.[39]
17. jun — 24. jun Grandići—Kruševo (Foča) Preko sela Grandića i Kruševa, došao je na proplanak Bojišta gde je u istoimenoj šumi, kroz koju vodi put od Kruševa ka Vrbnici ostao do 24. juna. Ovde je 19. juna održana sednica CK KPJ na kojoj je doneta odluka o pohodu u Bosansku krajinu.[40]
24. jun — 1. jul Vrbnica—Treskavica—Dejčići—Gornja Presjenica Pohod u Bosansku krajinu započeo je 24. juna iz sela Vrbnice, na Zelengori i nastavljeno je preko Treskavice. U podnožju Treskavice, Tito je 28/29. juna prenoćio u selu Dejčići, a potom je do 1. jula boravio u zaseku Gornje Selo u Gornjoj Presjenici, gde je 30. juna održana sednica CK KPJ na kojoj je analizirana dotadašnja situacija.[41]
1. jul — 9. jul Bjelašnica—Gobelovina—Seonica Iz zaseoka Gornje Selo pohod je nastavljen preko Bjelašnice, nakon čega je 4. jula stigao u sela u podnožju Bitovnje. Potom je preko Repovca stigao u Gobelovinu, gde je boravio od 5. do 7. jula, a onda je prešao u Seonicu, gde je boravio od 7. do 9. jula.[42]
9. jul — 13. jul Solakova Kula (Konjic) Iz Seonice Tito se preko Parsovića prebacio u Solakovu Kulu, gde je u samostanu boravio do 13. jula.[43]
13. jul — 19. jul Prozor—Ometala Nakon napuštanja Sokolove Kule, Tito je stigao u Uzdol, gde je sačekao izveštaj o napadu na Prozor i potom je preko Gornje Kranjčice i Duge stigao u oslobođeni Prozor, gde je prenoćio. Sutradan je prešao u Ometala, gde je boravio do 19. jula. Ovde je 14. i 15. jula imao susrete sa vojno-političkim rukovodstvom Dalmacije.[44]
19. jul — 23. jul Pidriš Iz Ometala Tito se prebacio preko Makljena u selo Pidriš, u čijem zaseoku Zastalaći, je boravio do 23. jula. Ovde je Štabovima brigada izdao naređenja o napadima na Kupres, Bugojno, Duvno i Šujicu.[45]
23. jul — 25. jul Donje Vukovsko—Zanaglina—Gornji Malovan Put je dalje nastavio preko Raduše, prolazeći kroz sela Gornje i Donje Vukovsko, Zanaglina, Gornji i Donji Malovan odakle je krenu ka Cincaru.[46]
25. jul — 16. avgust Cincar Na planini Cincar Tito je boravio na proplanku Ćurkov dolac. Ovde je imao ponovne kontakte sa vojno-političkim rukovodstvom Dalmacije, kao i sa vojno-političkim rukovodstvom Bosanske krajine. Nakon oslobođenja Livna, Tito je 13. avgusta boravio u gradu, ali se vratio na Cincar.[47]
16. avgust — 14. septembar Vrba (Glamoč) Po napuštanju Cincara, Tito je preko sela Dolac i Vidimlije, gde je prenoćio, stigao u selo Vrba odakle je otišao u šumu Busija, gde je boravio skoro mesec dana. Ovde je 21. avgusta bila održana sednica CK KPJ na kojoj je analiziran dotadašnji tok pohoda u Bosansku krajinu, a 8. septembra sednica CK KPJ posvećena razmatranju situacije u ostalim delovima Jugoslavije. U toku boravka u Busiji, Tito je 4. i 5. septembra posetio Bosanski Petrovac i Drvar, gde je prenoćio.[48]
14. septembar — 8. oktobar Mlinište (Mrkonjić Grad) Preko Glamočkog polja, Glamoča i Krasinaca Tito je stigao u Mlinište, gde je boravio do 8. oktobra. Ovde je 17. septembra stigla grupa glumaca od koje je formirano Kazalište narodnog oslobođenja, a potom je stigao i dr Ivan Ribar. Nakon oslobođenja Jajca, Tito je od 28. septembra do 1. oktobra boravio u Jajcu, a potom se vratio na Mlinište.[49]
8. oktobar — 25. novembar Oštrelj (Bosanski Petrovac) Posle pada Jajca i Mrkonjić Grada, Tito je preko sela Rore, Prekaje i Mokronoge stigao u Drvar, a potom preko Bosanskog Petrovca stigao na prevoj Oštrelj. Ovde se smestio u jednom vagonu na železničkoj stanici na pruzi uskog koloseka Bravsko—Drvar. U toku boravka na Oštrelju, Tito je od 17. do 19. oktobra boravio u Drvaru; 28. oktobra, 7. i 13. novembra u Bosanskom Petrovcu; nakon oslobođenja Bihaća, boravio polovinom novembra u Bihaću, a 23. i 24. novembra na Grmeču u poseti radionici Vrhovnog štaba. Na Oštrelju Tito je doneo odluku o formiranju AVNOJ-a, kao i naredbu o formiranju prvih divizija i korpusa NOVJ.[50]
25. novembar — 28. novembar Bihać Iz Oštrelja, Tito je preko Bosanskog Petrovca stigao u Bihaću, gde je 26. i 27. novembra prisustvovao Prvom zasedanju AVNOJ-a, a potom se vratio u Bosanski Petrovac.[51]
28. novembar — 20. decembar Bosanski Petrovac Tokom boravka u Bosanskom Petrovcu, Tito je 6. decembra prisustvovao Prvom kongresu AFŽ, a 13. decembra je boravio u Bihaću, gde je prisustvovao narodnom zboru.[52]
20. decembar — 9. januar 1943. Bihać Tokom boravka u Bihaću, Tito je od 27. do 29. decembra prisustvovao Prvom kongresu USAOJ-a, a obilazio je i okolna mesta. U Cazinu je boravio 23. decembra na narodnom zboru, gde je po prvi put javno rekao da se zove Josip Broz i da je metalski radnik iz Hrvatskog zagorja, a 25. decembra je boravio u Slunju, u obilasku Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske. Na pravoslavni Božić 7. januara 1943. godine u pratnji vojno-političkog rukovodstva Bosanske krajine je u Jasenici izvršio smotru Četvrte krajiške divizije.[53]
1943. godina
9. januar — 24. januar Ostrožac (Cazin) Tokom boravka u Ostrožcu, Tito je boravio u srednjovekovnoj tvrđavi Ostrožac. Ovde ga je zatekao i početak Četvrte neprijateljske ofanzive, nakon čega je morao da napusti Ostrožac.[54]
25. januar — 1. februar Drvar Nakon napuštanja Ostrožca, Tito je preko Bihaća i Bosanskog Petrovca prešao u Drvar. Ovde je održao sastanak sa vojno-političkim rukovodstvom Bosanske krajine.[55]
1. februar — 7. februar Livno—Gornji Žabljak—Tušnica Po napuštanja Drvara Tito je došao u Livno, gde je prenoćio, a potom prešao u Gornji Žabljak, gde je boravio do 3. februara. Nakon toga je otišao u rudarsko naselje Tušnicu, gde je boravio do 7. februara.[56]
7. februar — 13. februar Tomislavgrad Iz rudnika Tušnica, Tito je preko Golinjeva i Podgaja došao u Tomislavgrad, gde se smestio u franjevačkom samostanu. Ovde je održao savetovanje sa vojnim rukovodiocima Prve, Druge i Treće divizije i razradio plan izvođenja protivofanzive.[57]
13. februar — 21. februar Šćit (Prozor) Nakon napuštanja Tomislavgrada, Tito je došao u Šćit, gde je boravio u franjevačkom samostanu. Sutradan po dolasku je sa komandantima brigada iz Treće divizije izvršio izviđanje pložaja oko Prozora, a 15. februara je održao sastanak sa rukovodiocima Prve, Druge i Treće divizije i izdao zapovest o zauzimanju Prozora.[58]
22. februar — 28. februar Gračac (Prozor) Nakon pada Prozora, Tito se preko Ripaca, Mlake i Prozora prebacio u Gračac (selo je potopljeno prilikom izgradnje Ramskog jezera).[59]
28. februar — 3. mart Gračanica (Prozor) Iz Gračaca Tito je prešao u Gračanicu, gde je već boravio deo Vrhovnog štaba. Odmah po dolasku ovde je održao zajedničku sednicu Vrhovnog štaba i Politbiroa CK KPJ na kojoj je doneta odluka o protivudaru kod Gornjeg Vakufa i rušenju mosta na Neretvi.[60]
3. mart — 11. mart Jablanica—Makljen—Gornji Lug—Gračac Nakon napuštanja Gračanice, Tito je otišao u Jablanicu, gde je obišao srušeni most i nastavio kroz Ramsku klisuru do Makljena. Potom je od 5. do 8. marta boravio u Gornjem Lugu, a od 8. do 11. marta ponovo u Gračac. U toku boravka u Gornjem Lugu, Tito je 5. marta doneo naređenje o forsiranju Neretve i Jablanice i prebacivanju ranjenika preko ostataka srušenog mosta.[61]
11. mart — 16. mart Jablanica—Krstac—Prenj Posle napuštanja Gračaca Tito je ponovo obišao Jablanicu, prebacio se preko Neretve i kraće se zadržao u selu Krstač. Potom je od 12. marta do 16. marta boravio na planini Prenj kretajući se ka Boračkom jezeru.[62]
16. mart — 25. mart Boračko jezero—Razići—Zabrđani (Konjic) Nako prelaska Prenja, Tito je došao na zapadnu obalu Boračkog jezera, gde je boravio do nekoliko dana. Potom je od 18. do 21. marta boravio u selu Razićima, a od 21. do 25. marta u selu Zabrđanima, kod Konjica.[63]
25. mart — 2. april Drače (Foča) Nakon napuštanja okoline Konjica, Tito se uputio prema Foči i nekoliko dana boravio u selu Drače.[64]
2. april — 2. maj Govza (Foča) Iz Drače je Tito prešao u Govzu, u čijoj je okolini boravio mesec dana. Ovde je u toku Titovog boravaka bio organizoavn rad niže partijske škole, kao i Više partijske škole (kurs) pri CK KPJ. Takođe, ovde je doneta odluka o uvođenju oficirskih činova u NOVJ.[65]
2. maj — 11. maj Lakat Drine Nakon napuštanja Govze, Tito je prenoćio u Grandićima. Sutradan je kod Popovog Mosta prešao preko Sutjeske i preko Ćureva došao do zaravni u laktu Drine (u blizini mesta gde ona nastaje spajanjem Tare i Pive), gde je boravio od 3. do 11. maja. Tokom boravka ovde Tito je razmišljao o prodoru snaga NOVJ u Srbiju, odnosno u Metohiju, pa je s tim u vezi formirao Drinsku operativnu grupu.[66]
11. maj — 19. maj Meštrevac—Bobova—Lever Tara (Pljevlja) Sa lakta Drine Tito je krenuo preko Šćepan Polja, Meštrevca, Slatine i Bobova i 13. maja stigao do Levera Tare, gde je ostao do 19. maja. Ovde ga je 15. maja zatekao početak bitke na Sutjesci.[67]
19. maj — 29. maj Crno jezero (Žabljak) Nakon napuštanja Lever Tare, Tito je prenoćio u Đurđevića Tari, gde je boravio deo Vrhovnog štaba. Nakon prelaska Tare, oni su krenuli ka Žabljaku i stigli na Crno jezero, gde je Tito boravio desetak dana. Odavde je Tito komandovao jedinicama NOVJ i 26. maja održao sednicu Vrhovnog štaba na kojoj je doneo odluku o proboju iz okruženja ka istočnoj Bosni, preko Vučeva i Sutjeske. Takođe, ovde je u Vrhovni štab u noći 29/30. maja stigla prva saveznička vojna misija[68]
30. maj — 4. jun Kanjon Pive Odmah po dolasku savezničke vojne misije, Tito je napustio Crno jezero i preko sela Nedajno, Podmilogora i Barni Do stigao u kanjon Pive, gde je 3. juna održan sastanak Vrhovnog štaba i CK KPJ na kojoj je doneta odluka da se proboj iz okruženja izvrši u dva pravca. Sutradan je krenuo prema Mratinju odakle se prebacio na planinu Maglić.[69]
5. jun — 20. jun Maglić—Tjentište—Zelengora—Bogovići (Pale) U šumi kod katuna Suha Gora Tito je 6. juna održao sastanak sa komandantima Prve i Druge divizije oko pravca proboja iz okruženja, nakon čega je prešao na prevoj Dragoš sedlo i odatle nastavio kroz šumu Perućicu do kanjona Sutjeske. U rejonu Tjentišta i brda Ozren, Tito je 9. juna bio ranjen od posledica neprijateljskog bombardovanja. Nakon ranjavanja Tito je preko Milinklada i kanjona Hrčavke prešao na Zelengoru, gde je 11. juna održao sastanak Vrhovnog štaba na kome je doneta odluka o probijanju svih jedinica ka istočnoj Bosni. Potom je izbio na Jablanovo brdo, kod sela Ljubina, a odatle nastavio preko sela Miljevina, Derolovi i Božanovići do Bogovića, gde je boravio od 19. do 21. juna.[70]
25. avgust — 6. januar 1944. Jajce
1944. godina
7. januar — 15. januar Potoci (Drvar)
15. januar — 25. maj Drvar
25. maj — 3. jun Klekovača—Šator—Vitorog—Barjamovci
3. jun — 7. jun Bari  Kraljevina Italija
8. jun — 6. avgust ostvro Vis
6. avgust — 15. avgut Kazerta—Rim——Kazerta—Napulj—Kazerta Kraljevina Italija Kraljevina Italija
15. avgust — 18. septembar ostvro Vis
19. septembar — 21. septembar Krajova Rumunija Kraljevina Rumunija
22. septembar — 28. septembar Moskva  Sovjetski Savez
28. septembar — 16. oktobar Krajova Rumunija Kraljevina Rumunija
16. oktobar — 25. oktobar Vršac
25. oktobar — 31. decembar Beograd
1945. godina
1. januar — 15. maj Beograd

mapa[uredi | uredi izvor]

Pregled mesta na karti Jugoslavije u kojima je Josip Broz Tito tokom 1941. i 1942. godine boravio duže od nekoliko dana
Ratni put Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita na karti Jugoslavije
Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито
Zagreb (6.4—7.5.1941)
Zagreb (6.4—7.5.1941)
Beograd (8.5—16.9.1941. i 25.10.1944—15.5.1945)
Beograd (8.5—16.9.1941. i 25.10.1944—15.5.1945)
Robaje, kod Mionica (18.9—21.9.1941)
Robaje, kod Mionica (18.9—21.9.1941)
Struganik, kod Mionice — prvi sastanak sa Dražom Mihailovićem (19.9.1941)
Struganik, kod Mionice — prvi sastanak sa Dražom Mihailovićem (19.9.1941)
Stolice, kod Krupnja (21.9—29.9.1941)
Stolice, kod Krupnja (21.9—29.9.1941)
Tolisavac, kod Krupnja (29.9—13.10.1941)
Tolisavac, kod Krupnja (29.9—13.10.1941)
Brajići, kod Gornjeg Milanovca — drugi sastanak sa Dražom Mihailovićem (26.10—27.10.1941)
Brajići, kod Gornjeg Milanovca — drugi sastanak sa Dražom Mihailovićem (26.10—27.10.1941)
Užice (15.10—29.11.1941)
Užice (15.10—29.11.1941)
Pokret preko Zlatibora i Zlatara (29.11—2.12.1941)
Pokret preko Zlatibora i Zlatara (29.11—2.12.1941)
Drenova, kod Prijepolja (2.12—14.12.1941)
Drenova, kod Prijepolja (2.12—14.12.1941)
Nova Varoš — formiranje Pratećeg voda Vrhovnog štaba (15/16.9.1941)
Nova Varoš — formiranje Pratećeg voda Vrhovnog štaba (15/16.9.1941)
Pokret iz Nove Varoši do Rudog (16.12—19.12.1941)
Pokret iz Nove Varoši do Rudog (16.12—19.12.1941)
Rudo (19.12—23.12.1941)
Rudo (19.12—23.12.1941)
Rogatica (24.12—28.12.1941)
Rogatica (24.12—28.12.1941)
Podromanija i Bijele Vode, kod Sokolca (29.12.1941—3.1.1942)
Podromanija i Bijele Vode, kod Sokolca (29.12.1941—3.1.1942)
Donji Čevljanovići, kod Ilijaša (4.1—14.1.1942)
Donji Čevljanovići, kod Ilijaša (4.1—14.1.1942)
Ivančići, kod Ilijaša — savetovanje PK KPJ za BiH (7.1—8.1.1942)
Ivančići, kod Ilijaša — savetovanje PK KPJ za BiH (7.1—8.1.1942)
Gajevi, kod Ilijaša — boravak u Glavnom štabu NOPO BiH (14.1—16.1.1942)
Gajevi, kod Ilijaša — boravak u Glavnom štabu NOPO BiH (14.1—16.1.1942)
Pokret od Gajeva do Gornjih Bogovića (16.1—20.1.1942)
Pokret od Gajeva do Gornjih Bogovića (16.1—20.1.1942)
Gornji Bogovići, kod Goražda (20.1—24.1.1942)
Gornji Bogovići, kod Goražda (20.1—24.1.1942)
Foča (25.1—4.5.1942)
Foča (25.1—4.5.1942)
Čajniče — formiranje Druge proleterske brigade (28.2—1.3.1942)
Čajniče — formiranje Druge proleterske brigade (28.2—1.3.1942)
Brod, kod Foče (4.5—10.5.1942)
Brod, kod Foče (4.5—10.5.1942)
Šćepan Polje, kod Plužina (12.5—19.5.1942)
Šćepan Polje, kod Plužina (12.5—19.5.1942)
Crno jezero, kod Žabljaka (21.5—23.5.1942 i 19.5—29.5.1943)
Crno jezero, kod Žabljaka (21.5—23.5.1942 i 19.5—29.5.1943)
Plužine (25.5—9.6.1942)
Plužine (25.5—9.6.1942)
Veliko jezero i Izgori, kod Gacka (9.6—14.6.1942)
Veliko jezero i Izgori, kod Gacka (9.6—14.6.1942)
Grandići/Kruševo, kod Foče (17.6—24.6.1942)
Grandići/Kruševo, kod Foče (17.6—24.6.1942)
Pokret preko Treskavice (24.6—28.6.1942)
Pokret preko Treskavice (24.6—28.6.1942)
Gornja Presjenica, kod Trnova (29.6—1.7.1942)
Gornja Presjenica, kod Trnova (29.6—1.7.1942)
Gobelovina/Seonica, kod Konjica (5.7—9.7.1942)
Gobelovina/Seonica, kod Konjica (5.7—9.7.1942)
Solakova Kula, kod Konjica (9.7—13.7.1942)
Solakova Kula, kod Konjica (9.7—13.7.1942)
Ometala, kod Prozora (14.7—19.7.1942)
Ometala, kod Prozora (14.7—19.7.1942)
Pidriš, kod Konjica (19.7—23.7.1942)
Pidriš, kod Konjica (19.7—23.7.1942)
Cincar planina (25.7—16.8.1942)
Cincar planina (25.7—16.8.1942)
Šuma Busija, kod Glamoča (16.8—14.9.1942)
Šuma Busija, kod Glamoča (16.8—14.9.1942)
Mlinište, kod Mrkonjić Grada (14.9—8.10.1942)
Mlinište, kod Mrkonjić Grada (14.9—8.10.1942)
Jajce (28.9—1.10.1942. i 15.8.1943—6.1.1944)
Jajce (28.9—1.10.1942. i 15.8.1943—6.1.1944)
Oštrelj, kod Bosanskog Petrovca (8.10—25.11.1942)
Oštrelj, kod Bosanskog Petrovca (8.10—25.11.1942)
Drvar (4/5.9.1942; 17.10—19.10.1942; 25.1—1.2.1943. i 15.1—25.1.1944)
Drvar (4/5.9.1942; 17.10—19.10.1942; 25.1—1.2.1943. i 15.1—25.1.1944)
Bosanski Petrovac (28.11—20.12.1942)
Bosanski Petrovac (28.11—20.12.1942)
Bihać (25.11—28.11.1942. i 20.12.1942—9.1.1943)
Bihać (25.11—28.11.1942. i 20.12.1942—9.1.1943)
Cazin — prisustvo narodnom zboru (23.12.1942)
Cazin — prisustvo narodnom zboru (23.12.1942)
Slunj — poseta Glavnom štabu NOV i PO Hrvatske (25.12.1942)
Slunj — poseta Glavnom štabu NOV i PO Hrvatske (25.12.1942)
Jasenica, kod Bosanske Krupe — smotra Četvrte krajiške divizije (7.1.1943)
Jasenica, kod Bosanske Krupe — smotra Četvrte krajiške divizije (7.1.1943)
Ostrožac, kod Cazina (9.1—27.1.1943)
Ostrožac, kod Cazina (9.1—27.1.1943)
Gornji Žabljak i Tušnica, kod Livna (2.2—7.2.1943)
Gornji Žabljak i Tušnica, kod Livna (2.2—7.2.1943)
Tomislavgrad (7.2—13.2.1943)
Tomislavgrad (7.2—13.2.1943)
Šćit, kod Prozora (13.2—21.2.1943)
Šćit, kod Prozora (13.2—21.2.1943)
Gračac, kod Prozora (22.2—28.2. i 8.3—11.3.1943)
Gračac, kod Prozora (22.2—28.2. i 8.3—11.3.1943)
Gračanica, kod Prozora (28.2—3.1943)
Gračanica, kod Prozora (28.2—3.1943)
Jablanica — obilazak srušenog mosta na Neretvi (3.3.1943) i prelazak preko Nereteve (11.3.1943)
Jablanica — obilazak srušenog mosta na Neretvi (3.3.1943) i prelazak preko Nereteve (11.3.1943)
Pokret preko Makljena (4.3—11.3.1943)
Pokret preko Makljena (4.3—11.3.1943)
Pokret preko Prenja do Boračkog jezera (11.3—16.3.1943)
Pokret preko Prenja do Boračkog jezera (11.3—16.3.1943)
Boračko jezero (16.2—18.3.1943)
Boračko jezero (16.2—18.3.1943)
Razići, kod Konjica (18.3—21.3.1943)
Razići, kod Konjica (18.3—21.3.1943)
Pokret od Razića do Drače (21.3—25.3.1943)
Pokret od Razića do Drače (21.3—25.3.1943)
Drače, kod Foče (25.3—2.4.1943)
Drače, kod Foče (25.3—2.4.1943)
Govza, kod Foče (2.4—2.5.1943)
Govza, kod Foče (2.4—2.5.1943)
Lakat Drine, kod Šćepan Polja (2.5—11.5.1943)
Lakat Drine, kod Šćepan Polja (2.5—11.5.1943)
Lever Tara, kod Pljevalja (13.5—19.5.1943)
Lever Tara, kod Pljevalja (13.5—19.5.1943)
Kanjon Pive (30.5—4.6.1943)
Kanjon Pive (30.5—4.6.1943)
Pokret preko Maglića i Zelengore i prema Bogovićima (4.6—29.6.1943)
Pokret preko Maglića i Zelengore i prema Bogovićima (4.6—29.6.1943)
Bogovići, kod Pala — fotografija ranjenog Tita sa dr Ivanom Ribarom (19.6—21.6.1943)
Bogovići, kod Pala — fotografija ranjenog Tita sa dr Ivanom Ribarom (19.6—21.6.1943)
Potoci, kod Drvara (7.1—15.1.1944)
Potoci, kod Drvara (7.1—15.1.1944)
Pokret preko Klekovače, Šatora i Vitoroga (25.5—3.6.1944)
Pokret preko Klekovače, Šatora i Vitoroga (25.5—3.6.1944)
Barjamovci, kod Kupresa — odlazak u Bari (3.6.1944)
Barjamovci, kod Kupresa — odlazak u Bari (3.6.1944)
Vis (8.6—6.8. i 15.8—18.9.1945)
Vis (8.6—6.8. i 15.8—18.9.1945)
Vis — odlazak u Kazertu i Napulj (6.8.1944)
Vis — odlazak u Kazertu i Napulj (6.8.1944)
Vis — odlazak u Moskvu (8.9.1944)
Vis — odlazak u Moskvu (8.9.1944)
Vršac (16.10—25.10.1944)
Vršac (16.10—25.10.1944)
Šidski Banovci — obilazak Sremskog fronta (16.1.1945)
Šidski Banovci — obilazak Sremskog fronta (16.1.1945)
— mesto dugog boravka ili više kraćih boravaka — mesto dužeg boravka (preko 10 dana) — mesto kratkog boravka (do 10 dana)
— značajno mesto jednodnevnog boravka — duži boravak u pokretu — odlasci u inostranstvo

Fotogalerija[uredi | uredi izvor]

  • Vila Ribnikara u Beogradu
    Vila Ribnikara u Beogradu
  • Spomen-kuća u Robajama
    Spomen-kuća u Robajama
  • Spomen-kuća u Stolicama
    Spomen-kuća u Stolicama
  • Zgrada muzeja u Užicu
    Zgrada muzeja u Užicu
  • Vila na Zaltiboru
    Vila na Zaltiboru
  • Tvrđava Ostrožac
    Tvrđava Ostrožac
  • Muzej AVNOJ-a u Jajcu
    Muzej AVNOJ-a u Jajcu
  • Titova pećina u Drvaru
    Titova pećina u Drvaru
  • Titova pećina na Visu
    Titova pećina na Visu

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dragoljub Milutinović (1900—1942), sveštenik iz Ivanjice. Pre rata je bio pristalica pokreta „Zbor” Dimitrija Ljotića. Posle okupacije, 1941. godine pristupio je četničkoj organizaciji Koste Pećanca i postao četnički vojvoda, ali nije odobravao saradnju sa okupatorom. Preko svog starog poznanika Vladislava Ribnikara upoznao je Josipa Broza Tita, čiji pravi identitet nije znao, ali je znao da je važna ličnost u komunističkom pokretu. Obezbedio mu je četiri četničke legitimacije s kojima je Tito otišao na oslobođenu teritoriju i na tom putovanju ga pratio od Beograda do Požege. Početkom 1942. godine, nakon saznanja da je pratio nekog visokog rukovodioca KPJ, samozvani četnički vojvoda Boža Javorski ga je na svirep način ubio.[12][13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mladenović 2006.
  2. ^ a b Karović 1987, str. 3–5.
  3. ^ a b Hronologija Josipa Broza Tita 1978, str. 36.
  4. ^ a b Karović 1987, str. 6.
  5. ^ a b Karović 1987, str. 6–10.
  6. ^ Hronologija Josipa Broza Tita 1978, str. 38.
  7. ^ a b Karović 1987, str. 10–13.
  8. ^ a b Hronologija Josipa Broza Tita 1978, str. 39–45.
  9. ^ Vujošević 1977, str. 61.
  10. ^ Vujošević 1977, str. 64–65.
  11. ^ Vujošević 1977, str. 84.
  12. ^ Vujošević 1977, str. 147.
  13. ^ Milutinović 2006, str. 27.
  14. ^ a b Karović 1987, str. 13–16.
  15. ^ Milutinović 2006, str. 26–32.
  16. ^ Milutinović 2006, str. 32–37.
  17. ^ a b Karović 1987, str. 16.
  18. ^ Milutinović 2006, str. 38–42.
  19. ^ Karović 1987, str. 10.
  20. ^ Karović 1987, str. 13.
  21. ^ Karović 1987, str. 14.
  22. ^ Karović 1987, str. 17.
  23. ^ Karović 1987, str. 18.
  24. ^ Karović 1987, str. 22–24.
  25. ^ Karović 1987, str. 25.
  26. ^ Karović 1987, str. 26–27.
  27. ^ Karović 1987, str. 28.
  28. ^ Karović 1987, str. 30.
  29. ^ Karović 1987, str. 32.
  30. ^ Karović 1987, str. 33.
  31. ^ Karović 1987, str. 35.
  32. ^ Karović 1987, str. 36–38.
  33. ^ Karović 1987, str. 39.
  34. ^ Karović 1987, str. 39–49.
  35. ^ Karović 1987, str. 49.
  36. ^ Karović 1987, str. 50.
  37. ^ Karović 1987, str. 51–53.
  38. ^ Karović 1987, str. 53.
  39. ^ Karović 1987, str. 54–57.
  40. ^ Karović 1987, str. 58.
  41. ^ Karović 1987, str. 64–73.
  42. ^ Karović 1987, str. 74–82.
  43. ^ Karović 1987, str. 82.
  44. ^ Karović 1987, str. 84–86.
  45. ^ Karović 1987, str. 86.
  46. ^ Karović 1987, str. 86–89.
  47. ^ Karović 1987, str. 90.
  48. ^ Karović 1987, str. 92–94.
  49. ^ Karović 1987, str. 96–102.
  50. ^ Karović 1987, str. 109–114.
  51. ^ Karović 1987, str. 115.
  52. ^ Karović 1987, str. 117–118.
  53. ^ Karović 1987, str. 120–124.
  54. ^ Karović 1987, str. 131–134.
  55. ^ Karović 1987, str. 135.
  56. ^ Karović 1987, str. 136–137.
  57. ^ Karović 1987, str. 138.
  58. ^ Karović 1987, str. 138–139.
  59. ^ Karović 1987, str. 140–141.
  60. ^ Karović 1987, str. 141–142.
  61. ^ Karović 1987, str. 142–144.
  62. ^ Karović 1987, str. 144–153.
  63. ^ Karović 1987, str. 144–158.
  64. ^ Karović 1987, str. 158–159.
  65. ^ Karović 1987, str. 160–164.
  66. ^ Karović 1987, str. 165–166.
  67. ^ Karović 1987, str. 167–170.
  68. ^ Karović 1987, str. 171–174.
  69. ^ Karović 1987, str. 174–176.
  70. ^ Karović 1987, str. 176–202.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojno-istorijski institut. 1964. 
  • Vujošević, dr Ubavka (1977). Tito u Beogradu 1926—1944. Beograd: Muzej grada Beograda. 
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: „Eksport pres“. 1978. 
  • Mitrović, Bogosav Šumar (1978). Uz Vrhovnog komandanta. Ljubljana: Jugoreklam. 
  • Hronologija Radničkog pokreta i SKJ 1919—1979 tom II. Beograd: „Institut za savremenu istoriju“. 1980. 
  • Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945 tom I. Beograd: „Narodna knjiga”. 1980. 
  • Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945 tom II. Beograd: „Narodna knjiga”. 1980. 
  • Karović, Selim (1987). Titove ratne staze 1941—1945. Čakovec: Zrinski. 
  • Mladenović, Miroslav (2006). Tito od ustanka do pobede 1941—1945. Beograd. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратни_пут_Врховног_команданта_НОВ_и_ПОЈ_Јосипа_Броза_Тита&oldid=27674761”