Saobraćaj u Srbiji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Putna karta Srbije

Republika Srbija se često naziva „sponom između Istoka i Zapada“.[traži se izvor od 10. 2009.] Ovde se obično misli na Moravsku dolinu, jer je ona najlakše prohodan put između Grčke i Male Azije sa jedne strane i ostatka Evrope sa druge.

Srbija takođe pripada i mnogim većim evropskim područjima (Balkan, Podunavlje, Panonska nizija, Dinarska oblast). Ovako povoljan saobraćajni položaj bio je i glavni činilac njene teške prošlosti[traži se izvor od 10. 2009.] (pogledati: Istorija Srbije).

Republika Srbija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. Zbog niza geografskih povoljnosti razvoj saobraćaja u Srbiji će u budućnosti biti još brži i obimniji.[traži se izvor od 10. 2009.] Glavno saobraćajno čvorište u zemlji je glavni grad, Beograd.

Kroz Srbiju prolaze dva panevropska saobraćajna koridora: drumsko-železnički Koridor 10, sa svojim krakovima B i C i rečni Koridor 7.


Železnički saobraćaj[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Železnički saobraćaj u Srbiji, Železnice Srbije i Beovoz
"Šarganska osmica" - najpoznatija turistička železnička linija u Srbiji
Tipičan voz Železnica Srbije
Novi železnički most u Beogradu

Ukupna dužina železničke mreže u Srbiji je 3.808 km (2008. godine), od toga 1.196 km elektrificirano (2008. godine)[1]. Ovo se odnosi na pruge standardne širine koloseka. Pored toga, postoje i pruge uskog koloseka, koje su danas van upotrebe ili se one koriste u posebne svrhe (turistička železnica poput „Šarganske osmice“). Postoji mali postotak pruga sa dva koloseka. Dvokolosečne su pruge Beograd-Inđija-Sremska Mitrovica-granica sa Hrvatskom, kao i Beograd - Resnik]], Velika Plana-Stalać, kao i Đunis-Niš. U planu je izgradnja drugog koloseka i na prugama Pančevački Most-Pančevo, Inđija-Novi Sad kao i završetak deonice od Beograda do Niša.

Najvažniji železnički pravci kreću od Beograda ka:


Najveći železnički čvorovi su Beograd i Niš sa po 5 železničkih linija, a manji po značaju su: Novi Sad, Subotica, Inđija, Požega, Stalać, Kraljevo, Kosovo Polje.


Jedini grad sa bilo kojim vidom železničkog gradskog prevoza je Beograd sa tramvajskim prevozom i prigradskom železnicom "Beovoz". Takođe, Beograd je jedini grad za koji se planira izgradnja lakog metroa (pogledati: Saobraćaj u Beogradu i Beogradski laki metro).


Železnička veza sa susednim zemljama:


Posredna železnička veza sa drugim zemljama (direktni vozovi i vagoni):

Putni saobraćaj[uredi]

Auto-put E70 blizu Sremske Mitrovice
Auto-put E75 blizu Inđije

Pogledati: Putni saobraćaj u Srbiji, Auto-putevi u Srbiji

Ukupna dužina puteva u republici Srbiji je 42.692 km (asfaltni) i 24.860 km (betonski). Dužina auto-puteva trenutno iznosi svega 610 km, ali se u narednim godinama očekuje brza izgradnja novih deonica.

Putnu mrežu Republike Srbije sačinjavaju državni putevi prvog i drugog reda (nekadašnji magistralni i regionalni) i opštinski (nekada lokalni) putevi. Ispod njih su nekategorisani ("letnji") putevi. Javni putevi prvog reda predstavljaju osnovnu putnu mrežu Srbije koju sačinjava 30 putnih pravaca ukupne dužine 5.525 km.

Posebnu kategoriju u mreži puteva prvog reda predstavljaju auto-putevi i poluauto-putevi.

U okviru mreže puteva prvog reda 2150 km puteva u Srbiji pripada evropskoj mreži puteva, tzv. E puteva.


E - putevi klase A u Srbiji su:


E - putevi klase B u Srbiji su:

u Srbiji je registrovano oko 1,5 miliona vozila[2]. U Srbiji postoji oko 8.000 autobusa, a od toga gradskih autobusa ima oko 4.100[3]. Od gradskih autobusa veoma mali broj koristi komprimovani prirodni gas, dok do 2012. godine nije bilo autobusa koji koriste biodizel kao pogonsko gorivo.

Vodni saobraćaj[uredi]

Evropska reka - Dunav kod Apatina

Srbija je kontinentna zemlja i stoga nema pomorskih luka. Od luka u okolnim zemljama najveći značaj za njenu privredu imaju luke Bar u Crnoj Gori i Solun u Grčkoj. Sa druge strane, rečni saobraćaj je razvijen i međunarodnog je značaja. Dužina rečnih vodenih puteva u Srbiji je 587 km (2005. godine). Svi plovni putevi u zemlji nalaze se u njenoj severnoj polovini i prvenstveno vezuju zemlju za region srednje Evrope.


Najvažniji vodeni put u Srbiji je reka Dunav, važan panevropski plovni put (Koridor 7) koji povezuje srednju Evropu sa oblašću Crnog mora. Pored Dunava celom dužinom toka u zemlji plovne su i reke Sava i Tisa, dok je reka Velika Morava plovna pri ušću (20 km). Od veštačkih vodnih tokova (kanala) plovan i kanal Dunav—Tisa—Dunav.

Beograd - jedina evropska prestonica na dve velike reke i dva važna plovna puta


Važne luke na Dunavu su:

Važne luke na Savi:

Važne luke na Tisi:

Gasovodi i naftovodi[uredi]

Naftovod: Dužina tokova je 393 km (2004. godine) uz napomenu da će se naftovodna mreža veoma brzo razvijati.

Gasovod: Dužina tokova je 3.177 km (2004. godine) uz napomenu da je trenutno u fazi projektovanja i pripremnih radnji za izgradnju magistralnog gasovoda "Južni Tok", koji kroz zemlju prolazi od Bugarske do Mađarske, sa dva odvojka ka Republici Srpskoj i Hrvatskoj . Ovim potezima Srbija postaje prometna gasovodna zemlja. Gasovodom je danas pokriven severni i srednji deo Srbije, dok je izgradnja u južnom delu u toku.

Vazdušni saobraćaj[uredi]

U Srbiji postoji 39 zvanično upisanih aerodroma, ali samo je 6 od njih uvršteno na listu aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code):

asfaltirano neasfaltirano
ukupna dužina 16 23
dužina preko 3.047 m 2 0
dužina 2.438-3.047 m 4 0
dužina 1.524-2.437 m 4 2
dužina 914-1.523 m 2 9
dužina ispod 914 m 4 12


Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu, udaljen 15 km od centra grada. Zbog izvarednog položaja ovaj aerodrom je nekad bio značajan i izvan granica bivše Jugoslavije, a očekuje se da ovaj nivo bude ponovo dosegnut u bliskoj budućnosti (kao regionalni saobraćajni čvor).

U Srbiji su zvanično upisana i 4 heliodroma (2002. godine).

Saobraćaj po gradovima Srbije[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Saobraćaj u Beogradu, Saobraćaj u Novom Sadu, Saobraćaj u Nišu i Saobraćaj u Kragujevcu

Razvijen saobraćaj odlikuje velike gradove u republici (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica), gde značajan udeo unutargradskog saobraćaja čini javni gradski prevoz.

Javni (unutar)gradski prevoz poseduje većina srpskih gradova koji su sedišta okruga. Osim u slučaju Beograda, on je isključivo zasnovan na autobuskom prevozu. U Beogradu se javni prevoz vrši autobusom, trolejbusom, tramvajem, prigradskom železnicom, a postoje planovi za izradnju metroa. Niš, Subotica i Novi Sad su nekada imali tramvajski prevoz.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Kolosek varljivih obećanja, Politika, 15. avgust 2008.
  2. ^ RTS: „Para nema, a svi voze“ (04.12.2011), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  3. ^ „Студија о достигнућима и перспективама на путу ка зеленој економији и одрживом расту у Србији“ (на српски). Национални извештај за Светску конференцију о одрживом развоју „Рио+20”, Рио де Жанеиро, 20–22. јун 2012. године. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. јун. pp. 18 Приступљено 22. 6. 2012.. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :