Boris Tadić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Boris Tadić
Boris Tadic 2010 Cropped.jpg
Boris Tadić 2010.
Biografija
Datum rođenja (1958-01-15)15. januar 1958.(61 god.)
Mesto rođenja Sarajevo
 FNR Jugoslavija
Državljanstvo  Srbija
Religija Pravoslavni hrišćanin
Supružnik Veselinka Zastavniković
(1980-1996)
Tatjana Tadić
(1997-)[1]
Deca Maša Tadić i
Vanja Tadić
Profesija psiholog
Univerzitet Univerzitet u Beogradu
Politička
partija
Socijaldemokratska stranka
Ranije:
Demokratska stranka (1990-2014)
Potpis Boris Tadic signature.gif
www.boristadic.rs
Spisak predsednika Srbije
11. jul 2004. — 5. april 2012.
Izbori 27. jun 2004
(Državna Zajednica Srbija i Crna Gora)
Reizbor(i) 3. februar 2008.
Predsednik vlade Vojislav Koštunica (2004-2008)
Mirko Cvetković (2008-2012)
Prethodnik Milan Milutinović
Nataša Mićić (v. d)
Dragan Maršićanin (v. d)
Vojislav Mihailović (v. d)
Predrag Marković (v. d)
Naslednik Slavica Đukić Dejanović (v. d)
Tomislav Nikolić
Savezni ministar odbrane Srbije i Crne Gore
17. mart 2003. — 16. april 2004.
Prethodnik Velimir Radojević
Naslednik Prvoslav Davinić
Ministar telekomunikacija Savezne Republike Jugoslavije
4. novembar 2000. — 17. mart 2003.

Flag of the President of Serbia.svg
Standarta Predsednika Republike Srbije

Boris Tadić (Sarajevo, 15. januar 1958) srpski je političar, bivši predsednik Republike Srbije, bio je predsednik i počasni predsednik Demokratske stranke i sadašnji predsednik Socijaldemokratske stranke.

Po zanimanju je psiholog. Tadić je prvi put izabran za predsednika Srbije 27. juna 2004. godine na mandat od četiri godine, a 11. jula iste godine položio je zakletvu. Drugi, petogodišnji, mandat dobio je pobedom u drugom krugu predsedničkih izbora, 3. februara 2008. godine. Pre nego što je postao predsednik Srbije, bio je ministar telekomunikacija Savezne Republike Jugoslavije i ministar odbrane Srbije i Crne Gore.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Boris Tadić je rođen 1958. godine u Sarajevu. Sin je Ljubomira Tadića, filozofa i člana SANU i Nevenke Tadić, psihologa. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Diplomirao je socijalnu psihologiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio je profesor psihologije u I beogradskoj gimnaziji i razredni starešina bivšeg predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuka Jeremića.

Osnovao je Centar za razvoj demokratije i političke veštine u Srbiji i bio njegov prvi direktor.[2]

Politička karijera[uredi]

Tadić je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, 1990. godine. Tokom devedesetih godina bio je član Glavnog odbora i kraće vreme njegov sekretar, član i potpredsednik Izvršnog odbora i narodni poslanik. Za potpredsednika je izabran 2000. godine, a za predsednika stranke 23. februara 2004. godine, godinu dana nakon ubistva njenog prethodnog predsednika, Zorana Đinđića. Od 25. novembra 2012. godine je počasni predsednik DS-a.

Bio je ministar telekomunikacija u vladi Savezne Republike Jugoslavije u periodu novembar 2000 — mart 2003. Bio je predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija“.[traži se izvor] Potom je, od 17. marta 2003. godine do 16. aprila 2004. godine, vršio funkciju ministra odbrane u Savetu ministara Srbije i Crne Gore.

Na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, 28. decembra 2003. godine bio je nosilac izborne liste Demokratske stranke.

Pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora Republike Srbije, 27. juna 2004. godine, sa 53% glasova, ispred Tomislava Nikolića. Na mestu predsednika Srbije zamenio je predsednika parlamenta i tadašnjeg vršioca dužnosti šefa države, Predraga Markovića.

Na izborima održanim 3. februara 2008. sa dobijenih 50,31% glasova po drugi put je pobedio Tomislava Nikolića i osvojio, po novom Ustavu, petogodišnji mandat predsednika Srbije.

Na izborima održanim 6. maja 2012. je u drugom krugu 20. maja izgubio od protivkandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.

Posle sednice Glavnog odbora DS koja je održana 4. novembra iste godine, Tadić je odlučio da se ne kandiduje ponovo na funkciju predsednika stranke.[3] Na XV vanrednoj izbornoj Skupštini Demokratske stranke aklamacijom je imenovan za počasnog predsednika stranke, dok je za novog predsednika izabran dotadašnji zamenik predsednika Dragan Đilas.[4]

Dana 30. januara 2014. godine tada počasni predsednik Demokratske stranke, bivši predsednik Srbije i stranke, napustio je stranku u kojoj je bio od obnavljanja rada 1990. godine.[5]

Neki smatraju da se u svojim izjavama protivi svakoj vrsti nasilja i zalaže za rešavanje međunarodnih sporova diplomatskim putem.[6] U Skupštini Srbije je izjavio: „Sama ideja nasilja u Srbiji uvek mora da bude politički napadnuta i ne sme da ostane bilo kakva nedorečenost s tim u vezi.“[7]

Privatni život[uredi]

Govori engleski, nemački, italijanski i francuski jezik. Oženjen je i otac je dvoje dece. Po ocu vodi poreklo iz Crne Gore. Ženio se dva puta, u prvom braku sa Veselinkom Zastavniković bio je 16 godina, do 1997. godine kada su se razveli. Veselinka je od 2002. godine bila iskušenica i zamonašila se u manastiru Pećka patrijaršija 14. oktobra 2007. godine kao monahinja Irina.[traži se izvor] Druga Borisova supruga je Tatjana, sa kojom ima ćerke Mašu i Vanju.

Priznanja i nagrade[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Zoran Đinđić
Predsednik Demokratske stranke
2004—2012.

Naslednik:
Dragan Đilas
Prethodnik:
Milan Milutinović
Predsednik Republike Srbije
2004—2012.
Naslednik:
Tomislav Nikolić