Džakarta

Uredi veze
Koordinate: 6° 10′ 45″ J; 106° 49′ 50″ I / 6.179033° J; 106.830678° I / -6.179033; 106.830678
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Jakarta (muzička grupa).
Džakarta
ind. Jakarta[1][2] J-Town[3]
(Odozgo, sleva nadesno): Džakarta stari grad, Hotel Indonezija, linija horizonta Džakarte, Gelora Bung Karno stadijum, Taman mini Indonesija Indah, Nacionalni spomenik, palata Merdeka, džamija Istigal i katedrala Džakarta
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Indonezija
ProvincijaPosebna prestonička teritorija Džakarta[4]
Osnovan1527.[5]
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2010.9.607.787[6]
 — gustina16.667 st./km2
Aglomeracija24.094.000
Geografske karakteristike
Koordinate6° 10′ 45″ J; 106° 49′ 50″ I / 6.179033° J; 106.830678° I / -6.179033; 106.830678
Aps. visina8 m
Površina664 km2
Džakarta na karti Indonezije
Džakarta
Džakarta
Džakarta na karti Indonezije
Ostali podaci
GradonačelnikAnis Basvedan
Poštanski broj10110–14540, 19110–19130
Pozivni broj021
Registarska oznakaB
Veb-sajt
jakarta.go.id

Džakarta (ind. Jakarta, ranije Batavija, Sunda Kelapa, Đakarta) glavni je i najveći grad Indonezije. U gradu živi 10.075.310 stanovnika (2014),[7][8] a u gradskoj aglomeraciji oko 30.214.303 stanovnika.[9] Poslovne mogućnosti Džakarte, kao i mogućnosti ponude višeg životnog standarda, privlače migrante sa celog indonežanskog arhipelaga, čineći grad epicentrom mnogih zajednica i kultura.[10]

Kopnena površina grada je 664 km², sa vodenim površinama 740.28 km². Grad se nalazi u severozapadnom delu ostrva Java.[11] Zvanični naziv grada je Posebna prestonička teritorija Džakarta, Daerah Khusus Ibukota Jakarta ili skraćeno DKI Jakarta. Džakarta po broju stanovnika spada u grupu od 50 najvećih gradova na svetu.

Uspostavljen u četvrtom veku kao Sunda Kelapa, grad je postao važna trgovačka luka za Sunda kraljevsto. On je bio de fakto prestonica Holandske Indije, koja je bila poznata kao Batavija u to vreme. Grad je trenutno sedište ASEAN sekretarijata kao i važnih finansijskih institucija, kao što je Banka Indonezije, Indonezijska berza, i korporaciono je sedište brojnih indonezijskih kompanija i međunarodnih korporacija. Od 2017, šest Forbes Global 2000 kompanija ima sedište u ovom gradu.[12] Grad je isto tako dom za dve od Fortune 500 kompanija u 2016.[13]

Džakarta je navedena kao jedan od Alfa globalnih gradova u izveštaju iz 2016. agencije Globalizacija i svjetska istraživačka mreža (GaWC).[14] Na bazi globalnog metro monitora agencije Brookings Institution, u 2014. godini je bruto domaći proizvod Džakarte bio procenjen na 321,3 američkih dolara milijardi[15] i ekonomski rast je bio rangiran na 34. mestu među 200 najvećih gradova na svetu.[16] Džakarta je rasla brže od Kuala Lumpura, Pekinga, i Bangkoka.[17]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Grad je osnovan početkom 16. veka kao Sunda Kalepa. Godine 1527, grad se nalazio pod vlašću sultanata Bantam kada je i dobio ime Džakarta.

Krajem 16. veka na Javu dolaze Holanđani koji su 1619. godini osvojili grad i osnovali tvrđavu Batavija (Batavia). Jak zemljotres je uništio grad 1699. godine.

U periodu od 1942. do 1945. godine gradom su vladali Japanci. Posle Drugog svetskog rata, iako je Indonezija proglasila nezavisnost, grad je zauzela Holandija. Tek 1949. godine grad je vraćen u sastav Indonezije i postao njena prestonica.[11]

Imena i etimologija[uredi | uredi izvor]

Džakarta je bila dom za više naselja i njihova respektivna imena su:

  • Sunda Kelapa (397–1527),
  • Jajakarta (1527–1619),
  • Batavija (1619–1942),
  • Djakarta (1942–1972), i
  • Džakarta (1972–sadašnjost).

Njeno sadašnje ime je izvedeno iz reči Jayakarta. Poreklo ove reči se može pratiti do starog javanskog jezika i ultimatno do Sanskritskog jezika; जय jaya (pobednički)[18] i कृत krta (ostvaren, stečen),[19] te se stoga Jayakarta prevodi kao „pobednički akt“, „kompletan čin“, ili „kompletna pobeda“.

Nadimak Džakarte je Big Durijan, po trnovitom lokalnom voću jakog mirisa,[1] pošto se na grad gleda kao na indonezijski ekvivalent američkog Njujorka (Velike jabuke).[20] U kolonijalnoj eri, grad je isto tako bio poznat kao Koningin van het Oosten (Kraljica Orijenta), inicijalno u 17. veku po urbanoj lepoti kanala Batavijskog centra, palatama i uređenom rasporedu grada.[21] Nakon ekspanzije na jug u 19. veku, nadimak je u većoj meri postao acociran sa predgrađima (npr. Menteng i oblasti oko trga Merdeka ), sa njihovim širokim ulicama, mnogobrojim zelenim oblastima i vilama.[22]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Panorama Džakarte

Grad leži na severozapadu ostrva Java na ušću reke Ci Livung u Javanski zaliv koji je deo Javanskog mora, na površini od 662 km² zemljišta te 6977 km² vodene površine.[11] Uz Dili jedini je azijski glavni grad koji se nalazi na južnoj hemisferi.

Grad Džakarta ima izrazito nepovoljan položaj što se tiče nadmorske visine koja se kreće od -2 metra (ispod nivoa mora) do nekih 50 m nadmorske visine sa prosečnom nadmorskom visinom od 8 m. Dok je južni deo grada brežuljkast oko 40% površine severnog dela grada koji je poprilično ravan nalazi se ispod nivoa mora, što za vreme velikih kiša stvara probleme sa odvodom vode. Uz reku Ci Livung koja razdvaja grad na zapadni i istočni deo, gradom teku i Pesangrahan, te Sunter. Uz sve probleme sa odvodnom grad Džakarta, zbog opterećenja na zemljište koje stvara, tone prosečno godišnje između 5 i 10 cm a u severnom delu i do 20 cm. Grad godinama ulaže u zaštitne barijere i druga rešenja da bi se kontrolisala pretnja od prodora mora u grad na područja sa negativnom nadmorskom visinom.

Klima[uredi | uredi izvor]

Grad Džakarta se nalazi na području tropske monsunske klime sa izrazitim kišnim monsunskim razdobljem te izrazito sušnim razdobljem vremena tokom klimatološke godine.

Kišno razdoblje traje duži deo godine od novembra pa do maja sa vrhuncem sezone u januaru i februaru, te u tom razdoblju prosečno padne oko 299,7 mm kiše po metru kvadratnom.

Klima aerodroma Halim Perdanakusuma, Džakarta, Indonezija (temperatura: 1924–1994, precipitacija: 1931–1994)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 33,3
(91,9) 		32,8
(91) 		33,3
(91,9) 		33,3
(91,9) 		33,3
(91,9) 		33,3
(91,9) 		34,4
(93,9) 		35,6
(96,1) 		35,6
(96,1) 		35,6
(96,1) 		35,6
(96,1) 		33,9
(93) 		35,6
(96,1)
Maksimum, °C (°F) 28,9
(84) 		28,9
(84) 		29,4
(84,9) 		30,0
(86) 		30,6
(87,1) 		30,0
(86) 		30,0
(86) 		30,6
(87,1) 		31,1
(88) 		31,1
(88) 		30,6
(87,1) 		29,4
(84,9) 		30,1
(86,2)
Prosek, °C (°F) 26,1
(79) 		26,1
(79) 		26,4
(79,5) 		27,0
(80,6) 		27,2
(81) 		26,7
(80,1) 		26,4
(79,5) 		26,7
(80,1) 		27,0
(80,6) 		27,2
(81) 		27,0
(80,6) 		26,4
(79,5) 		26,7
(80,1)
Minimum, °C (°F) 23,3
(73,9) 		23,3
(73,9) 		23,3
(73,9) 		23,9
(75) 		23,9
(75) 		23,3
(73,9) 		22,8
(73) 		22,8
(73) 		22,8
(73) 		23,3
(73,9) 		23,3
(73,9) 		23,3
(73,9) 		23,3
(73,9)
Apsolutni minimum, °C (°F) 20,6
(69,1) 		20,6
(69,1) 		20,6
(69,1) 		20,6
(69,1) 		21,1
(70) 		19,4
(66,9) 		19,4
(66,9) 		19,4
(66,9) 		18,9
(66) 		20,6
(69,1) 		20,0
(68) 		19,4
(66,9) 		18,9
(66)
Količina kiše, mm (in) 300,7
(11,839) 		294,7
(11,602) 		210,8
(8,299) 		147,3
(5,799) 		132,1
(5,201) 		96,5
(3,799) 		63,5
(2,5) 		43,2
(1,701) 		66,0
(2,598) 		110,8
(4,362) 		142,2
(5,598) 		208,2
(8,197) 		1,816
(71,495)
Dani sa kišom 24 23 19 15 12 9 6 5 6 10 14 18 161
Relativna vlažnost, % 85 85 83 82 82 81 78 76 75 77 81 82 80,6
Sunčani sati — mesečni prosek 189 182 239 255 260 255 282 295 288 279 231 220 2.975
Izvor #1: Sistema de Clasificación Bioclimática Mundial[23]
Izvor #2: Danish Meteorological Institute (humidity and sun only)[24]
Klimatski podaci Džakarte
Mesec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godina
Prosečna temperatura mora °C (°F) 28,0
(82,0) 		28,0
(82,0) 		29,0
(84,0) 		30,0
(86,0) 		30,0
(86,0) 		29,0
(84,0) 		29,0
(84,0) 		29,0
(84,0) 		29,0
(84,0) 		29,0
(84,0) 		29,0
(84,0) 		29,0
(84,0) 		29,0
(84,0)
Srednji dnevni sati 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0
Prosečni Ultraljubičasti indeks 11+ 11+ 11+ 11+ 11 10 10 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 10.8
Source: Weather Atlas[25]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Demografija
1971.1980.1990.2000.2010.
4.546.4926.503.4498.259.6398.384.8539.588.198

Privreda[uredi | uredi izvor]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Panoramski pogled na horizont centralne Džakarte

Džakarta je potpisala ugovore od gradskom partnerstvu sa nizom gradova, jedan od kojih je Kazablanka, najveći grad Maroka, što je potpisano 21. septembra 1990. Da bi se promovisalo prijateljstvo između dva grada, Jalan Casablanca, jedna od glavnih avenija poznata po svojim trgovačkim i poslovnim centrima u južnoj Džakarti, je imenovana po marokanskom partnerskom gradu. Trenutno u Kazablanci nema ulici imenovane po Džakarti, međutim u Rabatu, prestonici Maroka, postoji avenija koja je nazvana po Sukarnu, indonezijskom prvom predsedniku, da bi se obeležila njegova poseta 1960. godine, i kao znak prijateljstva.[26]

Takođe u okviru programa kooperacije gradova, Džakarta je uspostavila partnerstvo sa Roterdamom u Holandiji, posebno u pogledu integrisanog upravljanja urbanim vodama, uključujući razvoj kapaciteta i razmenu znanja.[27] Ovaj vid kooperacije se ostvaruje prevashodno zato što Džakarta i Roterdam imaju slične probleme; oba grada leže na niskoj niziji podložnoj poplavama. Osim toga neke od njihovih oblasti su ispod nivoa mora, što čini sistem za urbano dreniranje putem kanala, brana i pumpi vitalnom komponentom održavanja grada. Džakarta je zainteresovana za primenu Roterdamske stručnosti i iskustva u upravljanju vodama.

Azija
  1. Japan Tokio, Japan[28]
  2. Kina Peking, Kina[29][30]
  3. Kina Šangaj, Kina[31]
  4. Južna Koreja Seul, Južna Koreja[30][32][33][34]
  5. Severna Koreja Pjongjang[35]
  6. Filipini Manila, Filipini[36]
  7. Tajland Bangkok, Tajland[35]
  8. Vijetnam Hanoj, Vijetnam[35]
  9. Pakistan Islamabad, Pakistan[31][35]
  10. Saudijska Arabija Džeda, Saudijska Arabija[31][35]
Evropa
  1.  Holandija Roterdam[27][35][37]
  2.  Nemačka Berlin[38][39]
  3.  Rusija Moskva[31]
  4.  Mađarska Budimpešta[31][40]
  5.  Turska Istanbul[35]
Afrika
  1.  Egipat Kairo[31][35][41]
  2.  Maroko Kazablanka[26][31][42]
Amerika i Okeanija
  1.  SAD Los Anđeles[43][44]
  2.  Australija Sidnej[31]

Turističke atrakcije[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Suryodiningrat, Meidyatama (22. 6. 2007). „Jakarta: A city we learn to love but never to like”. The Jakarta Post. Arhivirano iz originala 21. 2. 2008. g. 
  2. ^ „Travel Indonesia Guide – How to appreciate the 'Big Durian' Jakarta”. Worldstepper-daworldisntenough.blogspot.com. 8. 4. 2008. Pristupljeno 27. 4. 2010. 
  3. ^ Sungkar, Aulia R. (april 2012). „A Day on the J-Town”. Jetstar Magazine. Arhivirano iz originala 1. 8. 2013. g. Pristupljeno 2. 1. 2013. 
  4. ^ „Statistik Indonesia 2016” (na jeziku: Indonesian). Jakarta: Badan Pusat Statistik. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2016. g. Pristupljeno 30. 6. 2017. 
  5. ^ „Provinsi - Kementerian Dalam Negeri - Republik Indonesia” [Province - Ministry of Home Affairs - Republic of Indonesia] (na jeziku: indonežanski). Ministry of Home Affairs. Arhivirano iz originala 19. 2. 2013. g. Pristupljeno 14. 8. 2019. 
  6. ^ „Population of Indonesia by province 2010. Statistics Indonesia”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2014. g. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  7. ^ „Data Jumlah Penduduk DKI Jakarta”. Jakarta Open Data. Pemerintah Provinsi DKI Jakarta, Dinas Kependudukan dan Catatan Sipil. 2014. Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 5. 12. 2015. 
  8. ^ „Jumlah Penduduk Provinsi DKI Jakarta”. Dinas Kependudukan dan Catatan Sipil. Arhivirano iz originala 27. 12. 2013. g. Pristupljeno 27. 2. 2014. 
  9. ^ Podaci o stanovništvu aglomeracije
  10. ^ Markus Taylor, Tales from the Big Durian, 2009
  11. ^ a b v „Jakarta” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 12. 11. 2016. 
  12. ^ „Six Indonesian Companies Make Forbes Global 2000 List”. 
  13. ^ „Fortune 500”. Arhivirano iz originala 10. 05. 2019. g. Pristupljeno 11. 09. 2017. 
  14. ^ „The World According to GaWC 2016”. Globalization and World Cities Study Group and Network (GaWC). Loughborough University. 31. 3. 2017. Pristupljeno 7. 4. 2017. 
  15. ^ „Global city GDP 2014”. Brookings Institution. Pristupljeno 8. 5. 2015. 
  16. ^ „Global Metro Monitor” (na jeziku: engleski). Brookings Institution. 22. 1. 2015. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  17. ^ „Foke lebih yakin lembaga survei asing”. Waspada Online. 24. 4. 2012. Arhivirano iz originala 31. 8. 2013. g. 
  18. ^ „jaya”. Sanskrit Dictionary. Arhivirano iz originala 31. 07. 2017. g. Pristupljeno 11. 09. 2017. 
  19. ^ „krta”. Sanskrit Dictionary. Arhivirano iz originala 31. 07. 2017. g. Pristupljeno 11. 09. 2017. 
  20. ^ „Sojourn in the Big Durian”. ThingsAsian. Pristupljeno 14. 3. 2011. 
  21. ^ (jezik: holandski) Kampen, N.F. van (1831). Geschiedenis der Nederlanders buiten Europa. pp. 291. Haarlem: De Erven François Bohn.
  22. ^ (jezik: holandski) "Batavia zoals het weent en lacht", (17 October 1939), Het Nieuws van den Dag voor Nederlandsch-Indië. pp. 6
  23. ^ „Indonesia – Halim Perdanakus”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Arhivirano iz originala 15. 9. 2016. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  24. ^ „Stations Number 96745” (PDF). Ministry of Energy, Utilities and Climate. Arhivirano iz originala 16. 1. 2013. g. Pristupljeno 26. 6. 2016. 
  25. ^ „Jakarta, Indonesia – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Arhivirano iz originala 9. 2. 2019. g. Pristupljeno 8. 2. 2019. 
  26. ^ a b Veeramalla Anjaiah (30. 7. 2009). „Morocco seeks to boost business ties with RI: Envoy”. The Jakarta Post. Pristupljeno 14. 6. 2013. 
  27. ^ a b „Jakarta and Rotterdam strengthen ties on urban water management”. Neso Indonesia. 16. 9. 2014. Arhivirano iz originala 7. 8. 2016. g. 
  28. ^ „Sister Cities (States) of Tokyo – Tokyo Metropolitan Government”. Arhivirano iz originala 16. 9. 2010. g. Pristupljeno 9. 5. 2010. 
  29. ^ „Sister Cities”. Beijing Municipal Government. Arhivirano iz originala 17. 01. 2010. g. Pristupljeno 23. 6. 2009. 
  30. ^ a b „Weekly 5: Jakarta's sister cities”. The Jakarta Post. 6. 3. 2015. 
  31. ^ a b v g d đ e ž „KONI DKI Jalin Kerja Sama "Sister City" dengan 21 Kota Dunia”. Beruta Satu. 26. 6. 2014. 
  32. ^ Seul Metropolitan Government. „International Cooperation: Sister Cities”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2007. g. 
  33. ^ „International Cooperation: Sister Cities”. Seoul Metropolitan Government. www.seoul.go.kr. Arhivirano iz originala 10. 12. 2007. g. Pristupljeno 26. 1. 2008. 
  34. ^ „Seoul -Sister Cities [via WayBackMachine]”. Seoul Metropolitan Government (archived 2012-04-25). Arhivirano iz originala 25. 3. 2012. g. Pristupljeno 23. 8. 2013. 
  35. ^ a b v g d đ e ž LB Ciputri Hutabarat (12. 2. 2016). „Ahok Berencana Kunjungi Pyongyang”. MetroTV News. Arhivirano iz originala 11. 9. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  36. ^ „About Manila: Sister Cities”. City of Manila. Arhivirano iz originala 11. 6. 2016. g. Pristupljeno 2. 9. 2009. 
  37. ^ „ROTTERDAM: EEN STERKINTERNATIONAAL MERK” (PDF) (PDF) (na jeziku: Dutch). Rotterdam, The Netherlands: City of Rotterdam. 2008. str. 37. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 20. 3. 2015. 
  38. ^ „Berlin – City Partnerships”. Der Regierende Bürgermeister Berlin. Arhivirano iz originala 21. 5. 2013. g. Pristupljeno 17. 9. 2013. 
  39. ^ „JAKARTA BERLIN ART FESTIVAL 2014: BRINGING JAKARTA'S MULTICULTURALISM TO BERLIN”. Indonesian Embassy in Berlin. 14. 11. 2014. Arhivirano iz originala 11. 9. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  40. ^ „The Jakarta Post – Hungarian envoy builds new links with RI”. The Jakarta Post. 
  41. ^ „DKI-Kairo Jalin Kerjasama Sister City”. Jakarta.go.id. 28. 1. 2016. Arhivirano iz originala 11. 9. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  42. ^ Aulia Bintang Pratama (26. 1. 2016). „Ahok Kesulitan Kunjungi 21 "Sister City" Jakarta”. CNN Indonesia. 
  43. ^ „Sister Cities of Los Angeles”. Pristupljeno 18. 12. 2009. 
  44. ^ „Jakarta – Indonesia”. LOS ANGELES – JAKARTA SISTER CITY. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 11. 09. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џакарта&oldid=27725127”