Odnosi Srbije i Francuske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Odnosi Srbija-Francuska
Map indicating locations of Francuska and Srbija

Francuska
Srbija

Odnosi Srbije i Francuske su inostrani odnosi Republike Srbije i Francuske Republike.

U moderno doba, Srbija i Francuska uspostavljaju zvanične diplomatske odnose neposredno nakon Berlinskog kongresa, 1. januara 1879. Francuska ima ambasadu u Beogradu, a Srbija ima ambasadu u Parizu i konzulat u Strazburu.

Poslednja zvanična poseta francuskog predsednika Srbiji dogodila se u julu 2019. godine, kada je Emanuel Makron (Emmanuel Macron) zvanično dočekan u Beogradu.

Istorija odnosa[uredi | uredi izvor]

Srednji vek[uredi | uredi izvor]

Manastir Gradac zadužbina kraljice Jelene Anžujske

Još u srednjem veku, Srbija i Francuska su imale kontakte. Svakako najznačajniji događaj u ovim odnosima je bila ženidba kralja Uroša princezom Jelenom Anžujskom (iz francuske dinastije Anžujci). Jedan od spomenika ovog braka jeste i Dolina jorgovana u dolini Ibra. Kraljica Jelena, kao žena kralja, a kasnije i kao suvladarka sa svojim sinovima kraljem Dragutinom i kraljem Milutinom, je ostavila značajnu kulturnu zaostavštinu za sobom. Bila je zaslužna za razvijanje visokog stepena verske trpeljivosti između pravoslavaca i katolika. Takođe, ona je bila ktitorkom manastira Gradca, kao i osnivačica prve škole za žene u ovom delu Evrope.

Francuska i razdoblje austro-turskih ratova[uredi | uredi izvor]

u razdoblju Velikog turskog rata Francuska napada Austriju, pa se austrijska vojska povukla iz Srbije na levu obalu Dunava i Save (vidi Velike seobe Srba).

Od Srpske revolucije do Prvog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Ipolit Monden Francuz prvi ministar vojni Kneževine Srbije od 1862. do 1865.

Prvi zvanični dokument modernih odnosa Srbije i Francuske predstavlja pismo Karađorđa upućeno Napoleonu u vreme Srpske revolucije. U njemu, Karađorđe izražava svoje simpatije prema Francuskoj i njenoj revoluciji. Međutim, Napoleon je u tom trenutku imao druge prioritete, tako da je tada ta saradnja izostala.

Karađorđe je poslao svog izaslanika Rada Vučinića (1809) da potraži od njega pomoć i zaštitu, Napoleon nije obećao ništa određeno, ali je zadržao Karađorđeva izaslanika kad je došao u Pariz i izdržavao ga je (1810—1814).

Pariskim mirom 1856. kojim je završen Krimski rat Srbija je izašla ispod isključivog pokroviteljstva Rusije i došla pod zaštitu svih evropskih država.

Latinska monetarna unija 1914. godine

Sredinom i krajem 19. veka, francuski uticaj u Srbiji postaje sve jači. Brojni Srbi, kasnije visoki politički dužnici, kulturni radnici i naučnici se školuju u Francuskoj. Uticaj se širi na sve oblasti života tadašnje Srbije, a jedan od najznačajnijih predstavnika ove veze i ovog kulturološkog kruga je svakako Jovan Skerlić. Takođe, Srbija ulazi i u Latinsku monetarnu uniju čiji je nosilac bila upravo Francuska. Privredni odnosi značajno ojačavaju nakon Carinskog rata i pune emancipacije privrede Srbije.

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Prvi svetski rat, Moris Saraj i Kreće se lađa francuska

U vreme Prvog svetskog rata, Srbija i Francuska su bile saveznice. Francuska je objavila rat Austrougarskoj 11. avgusta 1914.

Francuski šlem Adrian M15 u Vojsci Kraljevine Srbije

Francuska je pomagala Srbiju u naoružanju, a kasnije je organizovala i prebacivanje srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf. Takođe, zbrinula je i brojne bolesnike i ranjenike u svojim bolnicama, a decu i omladinu je smestila u svoje škole u Francuskoj. Francuska je bila i jedna od glavnih organizatora Solunskog fronta, a na čelu ujedinjene oslobodilačke srpsko-francuske vojske se nalazio francuski general Franše d’Epere.

Odnosi Jugoslavije i Francuske[uredi | uredi izvor]

Diplomatske odnose sa crnogorskim dvorom kralja Nikole i njegovom vladom, Francuska je prekinula tek 20. decembra 1920. godine posle parlamentarnih izbora u KSHS održanim 28. novembra iste godine.[1]

Tadašnja Kraljevina Jugoslavija i Francuska su bile čvrsto povezane (vidi Mala antanta).

Beograd je drugi od pet gradova van Francuske koji nosi orden Legije časti, a njega je Beogradu lično dodelio general Franše d’Epere na svečanosti na Terazijama 30. januara 1921. A savezništvo je ovekovečeno i Spomenikom zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu 1930.

Marseljski atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića i francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua se odigrao prilikom zvanične posete Francuskoj republici 9. oktobra 1934. godine.

Predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinović je bio u zvaničnoj poseti Parizu septembra 1935.

Bivši đaci francuskih škola su 26. marta 1938. otvorili Godinu Francuske, na 23. godišnjicu "Srpskog školskog dana u Francuskoj".[2]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

U Hitlerovom „svetskom poretku“, Francuska i Srbija su svedene na marionete za izvlačenje sirovina za privredu Trećeg rajha.[3]

De Gol i Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

Iako saveznice i pobednice i u Drugom svetskom ratu, odnosi Francuske i Jugoslavije, posle 1945. nisu više bili tako srdačni. Promena društveno-ekonomskog sistema u Jugoslaviji (iz kapitalizma u komunizam) i nacionalizacija imovine francuskih kompanija su bile samo deo problema.

Najveću krizu u ovom periodu predstavlja sukob oko Beogradskog procesa, tj. suđenja Dragoljubu Mihailoviću. Ovom procesu su se posebno protivile Sjedinjene Američke Države, i naročito Francuska. Predsednik Francuske, general Šarl de Gol, koji je bio veliki prijatelj i školski drug Mihailoviću sa Francuske vojne akademije, je uputio molbu Titu da ga oslobodi. Uprkos pritiscima spolja, sudski postupak je završen i Dragoljub Mihailović je osuđen za veleizdaju i kolaboraciju sa nacističkim okupatorima i streljan. Nakon toga, iako diplomatski odnosi nisu prekinuti, odnosi između Francuske i Jugoslavije se hlade.

Josip Broz Tito je posetio Francusku maja 1956. na poziv predsednika Republike Rene Kotija.

Druga tačka razdora u jugoslovensko-francuskim odnosima je bio Alžirski rat za nezavisnost. S obzirom na jugoslovensku politiku nesvrstanosti, Tito je podržavao alžirsku stranu. To je razjarilo Šarla de Gola i izazvalo francuske proteste upućene jugoslovenskoj strani.

Jugoslovensko-francuski odnosi nakon De Gola[uredi | uredi izvor]

Nakon ostavke francuskog predsednika Šarla de Gola i rešavanja Alžirske krize, jugoslovensko-francuski odnosi se normalizuju. Francuski predsednik Fransoa Miteran je proglašen počasnim građaninom Beograda 1983.[4]

Dolazi do obnove tradicionalno dobrih društvenih i kulturnih veza između dve zemlje, a veliki broj naših građana odlazi u Francusku na privremeni rad. Oni su u najvećem broju odlazili u Pariz, Lion, Strazbur i Nicu. U Parizu, u 18. arondismanu, nalazi se najznačajnija četvrt ljudi našeg porekla - Simplon.

Francuska i raspad Jugoslavije[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Badinterova komisija, Pregovori u Rambujeu i NATO bombardovanje SRJ

Na početku raspada Jugoslavije, Francuska je bila za očuvanje Jugoslavije. Na tome je posebno insistirao tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, ali i francuska elita (posebno Francuska akademija nauka).

Međutim, zauzeta (i uplašena) ujedinjenjem Nemačke, Francuska premešta svoj fokus sa Balkana na svog suseda. U tom periodu, Nemačka, ohrabrena ujedinjenjem, preuzima inicijativu u okviru Evropske zajednice i priznaje nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Francuska, u skladu sa evropskom politikom, otpratila je zajedničku politiku i priznala nezavisnost dve bivše jugoslovenske republike. Sa druge strane, Fransoa Miteran je isticao posebne veze Francuske i Srbije (nasuprot bliskih veza Hrvatske i Slovenije sa Nemačkom) i tražio pravično rešenje.[5]

Za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, Francuska je pokušavala da zauzda silinu NATO napada i da ograniči napade samo na najneophodnije vojne ciljeve. Francuska je beskompromisno branila bilo kakvo bombardovanje Crne Gore (čak nije dozvolila ni bombardovanje Luke Bar, koja je bila legitimni vojni cilj), kao što se protivila i gađanju civilnih ciljeva u Srbiji. To se posebno odnosilo na beogradske mostove. Francuska je tri nedelje istrajavala u zaštiti zgrade RTS-a, ali je na kraju popustila pod britanskim i američkim pritiskom.[6]

Odnosi posle 2000.[uredi | uredi izvor]

Nakon burnog perioda devedesetih i pada Slobodana Miloševića, odnosi Srbije i Francuske ponovo kreću uzlaznom putanjom. Prvi državnik jedne velike zapadne zemlje koji je posetio Srbiju nakon 5. oktobra 2000. bio je predsednik Francuske Žak Širak koji je decembra 2001. tom prilikom otvorio renovirani Francuski kulturni centar u Beogradu.

Odnosi Republike Srbije i Francuske Republike[uredi | uredi izvor]

Francuska je 2008. priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Francuska je glasala za prijem Kosova u UNESKO prilikom glasanja 2015.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je septembra 2016. bio u zvaničnoj poseti Francuskoj.

Apelacionu sud u Kolmaru 2017. je odbio zahtev Srbije za ekstradiciju bivšeg vođe terorističke OVK Ramuša Haradinaja.

Emanuel Makron je posetio Beograd 15-16. jula 2019. godine.[7]

Bilateralni odnosi[uredi | uredi izvor]

Privreda[uredi | uredi izvor]

Nakon 5. oktobra 2000. godine i procesa privatizacije, dosta francuskih preduzeća je uložilo svoj kapital u Srbiju. Jedno od najznačajnijih ulaganja jeste preuzimanje cementare Lafarž.

Sredinom juna 2009, grupa predstavnika najvećih francuskih kompanija je bila u trodnevnoj poseti Srbiji. Oni su izrazili veliko zadovoljstvo uslovima za ulaganje u Srbiji i posebno istakli zainteresovanost za investicije za razvoj infrastrukture (posebno železnice).[8]

U Beogradu, 8. oktobra 2009. otvorena je Francusko-srpska privredna komora, kao podsticaj daljim francuskim ulaganjima i proširenju privredne saradnje između dve zemlje. U komori je više od 60 francuskih preduzeća koja trenutno posluju u Srbiji.[9] Francuska je sedma zemlja po visini investicija u Srbiji, a po rečima francuskog ambasadora Žan Fransoa Terala, želja Francuske je da bude među prvih pet.

  • U toku 2020. godine Srbija i Francuska su ostvarile trgovinsku razmenu u vrednosti od preko 1,2 milijarde dolara. Od toga je izvoz iz Srbije bio 535,8 mil. USD, a uvoz 730,6 miliona.
  • U 2019. ukupna robna razmena vredela je 1,31 milijardu USD. Izvoz iz naše zemlje bio je 528 miliona dolara, dok je uvoz vredeo 785 mil.
  • U 2018. godini razmenjeno je ukupno roba u vrednosti od 1,25 milijardi dolara. Izvoz iz RS iznosio je 531 mil. USD, a uvoz 722 miliona.[10][11]

Strateško partnerstvo o evropskoj integraciji[uredi | uredi izvor]

Nakon posete predsednika Srbije Borisa Tadića Francuskoj i predsedniku Nikoli Sarkoziju u maju 2009, dogovoreno je uspostavljanje strateškog partnerstva između dve zemlje.[12] Time bi Srbija postala jedina evropska zemlja van EU, koja bi imala ovakvu vrstu partnerstva sa Francuskom.

U Parizu, 8. oktobra 2009, francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner je izjavio da će krajem novembra 2009. biti potisan sporazum o strateškom partnerstvu. Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić je izjavio da se sa svojim francuskim kolegom dogovorio da to neće biti samo protokol o partnerstvu kakav je Francuska potpisivala sa istočnoevropskim zemljama na njihovom putu ka EU. Ovo će biti sporazum koji ima nivo međudržavnog dokumenta. Francuski ambasador Žan Fransoa Teral je izjavio da će jedan od glavnih organa ovog sporazuma biti Francusko-srpska privredna komora u Beogradu.[13]

Kulturne veze[uredi | uredi izvor]

Francuska ima razgranatu mrežu svojih kulturnih centara u Srbiji. Ukupno ih ima tri: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Centar u Nišu je osnovan 2003. godine.[14]

Srbija ima samo jedan kulturni centar u Francuskoj, u Parizu.

Pored zvaničnih kulturnih institucija, postoje i brojna građanska udruženja koja teže očuvanju i razvijanju bogate tradicije i kulture srpsko-francuskih odnosa.

Od 2006. Srbija je posmatrač u organizaciji Frankofonije.

Beogradska Skadarlija je jedina boemska četvrt na svetu koja je pobratimljena sa pariskim Monmartrom.

Dijaspora[uredi | uredi izvor]

Francuska je u grupi od prvih 10 zemlja sveta kao odredište srpske emigracije
Srbija, kao zemlja porekla francuskih rezidenata, spada u grupu od prvih 15 zemalja sveta
Glavni članak: Srbi u Francuskoj

U Francuskoj živi 119.889 građana Srbije (2007).[15] Uglavnom u Parizu, Lionu, Strazburu i Nici. Jedan od najvećih centara gde žive ljudi našeg porekla je naselje u pariskom 18. arondismanu - Simplon. Srpska emigracija u Francuskoj je bila ekonomske, političke i kulturne prirode. Još od 60-ih, oni su bili najtraženiji i najplaćeniji imigranti. Razlog leži u tome da su mahom svi bili obrazovani. Prema francuskom istraživanju iz 70-ih, nivo obrazovanja srpske emigracije bio je najviši u odnosu na sve ostale imigrantske grupe u Francuskoj[16]:

  • 35% ima više od 9 godina škole
  • 30,9% ima od 7 do 8 godina škole
  • 5,4% ima manje od jedne godine škole, što je bio mali postotak tada, ali i danas
  • 99,3% umeju da pišu i čitaju na svom jeziku (nasuprot 74,2% svih ostalih imigranata)

Jedina slaba strana im je bila, budući da nisu poticali iz neke francuske kolonije kao većina ostalih imigranata, slabo poznavanje francuskog jezika. Jedan od trenutno najslavnijih ljudi našeg porekla je Enki Bilal, poznati crtač stripa i rođeni Beograđanin.

Diplomatski predstavnici[uredi | uredi izvor]

U Parizu[uredi | uredi izvor]

Ambasada Srbije u Parizu (Hôtel La Trémoille)

Stalna misija Republike Srbije u Parizu (Francuska) radno pokriva Monako.[17]

Delegat kod De Golovog Komiteta u vreme Drugog svetskog rata je bio Jovan Đonović.

Božin Simić sa rangom Izvanrednog poslanika i opunomoćenog ministra pri Francuskom Nacionalnom komitetu u Londonu do 31. avgusta 1943.

U Beogradu[uredi | uredi izvor]

Ambasada Francuske u Beogradu
  • Francuska Pjer Košar, ambasador, 2021—
  • Francuska Žan-Luis Falkoni, ambasador, 2019—2021.
  • Francuska Frederik Mondolini,[19] ambasador, 2017—2019.
  • Francuska Kristin Moro, ambasador, 2014–2017.
  • Francuska Fransoa Gzavije Denio, ambasador, 2010–2014.
  • Francuska Žan Fransoa Teral, ambasador, 2007–2010.
  • Francuska Ig Perne, ambasador, 2003—2007.
  • Francuska Gabrijel Keler, ambasador, 2000—2003.
  • Francuska Stanislaz Fijiol, ambasador, 1996—2000.
  • Francuska Gabrijel Keler, otpravnik poslova 1995. i ambasador, 1996.
  • Francuska Alen Rujar, otpr. poslova, 1992—
  • Francuska Mišel Šatele, ambasador, 1989—1992.
  • Francuska Dominik Šarpi, 1985—1989.
  • Francuska Žak Dipi, ambasador, 1982—1985.
  • Francuska Iv Pažnije, ambasador, 1980—1982.
  • Francuska Žak Marten, ambasador, 1977—1980.
  • Francuska Pjer Sebijo, ambasador, 1970—1977.
  • Francuska Pjer Frankfor, ambasador, 1965—1970.
  • Francuska Žan Binoš, ambasador, 1962—1965.
  • Francuska / Francuska Vensan Brustra, ambasador, 1956—1962.
  • Francuska Žan Belen, ambasador, 1955—1956.
  • Francuska Kamij Kule, ambasador, 1955.
  • Francuska Filip Bode, ambasador, 1950−1954.
  • Francuska Žan Pajar, ambasador, 1945−1950. do 1946. predstavljao Privremenu vladu
  • Francuska Anri Gokij, ambasador, 1944—1945. predstavnik Privremene vlade Fr. Republike
  • Višijevska Francuska Rože Mogra, otpr poslova, 1940.
  • Treća francuska republika Remon Brižer, poslanik, 1937—1940.
  • Treća francuska republika Rober de Dampijer, poslanik, 1935—1937.
  • Treća francuska republika Emil Nažijar, poslanik, 1932—1935.
  • Treća francuska republika Emil Dar, poslanik, 1927—1932.
  • Treća francuska republika Žozef Grenar, poslanik, 1924—1926.
  • Treća francuska republika Rober d' Bili, poslanik, 1924.
  • Treća francuska republika Frederik Kleman-Somon, poslanik, 1921—1924.
  • Treća francuska republika Žozef d' Fontene, poslanik 1917–1921.
  • Treća francuska republika Ogist Bop, poslanik, 1914—1917.
  • Treća francuska republika Leon Dezkoz, poslanik, 1907—1914.
  • Treća francuska republika Žorž Benoa, poslanik, 1903.
  • Treća francuska republika grof de Vovine, poslanik, 1901—
  • Treća francuska republika Maršan, poslanik, 1897—
  • Treća francuska republika Salvator Patrimonio, poslanik, 1889—1897.
  • Treća francuska republika Rene Mje, poslanik, 1885—1887.
  • Treća francuska republika Žak d' Reverso, poslanik, 1884—1885.
  • Treća francuska republika Pol (Alfred) de Breson, poslanik, 1882—1884.
  • Treća francuska republika grof d' Lanklo, poslanik, 1880—1882.
  • Treća francuska republika baron Žil Aleksi de Mišel, otpr. poslova, 1879—1880. a potom i poslanik, 1880.[20]
  • Treća francuska republika gosp. de Sen-Kenten, generalni konzul, 1877—1879.
  • Treća francuska republika Grof Žilijen de Rošešuar, gen. konzul, 1877.
  • Treća francuska republika Ogist de Bersol, gen. konzul, 1876—1877.
  • Treća francuska republika Frederik Deben, gen. konzul, 1874—1876.
  • Treća francuska republika Eduar-Filip Engelhart, agent i gen. kozul, 1867—1874.
  • Francuska vikont Adolf Frasoa de Botmilio, konzul, 1862—1867.
  • Francuska Ežen Tasti, konzul, 1859—1862.
  • Francuska Bernar Dezesar, gen. konzul
  • Francuska Pijer. de Segir-Diperon, konzul, 1852—1859.
  • Francuska / Francuska Adolf Diran de Sen-Andre, konzul, 1845—1852.
  • Francuska Ašil d' Kodrika, konzul, 1839—1845.
  • Francuska Andre Diklo, šef diplomatskog predstavništva Francuske u Beogradu, 1838—1839.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

U francuskom parlamentu Viktor Igo je govorom tražio od Francuske da pomogne Srbiji i zaštiti srpski živalj od turskih zločina.[21] Ovaj njegov govor se smatra jednim od prvih dokumenata evropske ideje, jer u njemu, između ostalog zahteva i stvaranje Ujedinjenih evropskih država.[22]

Francuski književnik Lamartin je ostavio jedno potresno svedočenje o Ćele-kuli i njenoj simbolici.[23]

Budići kralj Milan Obrenović primio je vest o svom dolasku na tron 1868. u Parizu, gde se školovao u jednom od najelitnijih liceja.

Budići kralj Petar I Karađorđević, izašavši iz čuvene vojne škole San Sir, dobrovoljno je učestvovao u francusko−pruskom ratu 1870/71. kao kapetan francuske armije.

Za lektora za francuski jezik na Beogradskom univerzitetu postavljen je 1909. godine veliki poštovalac srpske kulture i istorije Gaston Gravije.

Za vreme Drugog svetskog rata bilo je dodeljeno od strane generala De Gola francuski orden Ratnog krsta generalu Mihailoviću i još sedmorici oficira kraljevske vojske.[3]

U francuskoj književnosti više autora je obrađivalo teme iz Srbije.[24]

Istoričar Aleksis Trud napisao je knjigu „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva”.[25]

Poređenje[uredi | uredi izvor]

Francuska Francuska Srbija Srbija
Stanovništvo 67.012.123 7.498.001 (bez KiM)
Površina 543.965 km² 88.361 km²
Gustina naseljenosti 114,86 /km² 96,78/km² (bez KiM)
Prestonica Pariz - 2.181.371 (12.067.000 šire područje) Beograd - 1.182.000 (1.621.396 šire područje)[26]
Oblik vladavine Polu-predsednička republika Parlamentarna republika
Zvanični jezik Francuski Srpski
Veroispovest 85,5% Katolicizam, 7,5% Islam, 2% Protestantizam,
1% Judaizam, 4% ostali 		84,1% Pravoslavlje, 6,24% Katolicizam, 4,82% Islam,
1,44% Protestantizam, 3,4% ateisti
Etnička struktura Francuski građani keltskog, latinskog, slovenskog,
indokineskog, severnoafričkog i baskijskog porekla 		82,86% Srbi, 3,91% Mađari, 1,82% Bošnjaci,
1,44% Romi, 1,08% Jugosloveni, 0,89% Slovaci, 9,79% ostali
GDP (po stanovniku) 32.700 $ (2008) 10.900 $ (2008)

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Montenegro   Crna Gora   Montenegro 
  2. ^ "Politika", 28. mart 1938
  3. ^ a b Stanislav Sretenović: FRANCUSKO−SRPSKI ODNOSI U XIX I XX VEKU, 2009.
  4. ^ „Spisak počasnih građana Beograda”. Pristupljeno 17. 4. 2013. [mrtva veza]
  5. ^ „Fransoa Miteran o vezama Srbije i Francuske”. Pristupljeno 17. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. novembar 2008)
  6. ^ „Francuska pozicija pri bombardovanju Jugoslavije”. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  7. ^ „Pročitajte zajedničku izjavu koju su usvojili Vučić i Makron”. Večernje novosti. Tanjug. 18. jul 2019. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  8. ^ „O poseti najvećih francuskih kompanija Srbiji 2009.”. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  9. ^ „Otvorena Francusko-srpska privredna komora”. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  10. ^ „Serbia Exports to France”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  11. ^ „Serbia Imports from France”. TRADING ECONOMICS. Pristupljeno 26. 12. 2021. 
  12. ^ „Intervju predsednika Tadića dat francuskom listu Le Figaro”. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  13. ^ „O karakteru strateškog partnerstva Srbije i Francuske”. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  14. ^ Staro prijateljstvo za novu budućnost („Politika”, 14. april 2018)
  15. ^ „Podaci ministarstva spoljnih poslova Francuske”. Pristupljeno 17. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2014)
  16. ^ „[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2009)“Srbi u Francuskoj
  17. ^ „Države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi”. Arhivirano iz originala 23. 07. 2015. g. Pristupljeno 18. 02. 2015. 
  18. ^ „PREDAJA AKREDITIVA NA SVEČANOJ CEREMONIJI U JELISEJKOJ PALATI”. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. Pristupljeno 12. 2. 2022. 
  19. ^ Makron nije rekao da treba kazniti Srbiju - intervju („Politika”, 13. jul 2018)
  20. ^ Smolović, Ksenia (2019). Une ”question serbe” en France ? : discours, représentations et usages politiques, 1804-1914. (Teza). Université Panthéon-Sorbonne - Paris I.  Nepoznati parametar |tipe= ignorisan (pomoć); line feed character u |title= na poziciji 83 (pomoć)
  21. ^ „Viktor Igo o Srbiji” (PDF). Pristupljeno 17. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jul 2008)
  22. ^ „Značaj govora Viktora Igoa o Srbiji za razvoj ideje o ujedinjenoj Evropi”. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  23. ^ Alexis Troude, "Géopolitique de la Serbie", éditions Ellipses. . str. 32. ISBN 978-2-7298-2749-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  24. ^ Beogradska košava u francuskoj poeziji („Politika”, 15. decembar 2016)
  25. ^ Razumem zašto se Srbi ljute („Politika”, 26. decembar 2020)
  26. ^ „Republički zavod za statistiku, Procena stanovništva iz 2008.”. Pristupljeno 17. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2009)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dimić, Ljubodrag (2005). „Influence culturelle française dans le Royaume de Yugoslavie”. Međunarodni naučni skup Srpsko-francuski odnosi 1904-2004. Beograd: Arhiv Srbije. str. 57—72. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Француске&oldid=27707874”