Крвави Ускрс на Плитвицама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Question book-new.svg Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.
Рат у Хрватској
Пакрац - Плитвице - Борово Село - Касарне - Вуковар - Шкабрња - Госпић - Дубровник - Ловас - Саборско - Воћин - Откос 10 - Оркан 91 - Миљевачки плато - Лора - Масленица - Медачки џеп - Удбина - Бљесак - Загреб - Олуја
Плитвичка језера на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Плитвичка језера
Плитвичка језера на мапи Хрватске

Крвави Ускрс на Плитвицама је био инцидент који се догодио у рано пролеће 1991. године у Националном парку Плитвице у Хрватској и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у Југословенским ратовима.

31. марта 1991. године, Хрватска је упутила неколико аутобуса полицајаца према Кореници и Плитвичким језерима са циљем да успостави републичку власт у општини и у самом националном парку. Наоружани српски полицајци сачекали су их на подручју националног парка и отворили ватру. Тромблонска мина која је погодила аутобус није експлодирала. Два полицајца која су погинула у размени паљбе - са сваке стране по један - прве су жртве у грађанском рату насталом на рушевинама СФРЈ. Био је то догађај који ће Срби назвати "Крвави Ускрс", са очигледном асоцијацијом на догађај из периода НДХ.

Анализе инцидента [уреди]

Догађају на Плитвицама претходило је успостављање хрватске власти у полицијској станици у Пакрацу, када је одред хрватских специјалних полицајаца изненадио и ухапсио српску полицијску посаду, која је претходно успоставила контролу над Пакрацом. У акцији није било жртава. Срби су решили да им се то не понови и то показали на Плитвицама.

Хрватској је ипак успело да успостави своју полицију у Кореници, али је сукоб проузроковао интервенцију ЈНА која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна. Показало се да полицијски резервисти нису снага која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.

Хрватска је рачунала са ратом, што ће касније потврдити и њен председник Туђман када је у говору на Јелачићевом тргу рекао да независност није била могућа без рата. Хрватски екстремисти ликвидирали су почетком јула Јосипа Рајл-Кира, обласног шефа полиције у Осијеку и хадезеовца, који је покушавао да одржи атмосферу релативне толеранције.

Портал Део Википедије посвећен темама везаним за Распад СФРЈ.