Битка на Крусима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Крусима
Део
Пошаљи фотографију
Време: 3. октобар 1796.
Локација: Круси, Љешанска нахија
Резултат: Убједљива побједа Црногораца
Узрок битке: Махмут-пашин поход на Црну Гору
Промене у територији: Пипери и Брђани се сједињавају са Црном Гором
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Црна Гора (1697—1852) Османско царство
Заповедници
Петар I Петровић Његош Махмут-паша Бушатлија
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
6.500 30.000
Губици
мали велики, убијен Махмут-паша Бушатлија

Битка на Крусима била је значајна битка у току црногорско - турских ратова, јер је побједа над Турцима добијена заједничком борбом црногорских и брђанских племена. И у дотадашњим борбама било је сарадње између Црногораца и Брђана, али она није била никад тако присна, ни бројно велика као у бици на Крусима. Брђани су послушно извршавали наређење владике исто као и Црногорци, што се дотад није дешавало ни у једној заједничкој борби. Тако се створио темељ за ближу сарадњу између Црногораца и Брђана, а Пипери и Бјелопавлићи, на својим посебним племенским скупштинама, донијели су одлуку (1796.) да се коначно уједине са Црногорцима, обавезујући се да ће испуњавати Владичина наређења. Овим се црногорска граница проширила до близу Спужа, ријеке Мораче и Роваца. Чим је руски цар дознао за црногорску побједу на Крусима, послао је Владици грамату у којој је истакао заслуге Црногораца и Брђана у заједничкој борби коју воде Русија и Аустрија против Турака. Уз то је руски цар обавијестио Владику да ће Црној Гори слати сваке године по 1.000 дуката као поклон за општенародне потребе, како се истиче у грамати.

Позадина[уреди]

У то вријеме трајао је рат између Русије и Аустрије против Турске. Владари ове двије државе настојали су да побуне балканска племена против Турака. Црногорци су били спремни за борбу, али су тражили да од савезника придобију помоћ у виду праха, олова и оружја. Махмут-паша Бушатлија је већ увелико спремао поход на Црну Гору. Владика Петар је послао делегацију у Беч са молбом новом аустријском цару Леополду II да му пошаље праха, олова и хране. Цар је послао 31.725 kg. барута, 63.609 kg. олова, 137.000 комада кремена, 315 рисова папира за фишеке, 2 топа са лафетима и 300 дуката за трошкове око преноса овог материјала до Цетиња.

Овој бици је претходила битка код Височице (11. јула 1796), из које су Црногорци и Брђани изашли као потпуни побједници.

Припреме[уреди]

Црногорско - Брђанска побједа код Височице подигла је самопоуздање и код оних брђанских племена која су дотад живјела у миру са Турцима. Махмут паша се уплашио да се устанак не прошири на све околне крајеве, па чим је излијечио ране добијене у прошлој бици, вратио се у Скадар и спремао је нове снаге за освету Црногорцима. Сусједне паше нијесу му могле помоћи јер су сви били заузети у рату са Аустријом. Са војском, сакупљеном у Албанији, Махмут паша се запутио ка Црној Гори, али овог пута не директно на Брда, него на Црну Гору са циљем да је покори и ухвати владику и главне племенске главаре, па када успјешно изврши тај план, онда да коначно покори Брђане. Прије одласка затворио је све турске пазаре, како би присилио Брђане глађу на покорност, па чак и на активну помоћ у борби против црногорских племена. Али ниједно брђанско племе није пристало и поред свих пријетњи, да помаже Турцима против Владике, јер је Владика већ имао велики ауторитет, управо толики да се могао упоредити са ауторитетом Шћепана Малог. Пипери и Бјелопавлићи обавијестили су владику да може увијек на њих рачунати у случају да Турци продру у правцу Цетиња.

Махмут паша је брижљивије припремао овај напад. Изабрао је све најбоље јединице које је имао у свом пашалуку, а ради успјешнијег командовања узео је са собом седам француских официра, који су му раније дошли у Скадар да помогну Турцима у организовању борбе против Аустрије и Русије. Ови француски официри израдили су за пашу план да коначно покори Црну Гору и Брда, да би турске снаге биле слободне за борбу против главних непријатеља - Аустрије и Русије. У почетку септембра Махмут паша са 30.000 Турака дошао је у Дољане, близу Подгорице. Ту је по савјету француских официра, ријешио да 20.000 Турака пошаље на Пипере, Куче и Бјелопавлиће, али само толико да их држе према себи, да не би пошли у помоћ Црногорцима, јер је против ових требало да буде главни и одлучујући напад. Владика Петар I је осјетио сву озбиљност ситуације у којој се нашла Црнна Гора. Послао је изасланике у Пипере и Бјелопавлиће, са којима је од свих брђанских племена имао најприсније везе, и у писмима замолио њихове главаре да пошаљу неколико људи у помоћ, а главнину снага да оставе за одбрану својих племена.

На глас о опасности од Турака пошло је из брда више стотина људи, пробијајући се кроз турску војску. Знатан број Жупљана, Требјешана, Пипера, Бјелопавлића, Куча, Ровчана и Морачана, у четама кришом, пробијао се у правцу Бусовника, гдје је логоровао Владика са око 6.000 војника, очекујући турски напад.

Битка[уреди]

Неколико сати уочи битке, када су Турци почели да улазе у прва љешанска села, Владика је храбрио своју војску, предочавајући јој опасност која пријети свим племенима, ако Турци продру у правцу Цетиња.

Викицитати „Данас са радосним чувством очекује наш мили род ваше витешке подвиге вијенцем побједе овјенчане чути, а потом да ви достојне пјесме спјевају и вијенце славе плету... Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се витезова, који нијесу вични црним образом на свој дом се повраћати”.[тражи се извор од 04. 2014.]
({{{2}}})

Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Унајвећој жестини битке, Богдан Вуков из села Залаза, који је био у Владичиној пратњи, ухватио је Махмут пашу, убио га и његову главу однио Владици на поклон. Послије Махмут пашине погибије борба је убрзо завршена потпуном побједом Црногораца и Брђана.

Литература[уреди]

Јагош Јовановић „Историја Црне Горе”, 1995.