АГТР1

С Википедије, слободне енциклопедије
Ангиотензински II рецептор, тип 1
Идентификатори
Симболи АГТР1; АГ2С; АГТР1А; АГТР1Б; АТ1; АТ1Б; АТ2Р1; АТ2Р1А; АТ2Р1Б; ХАТ1Р
Вањски ИД ОМИМ106165 МГИ87964 ХомолоГене3556 ИУПХАР: АТ1 ГенеЦардс: АГТР1 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 185 11607
Енсембл ЕНСГ00000144891 ЕНСМУСГ00000049115
УниПрот П30556 Q5СВY5
РефСеq (мРНА) НМ_000685 НМ_177322
РефСеq (протеин) НП_000676 НП_796296
Локација (УЦСЦ) Цхр 3:
149.9 - 149.94 Мб
Цхр 13:
30.34 - 30.39 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

АГТР1 (Ангиотензински II рецептор, тип 1, АТ1 рецептор) је ангиотензински рецептор. Он има симпатомиметичко дејство и регулише секрецију алдостерона. Он је значајан ефектор контроле крвног притиска и запремине у кардиоваскуларном систему. Антагонисти ангиотензин II рецептора су лекови за хипертензију, дијабетесну нефропатију и срчану инсуфицијенцију. АГТР1 је најбоље истражени ангиотензински рецептор.

Механизам[уреди | уреди извор]

Ангиотензински рецептори се активирају вазоконстриктивним пептидом ангиотензин II. Активирани рецептор се спреже са Gq/11, активира фосфолипазу C и повишава концентрацију цитосолног Ca2+, чиме се затим иницира ћелијски респонс као што је стимулација протеинске киназе C. Активирани рецептор такође инхибира аденилат циклазу и разне тирозинске киназе.[1]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хигуцхи С, Охтсу Х, Сузуки Х, Схираи Х, Франк ГД, Егуцхи С (2007). „Ангиотенсин II сигнал трансдуцтион тхроугх тхе АТ1 рецептор: новел инсигхтс инто мецханисмс анд патхопхyсиологy”. Цлин. Сци. 112 (8): 417—28. ПМИД 17346243. дои:10.1042/ЦС20060342. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]