Пређи на садржај

ЦЕЛСР1

С Википедије, слободне енциклопедије
Кадхерински, ЕГФ ЛАГ седмопролазни Г-тип рецептор 1 (фламинго хомолог, Дрософила)
Идентификатори
Симболи ЦЕЛСР1; ЦДХФ9; ФМИ2; ХФМИ2; МЕ2
Вањски ИД ОМИМ604523 МГИ1100883 ХомолоГене7665 ИУПХАР: ЦЕЛСР1 ГенеЦардс: ЦЕЛСР1 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 9620 12614
Енсембл ЕНСГ00000075275 ЕНСМУСГ00000016028
УниПрот Q9НYQ6 О35161
РефСеq (мРНА) НМ_014246.1 НМ_009886.2
РефСеq (протеин) НП_055061.1 НП_034016.2
Локација (УЦСЦ) Цхр 22:
46.76 - 46.93 Мб
Цхр 15:
85.73 - 85.86 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Кадхерински ЕГФ ЛАГ седмопролазни Г-тип рецептор 1 (фламинго хомолог 2 или члан 9 кадхеринске фамилије) је протеин који је код људи кодиран CELSR1 геном.[1][2]

Функција

[уреди | уреди извор]

Протеин кодиран овим геном је члан фламинго потфамилије, која је део кадхеринске суперфамилије. Фламинго потфамилија се састоји од некласичног типа кадхерина. Та група не формира интеракције са катенинима. Фламинго кадхерини су лоцирани у ћелијској мембрани и имају девет кадхеринских домена, седам епидермалном фактору раста сличних понављања и два ламинин А Г-тип понављања у њиховом ектодомену. Они такође имају седам трансмембранских домена, који су карактеристични за ову потфамилију. Сматра се да су ови протеини рецептори који учествују у контактом посредованој комуникацији. Кадхерински домени делују као хомофилни везујући региони и ЕГФ-слични домени који учествују у ћелијској адхезији и рецептор-лиганд интеракцијама. ЦЕЛСР1 је развојно регулисан, неурално-специфични ген који има непознату улогу у раној ембриогенези.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Хадјантонакис АК, Схеwард WЈ, Хармар АЈ, де Галан L, Хооверс ЈМ, Литтле ПФ (1997). „Целср1, а неурал-специфиц гене енцодинг ан унусуал севен-пасс трансмембране рецептор, мапс то моусе цхромосоме 15 анд хуман цхромосоме 22qтер”. Геномицс. 45 (1): 97—104. ПМИД 9339365. дои:10.1006/гено.1997.4892. 
  2. ^ а б „Ентрез Гене: ЦЕЛСР1 цадхерин, ЕГФ ЛАГ севен-пасс Г-тyпе рецептор 1 (фламинго хомолог, Дросопхила)”. 

Литература

[уреди | уреди извор]