ЦЕЛСР2
Кадхерин, ЕГФ ЛАГ седмопролазани Г-тип рецептор 2 (фламинго хомолог, Дрозофила) | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ЦЕЛСР2; ЦДХФ10; ЕГФЛ2; Фламинго1; МЕГФ3 | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 604265 МГИ: 1858235 ХомолоГене: 1078 ИУПХАР: ЦЕЛСР2 ГенеЦардс: ЦЕЛСР2 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 1952 | 53883 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000143126 | ЕНСМУСГ00000068740 | |||||||||
УниПрот | Q9ХЦУ4 | А2АЕЕ6 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_001408.2 | НМ_001004177.2 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_001399.1 | НП_001004177.2 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 1: 109.79 - 109.82 Мб |
Цхр 3: 108.19 - 108.22 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Кадхерин ЕГФ ЛАГ седмопролазни Г-тип рецептор 2 је протеин који је код људи кодиран CELSR2 геном.[1][2]
Овај протеин је члан фламинго фамилије, која припада кадхеринској суперфамилији. Фламинго фамилија се састоји од некласичног типа кадхерина. Та група не формира интеракције са катенинима. Фламинго кадхерини су лоцирани у ћелијској мембрани и имају девет кадхеринских домена, седам епидермалном фактору раста сличних понављања и два ламинин А Г-тип понављања у њиховом ектодомену. Они такође имају седам трансмембранских домена, који су карактеристични за ову потфамилију. Сматра се да су ови протеини рецептори који учествују у контактом посредованој комуникацији. Кадхерински домени делују као хомофилни везујући региони и ЕГФ-слични домени који учествују у ћелијској адхезији и рецептор-лиганд интеракцијама. ЦЕЛСР1 има непознату улогу.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Накаyама M, Накајима D, Нагасе Т, Номура Н, Секи Н, Охара О (1998). „Идентифицатион оф хигх-молецулар-wеигхт протеинс wитх мултипле ЕГФ-лике мотифс бy мотиф-трап сцреенинг”. Геномицс. 51 (1): 27—34. ПМИД 9693030. дои:10.1006/гено.1998.5341.
- ^ а б „Ентрез Гене: ЦЕЛСР2 цадхерин, ЕГФ ЛАГ севен-пасс Г-тyпе рецептор 2 (фламинго хомолог, Дросопхила)”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Нагасе, Т.; Секи, Н.; Исхикаwа, К.; et al. (1997). „Предицтион оф тхе цодинг сеqуенцес оф унидентифиед хуман генес. VI. Тхе цодинг сеqуенцес оф 80 неw генес (КИАА0201-КИАА0280) дедуцед бy аналyсис оф цДНА цлонес фром целл лине КГ-1 анд браин.”. ДНА Рес. 3 (5): 321—9, 341—54. ПМИД 9039502. дои:10.1093/днарес/3.5.321.
- Wу Q, Маниатис Т (1999). „А стрикинг организатион оф а ларге фамилy оф хуман неурал цадхерин-лике целл адхесион генес.”. Целл. 97 (6): 779—90. ПМИД 10380929. дои:10.1016/С0092-8674(00)80789-8.
- Wу Q, Маниатис Т (2000). „Ларге еxонс енцодинг мултипле ецтодомаинс аре а цхарацтеристиц феатуре оф протоцадхерин генес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 97 (7): 3124—9. ПМЦ 16203 . ПМИД 10716726. дои:10.1073/пнас.060027397.
- Винцент ЈБ, Скауг Ј, Сцхерер СW (2001). „Тхе хуман хомологуе оф фламинго, ЕГФЛ2, енцодес а браин-еxпрессед ларге цадхерин-лике протеин wитх епидермал гроwтх фацтор-лике домаинс, анд мапс то цхромосоме 1п13.3-п21.1”. ДНА Рес. 7 (3): 233—5. ПМИД 10907856. дои:10.1093/днарес/7.3.233.
- Ота, Т.; Сузуки, Y.; Нисхикаwа, Т.; et al. (2004). „Цомплете сеqуенцинг анд цхарацтеризатион оф 21,243 фулл-ленгтх хуман цДНАс”. Нат. Генет. 36 (1): 40—5. ПМИД 14702039. дои:10.1038/нг1285.