ЦЕЛСР3
| Кадхерин, ЕГФ ЛАГ седмопролазани Г-тип рецептор 3 (фламинго хомолог, Дрозофила) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЦЕЛСР3; ЦДХФ11; ЕГФЛ1; ФМИ1; ХФМИ1; МЕГФ2; РЕСДА1 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 604264 МГИ: 1858236 ХомолоГене: 1077 ИУПХАР: ЦЕЛСР3 ГенеЦардс: ЦЕЛСР3 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 1951 | 107934 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000008300 | ЕНСМУСГ00000023473 | |||||||||
| УниПрот | Q9НYQ7 | Q91ЗИ0 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001407.2 | НМ_080437.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001398.2 | НП_536685.2 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 3: 48.67 - 48.7 Мб |
Цхр 9: 108.73 - 108.76 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Кадхерин ЕГФ ЛАГ седмопролазни Г-тип рецептор 3 је протеин који је код људи кодиран CELSR3 геном.[1][2]
Овај протеин је члан фламинго фамилије, која припада кадхеринској суперфамилији. Фламинго фамилија се састоји од некласичног типа кадхерина. Та група не формира интеракције са катенинима. Фламинго кадхерини су лоцирани у ћелијској мембрани и имају девет кадхеринских домена, седам епидермалном фактору раста сличних понављања и два ламинин А Г-тип понављања у њиховом ектодомену. Они такође имају седам трансмембранских домена, који су карактеристични за ову потфамилију. Сматра се да су ови протеини рецептори који учествују у контактом посредованој комуникацији. Кадхерински домени делују као хомофилни везујући региони и ЕГФ-слични домени који учествују у ћелијској адхезији и рецептор-лиганд интеракцијама. ЦЕЛСР1 има непознату улогу.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Накаyама M, Накајима D, Нагасе Т, Номура Н, Секи Н, Охара О (1998). „Идентифицатион оф хигх-молецулар-wеигхт протеинс wитх мултипле ЕГФ-лике мотифс бy мотиф-трап сцреенинг”. Геномицс. 51 (1): 27—34. ПМИД 9693030. дои:10.1006/гено.1998.5341.
- ^ а б „Ентрез Гене: ЦЕЛСР3 цадхерин, ЕГФ ЛАГ севен-пасс Г-тyпе рецептор 3 (фламинго хомолог, Дросопхила)”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Боналдо МФ, Леннон Г, Соарес МБ (1997). „Нормализатион анд субтрацтион: тwо аппроацхес то фацилитате гене дисцоверy”. Геноме Рес. 6 (9): 791—806. ПМИД 8889548. дои:10.1101/гр.6.9.791.
- Wу Q, Маниатис Т (1999). „А стрикинг организатион оф а ларге фамилy оф хуман неурал цадхерин-лике целл адхесион генес”. Целл. 97 (6): 779—90. ПМИД 10380929. дои:10.1016/С0092-8674(00)80789-8.
- Wу Q, Маниатис Т (2000). „Ларге еxонс енцодинг мултипле ецтодомаинс аре а цхарацтеристиц феатуре оф протоцадхерин генес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 97 (7): 3124—9. ПМЦ 16203
. ПМИД 10716726. дои:10.1073/пнас.060027397. - Формстоне ЦЈ, Барцлаy Ј, Реес M, Литтле ПФ (2000). „Цхромосомал лоцализатион оф Целср2 анд Целср3 ин тхе моусе; Целср3 ис а цандидате фор тхе типпy (тип) летхал мутант он цхромосоме 9”. Мамм. Геноме. 11 (5): 392—4. ПМИД 10790539. дои:10.1007/с003350010073.
- Накаyама M, Кикуно Р, Охара О (2003). „Протеин–Протеин Интерацтионс Бетwеен Ларге Протеинс: Тwо-Хyбрид Сцреенинг Усинг а Фунцтионаллy Цлассифиед Либрарy Цомпосед оф Лонг цДНАс”. Геноме Рес. 12 (11): 1773—84. ПМЦ 187542 . ПМИД 12421765. дои:10.1101/гр.406902.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Bjarnadóttir TK; Fredriksson R; Höglund PJ; et al. (2005). „Тхе хуман анд моусе репертоире оф тхе адхесион фамилy оф Г-протеин-цоуплед рецепторс”. Геномицс. 84 (1): 23—33. ПМИД 15203201. дои:10.1016/ј.yгено.2003.12.004.
