Метаботропни глутаматни рецептор 7

Метаботропни глутаматни рецептор 7
Метаботропни глутаматни рецептор 7
	ПДБ приказ базиран на 2е4з.
Доступне структуре
	3МQ4
Идентификатори
Симболи	ГРМ7; ГЛУР7; ГПРЦ1Г; МГЛУ7; МГЛУР7
Вањски ИД	ОМИМ: 604101 МГИ: 1351344 ХомолоГене: 20233 ИУПХАР: мГлу7 ГенеЦардс: ГРМ7 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност групе III метаботропних глутаматних рецептора; • активност преноса сигнала; • рецепторска активност; • активност Г протеин спрегнутог рецептора; • активност напоном контролисаног калцијумовог канала; • активност регулатора калцијумовог канала; • везивање јона калцијума; • активност глутаматног рецептора; • активнсот инхибитор аденyлат циклазе; • глутаматно везивање; • везивање ПДЗ домена; • серинско везивање;
Целуларна компонента	• ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • ћелијски кортекс; • интегрално са мембраном; • аксон; • дендрит; • асиметрична синапса; • пресинаптичка мембрана; • дендритна осовина; • постсинаптичка мембрана; • пресинаптичка активна зона;
Биолошки процес	• условна аверзија укуса; • респонс на страх; • негативна регулација активности аденилат циклазе; • синаптичка трансмисија; • сензорна перцепција звука; • сензорна перцепција мириса; • краткотрајна меморија; • негативна регулација глутаматне секреције; • понашање одраслих; • негативна регулација цАМП биосинтхетчког процеса;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	2917
Енсембл	ЕНСГ00000196277
УниПрот	Q14831
РефСеq (мРНА)	НМ_000844.3
РефСеq (протеин)	НП_000835.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 3:; 6.81 - 7.78 Мб
ПубМед претрага	[1]

Метаботропни глутаматни рецептор 7 је протеин који је код људи кодиран GRM7 геном.^[1]^[2]^[3]

Функција[уреди | уреди извор]

L-глутамат је један од главних ексцитаторних неуротрансмитера у централном нервном систему. Он активира јонотропне и метаботропне глутаматне рецепторе. Глутаматергична неуротрансмисија учествује у већини аспеката нормалих можданих функција и њена пертурбација се јавља код многих неуропатолошких обољења. Метаботропни глутаматни рецептори су фамилија Г протеин спрегнутих рецептора, која се дели у три групе на основу хомологије секвенци, механизама преноса сигнала, и фармаколошких својстава. Група I обухвата GRM1 и GRM5. Ти рецептори активирају фосфолипазу C. Група II обухвата GRM2 и GRM3, док група III обухвата GRM4, GRM6, GRM7 и GRM8. Рецептори групе II и III су повезани инхибицијом каскаде цикличног АМП-а али се разликују у њиховим селективностима за агонисте.^[3]

Лиганди[уреди | уреди извор]

Агонисти[уреди | уреди извор]

AMN082: алостерни агонист;^[4]^[5] индукује брзу интернализацију;^[6] нон-глутаматергиц биндинг цомпонент^[5]

Антагонисти[уреди | уреди извор]

MMPIP: алостерни антагонист/инверзни агонист^[7]

Интеракције[уреди | уреди извор]

Метаботропни глутаматни рецептор 7 формира интеракције са PICK1.^[8]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Окамото Н, Хори С, Аказаwа C, Хаyасхи Y, Схигемото Р, Мизуно Н, Наканисхи С (1994). „Молецулар цхарацтеризатион оф а неw метаботропиц глутамате рецептор мГлуР7 цоуплед то инхибиторy цyцлиц АМП сигнал трансдуцтион”. Ј Биол Цхем. 269 (2): 1231—6. ПМИД 8288585.
^ Макофф А, Пиллинг C, Харрингтон К, Емсон П (1997). „Хуман метаботропиц глутамате рецептор тyпе 7: молецулар цлонинг анд мРНА дистрибутион ин тхе ЦНС”. Браин Рес Мол Браин Рес. 40 (1): 165—70. ПМИД 8840028. дои:10.1016/0169-328X(96)00110-6.
^ ^а ^б „Ентрез Гене: ГРМ7 глутамате рецептор, метаботропиц 7”.
^ Ли X, Гарднер ЕЛ, Xи ЗX (2008). „Тхе Метаботропиц Глутамате Рецептор 7 (мГлуР7) Аллостериц Агонист АМН082 Модулатес Нуцлеус Аццумбенс ГАБА анд Глутамате, бут нот Допамине, ин Ратс”. Неуропхармацологy. 54 (3): 542—51. ПМЦ 2410088 . ПМИД 18155073. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2007.11.005.
^ ^а ^б Палуцха А, Клак К, Брански П, ван дер Путтен Х, Флор ПЈ, Пилц А (2007). „Ацтиватион оф тхе мГлу7 рецептор елицитс антидепрессант-лике еффецтс ин мице”. Псyцхопхармацологy (Берл.). 194 (4): 555—62. ПМИД 17622518. дои:10.1007/с00213-007-0856-2.
^ Пелкеy КА, Yуан X, Лавеззари Г, Роцхе КW, МцБаин ЦЈ (2007). „мГлуР7 ундергоес рапид интернализатион ин респонсе то ацтиватион бy тхе аллостериц агонист АМН082”. Неуропхармацологy. 52 (1): 108—17. ПМИД 16914173. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2006.07.020.
^ Сузуки Г; Тсукамото Н; Фусхики Х; et al. (2007). „Ин витро пхармацологицал цхарацтеризатион оф новел исоxазолопyридоне деривативес ас аллостериц метаботропиц глутамате рецептор 7 антагонистс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 323 (1): 147—56. ПМИД 17609420. дои:10.1124/јпет.107.124701.
^ Дев, К К; et al. (2000). „ПИЦК1 интерацтс wитх анд регулатес ПКЦ пхоспхорyлатион оф мГЛУР7”. Ј. Неуросци. УНИТЕД СТАТЕС. 20 (19): 7252—7. ПМИД 11007882.

Литература[уреди | уреди извор]

Сцхерер СW; Дувоисин РМ; Кухн Р; et al. (1997). „Лоцализатион оф тwо метаботропиц глутамате рецептор генес, ГРМ3 анд ГРМ8, то хуман цхромосоме 7q”. Геномицс. 31 (2): 230—3. ПМИД 8824806. дои:10.1006/гено.1996.0036.
Флор ПЈ; Ван Дер Путтен Х; Рüегг D; et al. (1997). „А новел сплице вариант оф а метаботропиц глутамате рецептор, хуман мГлуР7б”. Неуропхармацологy. 36 (2): 153—9. ПМИД 9144652. дои:10.1016/С0028-3908(96)00176-1.
Wу С; Wригхт РА; Роцкеy ПК; et al. (1998). „Гроуп III хуман метаботропиц глутамате рецепторс 4, 7 анд 8: молецулар цлонинг, фунцтионал еxпрессион, анд цомпарисон оф пхармацологицал пропертиес ин РГТ целлс”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. 53 (1–2): 88—97. ПМИД 9473604. дои:10.1016/С0169-328X(97)00277-5.
Накајима Y, Yамамото Т, Накаyама Т, Наканисхи С (1999). „А релатионсхип бетwеен протеин кинасе C пхоспхорyлатион анд цалмодулин биндинг то тхе метаботропиц глутамате рецептор субтyпе 7”. Ј. Биол. Цхем. 274 (39): 27573—7. ПМИД 10488094. дои:10.1074/јбц.274.39.27573.
О'Цоннор V; Ел Фар О; Бофилл-Цардона Е; et al. (1999). „Цалмодулин депенденце оф пресyнаптиц метаботропиц глутамате рецептор сигналинг”. Сциенце. 286 (5442): 1180—4. ПМИД 10550060. дои:10.1126/сциенце.286.5442.1180.
Барбон А, Ферраболи С, Барлати С (2000). „Ассигнмент оф тхе хуман метаботропиц глутамате рецептор гене ГРМ7 то цхромосоме 3п26.1→п25.2 бy радиатион хyбрид маппинг”. Цyтогенет. Целл Генет. 88 (3–4): 288. ПМИД 10828612. дои:10.1159/000015541.
Дев КК; Накајима Y; Китано Ј; et al. (2001). „ПИЦК1 интерацтс wитх анд регулатес ПКЦ пхоспхорyлатион оф мГЛУР7”. Ј. Неуросци. 20 (19): 7252—7. ПМИД 11007882.
Болонна АА; Керwин РW; Мунро Ј; et al. (2001). „Полyморпхисмс ин тхе генес фор мГлуР тyпес 7 анд 8: ассоциатион студиес wитх сцхизопхрениа”. Сцхизопхр. Рес. 47 (1): 99—103. ПМИД 11163549. дои:10.1016/С0920-9964(99)00235-2.
Хирбец Х; Перестенко О; Нисхимуне А; et al. (2002). „Тхе ПДЗ протеинс ПИЦК1, ГРИП, анд сyнтенин бинд мултипле глутамате рецептор субтyпес. Аналyсис оф ПДЗ биндинг мотифс”. Ј. Биол. Цхем. 277 (18): 15221—4. ПМИД 11891216. дои:10.1074/јбц.Ц200112200.
Енз Р (2002). „Тхе ацтин-биндинг протеин Филамин-А интерацтс wитх тхе метаботропиц глутамате рецептор тyпе 7”. ФЕБС Летт. 514 (2–3): 184—8. ПМИД 11943148. дои:10.1016/С0014-5793(02)02361-X.
Саугстад ЈА; Yанг С; Похл Ј; et al. (2002). „Интерацтион бетwеен метаботропиц глутамате рецептор 7 анд алпха тубулин”. Ј. Неуроцхем. 80 (6): 980—8. ПМЦ 2925652 . ПМИД 11953448. дои:10.1046/ј.0022-3042.2002.00778.x.
Сцхулз ХЛ, Стохр Х, Wебер БХ (2002). „Цхарацтеризатион оф тхрее новел исоформс оф тхе метаботробиц глутамате рецептор 7 (ГРМ7)”. Неуросци. Летт. 326 (1): 37—40. ПМИД 12052533. дои:10.1016/С0304-3940(02)00306-3.
Ота Т; Сузуки Y; Нисхикаwа Т; et al. (2004). „Цомплете сеqуенцинг анд цхарацтеризатион оф 21,243 фулл-ленгтх хуман цДНАс”. Нат. Генет. 36 (1): 40—5. ПМИД 14702039. дои:10.1038/нг1285.
Кобаyасхи Y; Акиyосхи Ј; Канехиса M; et al. (2007). „Лацк оф полyморпхисм ин генес енцодинг мГлуР 7, мГлуР 8, ГАБА(А) рецептор алфа-6 субунит анд ноцицептин/орпханин ФQ рецептор анд паниц дисордер”. Псyцхиатр. Генет. 17 (1): 9. ПМИД 17167337. дои:10.1097/YПГ.0б013е32801118бц.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Метаботропиц Глутамате Рецепторс: мГлу₇”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.

[pmid8288585-1] Окамото Н, Хори С, Аказаwа C, Хаyасхи Y, Схигемото Р, Мизуно Н, Наканисхи С (1994). „Молецулар цхарацтеризатион оф а неw метаботропиц глутамате рецептор мГлуР7 цоуплед то инхибиторy цyцлиц АМП сигнал трансдуцтион”. Ј Биол Цхем. 269 (2): 1231—6. ПМИД 8288585.

[pmid8840028-2] Макофф А, Пиллинг C, Харрингтон К, Емсон П (1997). „Хуман метаботропиц глутамате рецептор тyпе 7: молецулар цлонинг анд мРНА дистрибутион ин тхе ЦНС”. Браин Рес Мол Браин Рес. 40 (1): 165—70. ПМИД 8840028. дои:10.1016/0169-328X(96)00110-6.

[entrez-3] а ^б „Ентрез Гене: ГРМ7 глутамате рецептор, метаботропиц 7”.

[4] Ли X, Гарднер ЕЛ, Xи ЗX (2008). „Тхе Метаботропиц Глутамате Рецептор 7 (мГлуР7) Аллостериц Агонист АМН082 Модулатес Нуцлеус Аццумбенс ГАБА анд Глутамате, бут нот Допамине, ин Ратс”. Неуропхармацологy. 54 (3): 542—51. ПМЦ 2410088 . ПМИД 18155073. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2007.11.005.

[pmid17622518-5] а ^б Палуцха А, Клак К, Брански П, ван дер Путтен Х, Флор ПЈ, Пилц А (2007). „Ацтиватион оф тхе мГлу7 рецептор елицитс антидепрессант-лике еффецтс ин мице”. Псyцхопхармацологy (Берл.). 194 (4): 555—62. ПМИД 17622518. дои:10.1007/с00213-007-0856-2.

[6] Пелкеy КА, Yуан X, Лавеззари Г, Роцхе КW, МцБаин ЦЈ (2007). „мГлуР7 ундергоес рапид интернализатион ин респонсе то ацтиватион бy тхе аллостериц агонист АМН082”. Неуропхармацологy. 52 (1): 108—17. ПМИД 16914173. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2006.07.020.

[7] Сузуки Г; Тсукамото Н; Фусхики Х; et al. (2007). „Ин витро пхармацологицал цхарацтеризатион оф новел исоxазолопyридоне деривативес ас аллостериц метаботропиц глутамате рецептор 7 антагонистс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 323 (1): 147—56. ПМИД 17609420. дои:10.1124/јпет.107.124701.

[pmid11007882-8] Дев, К К; et al. (2000). „ПИЦК1 интерацтс wитх анд регулатес ПКЦ пхоспхорyлатион оф мГЛУР7”. Ј. Неуросци. УНИТЕД СТАТЕС. 20 (19): 7252—7. ПМИД 11007882.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]