Метаботропни глутаматни рецептор 8

Метаботропни глутаматни рецептор 8
Метаботропни глутаматни рецептор 8
Идентификатори
Симболи	ГРМ8; ГЛУР8; ГПРЦ1Х; МГЛУР8; мГлу8
Вањски ИД	ОМИМ: 601116 МГИ: 1351345 ХомолоГене: 654 ИУПХАР: мГлу8 ГенеЦардс: ГРМ8 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност групе III метаботропних глутаматних рецептора; • активност преноса сигнала; • рецепторска активност; • активност Г протеин спрегнутог рецептора; • активност глутаматног рецептора;
Целуларна компонента	• ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • пресинаптичка мембрана; • неуронска пројекција; • неуронско ћелијско тело;
Биолошки процес	• сигнални пут Г протеин спрегнутог рецептора; • негативна регулација активности аденилат циклазе; • инхибициција активности аденилат циклазе сигналним путем Г протеин спрегнутог глутаматог рецептора; • визуелна перцепција; • сензорна перцепција мириса;
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	2918
Енсембл	ЕНСГ00000179603
УниПрот	О00222
РефСеq (мРНА)	НМ_000845.2
РефСеq (протеин)	НП_000836.2
Локација (УЦСЦ)	Цхр 7:; 126.08 - 126.89 Мб
ПубМед претрага	[1]

Метаботропни глутаматни рецептор 8 је протеин који је код људи кодиран GRM8 геном.^[1]^[2]

Функција[уреди | уреди извор]

Аминокиселина L-глутамат је главни ексцитаторни неуротрансмитер у централном нервном систему који активира јонотропне и метаботропне глутаматне рецепторе. Глутаматергична неуротрансмисија учествује у већини аспеката нормалних можданих функција. Она може да буде поремећена у многим неуропатолошким обољењима. Метаботропни глутаматни рецептори су фамилија Г протеин спрегнутих рецептора, која се дели у три групе на основу хомологије секвенце, механизма преноса сигнала, и фармаколошких својстава. Група I обухвата GRM1 и GRM5. Ови рецептори активирају фосфолипазу C. Група II обухвата GRM2 и GRM3, док су у групи III GRM4, GRM6, GRM7, и GRM8. Рецептори групе II и III су везани за инхибицију каскаде цикличног АМП-а али се разликују у њиховим селективностима за агонисте. Алтернативне сплајсне варијанте GRM8 су познате, али њихова својстава нису потпуно одређена.^[2]

Лиганди[уреди | уреди извор]

(S)-3,4-DCPG: агонист^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Сцхерер СW, Дувоисин РМ, Кухн Р, Хенг ХХ, Беллони Е, Тсуи ЛЦ (1997). „Лоцализатион оф тwо метаботропиц глутамате рецептор генес, ГРМ3 анд ГРМ8, то хуман цхромосоме 7q”. Геномицс. 31 (2): 230—3. ПМИД 8824806. дои:10.1006/гено.1996.0036.
^ ^а ^б „Ентрез Гене: ГРМ8 глутамате рецептор, метаботропиц 8”.
^ Тхомас НК, Wригхт РА, Хоwсон ПА, Кингстон АЕ, Сцхоепп ДД, Јане ДЕ (2001). „(С)-3,4-ДЦПГ, а потент анд селецтиве мГлу8а рецептор агонист, ацтиватес метаботропиц глутамате рецепторс он примарy афферент терминалс ин тхе неонатал рат спинал цорд”. Неуропхармацологy. 40 (3): 311—8. ПМИД 11166323. дои:10.1016/С0028-3908(00)00169-6.

Литература[уреди | уреди извор]

Сцхерер СW; Содер С; Дувоисин РМ; et al. (1997). „The human metabotropic glutamate receptor 8 (GRM8) gene: a disproportionately large gene located at 7q31.3-q32.1”. Genomics. 44 (2): 232—6. PMID 9299241. doi:10.1006/geno.1997.4842.
Wu S; Wright RA; Rockey PK; et al. (1998). „Group III human metabotropic glutamate receptors 4, 7 and 8: molecular cloning, functional expression, and comparison of pharmacological properties in RGT cells”. Brain Res. Mol. Brain Res. 53 (1–2): 88—97. PMID 9473604. doi:10.1016/S0169-328X(97)00277-5.
Malherbe P; Kratzeisen C; Lundstrom K; et al. (1999). „Cloning and functional expression of alternative spliced variants of the human metabotropic glutamate receptor 8”. Brain Res. Mol. Brain Res. 67 (2): 201—10. PMID 10216218. doi:10.1016/S0169-328X(99)00050-9.
Thomas NK; Wright RA; Howson PA; et al. (2001). „(S)-3,4-DCPG, a potent and selective mGlu8a receptor agonist, activates metabotropic glutamate receptors on primary afferent terminals in the neonatal rat spinal cord”. Neuropharmacology. 40 (3): 311—8. PMID 11166323. doi:10.1016/S0028-3908(00)00169-6.
Enz R (2002). „The actin-binding protein Filamin-A interacts with the metabotropic glutamate receptor type 7”. FEBS Lett. 514 (2–3): 184—8. PMID 11943148. doi:10.1016/S0014-5793(02)02361-X.
Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The Status, Quality, and Expansion of the NIH Full-Length cDNA Project: The Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
Tang Z, El Far O, Betz H, Scheschonka A (2006). „Pias1 interaction and sumoylation of metabotropic glutamate receptor 8”. J. Biol. Chem. 280 (46): 38153—9. PMID 16144832. doi:10.1074/jbc.M508168200.
Kobayashi Y; Akiyoshi J; Kanehisa M; et al. (2007). „Лацк оф полyморпхисм ин генес енцодинг мГлуР 7, мГлуР 8, ГАБА(А) рецептор алфа-6 субунит анд ноцицептин/орпханин ФQ рецептор анд паниц дисордер”. Псyцхиатр. Генет. 17 (1): 9. ПМИД 17167337. дои:10.1097/YПГ.0б013е32801118бц.

Види још[уреди | уреди извор]

Метаботропни глутаматни рецептор

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Метаботропиц Глутамате Рецепторс: мГлу₈”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.

[pmid8824806-1] Сцхерер СW, Дувоисин РМ, Кухн Р, Хенг ХХ, Беллони Е, Тсуи ЛЦ (1997). „Лоцализатион оф тwо метаботропиц глутамате рецептор генес, ГРМ3 анд ГРМ8, то хуман цхромосоме 7q”. Геномицс. 31 (2): 230—3. ПМИД 8824806. дои:10.1006/гено.1996.0036.

[entrez-2] а ^б „Ентрез Гене: ГРМ8 глутамате рецептор, метаботропиц 8”.

[pmid11166323-3] Тхомас НК, Wригхт РА, Хоwсон ПА, Кингстон АЕ, Сцхоепп ДД, Јане ДЕ (2001). „(С)-3,4-ДЦПГ, а потент анд селецтиве мГлу8а рецептор агонист, ацтиватес метаботропиц глутамате рецепторс он примарy афферент терминалс ин тхе неонатал рат спинал цорд”. Неуропхармацологy. 40 (3): 311—8. ПМИД 11166323. дои:10.1016/С0028-3908(00)00169-6.

[1]

[2]

[3]