ОГФр

С Википедије, слободне енциклопедије
Рецептор опиоидног фактора раста
Идентификатори
Симболи ОГФР;
Вањски ИД ОМИМ606459 МГИ1919325 ХомолоГене7199 ГенеЦардс: ОГФР Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 11054 72075
Енсембл ЕНСГ00000060491 ЕНСМУСГ00000049401
УниПрот Q9НЗТ2 Q80УУ6
РефСеq (мРНА) НМ_007346 НМ_031373
РефСеq (протеин) НП_031372 НП_113550
Локација (УЦСЦ) Цхр 20:
60.91 - 60.92 Мб
Цхр 2:
180.52 - 180.53 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Рецептор опиоидног фактора раста, OGFr или ζ-опиоидни рецептор, је протеин који је код човека кодиран OGFR геном.[1][2] Он је рецептор опиоидног фактора раста (ОГФ), такође познатог као Met-енкефалин. То је ендогени лиганд овог рецептора. OGFr је оригинално био откривен и назван као нови опиоидни рецептор зета (ζ). Међутим накнадно је утврђено да он има незнатну хомологију секвенце са другим опиоидним рецепторима, и да има веома различиту функцију.

Функција[уреди | уреди извор]

Природна функција овог рецептора је регулација раста ткива,[3][4][5][6] и било је показано да је важан у ембрионском развоју,[7] зарастању рана,[8] и за поједине типове рака.[9][10][11][12]

OGF је негативни регулатор ћелијске пролиферације и организације ткива у низу процеса. Утврђено је да је невезани рецептор локализован на спољашњости једра, где он везује OGF и накнадно бива транслоциран у једро. Кодирајућа секвенца овог гена садржи полиморфни регион са 60 нуклеотидним тандемом несавршених понављајућих јединица. Иранскрипти који садрже између нула и осам понављајућих јединица су нађени.[1]

Терапеутске примена[уреди | уреди извор]

Повишено изражавање OGFr-а и консеквентна стимулација OGF-OGFr система су важни за антипролиферативне ефекте имидазохинолинских лекова као што су имикуимод и резикуимод, који су модификатори имунског система са потентним антивирусним и антитуморским дејством. Они се користе као топикални кремови за лечење рака коже и брадавица.[13]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ентрез Гене: ОГФР опиоид гроwтх фацтор рецептор”. 
  2. ^ Загон ИС, Вердераме МФ, Аллен СС, МцЛаугхлин ПЈ (2000). „Цлонинг, сеqуенцинг, цхромосомал лоцатион, анд фунцтион оф цДНАс енцодинг ан опиоид гроwтх фацтор рецептор (ОГФр) ин хуманс”. Браин Рес. 856 (1-2): 75—83. ПМИД 10677613. дои:10.1016/С0006-8993(99)02330-6. 
  3. ^ Wу Y, МцЛаугхлин ПЈ, Загон ИС (1998). „Онтогенy оф тхе опиоид гроwтх фацтор, Мет5-енкепхалин, препроенкепхалин гене еxпрессион, анд тхе зета опиоид рецептор ин тхе девелопинг анд адулт аорта оф рат”. Дев. Дyн. 211 (4): 327—37. ПМИД 9566952. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0177(199804)211:4<327::АИД-АЈА4>3.0.ЦО;2-Ј. 
  4. ^ Загон ИС, Вердераме МФ, МцЛаугхлин ПЈ (2002). „Тхе биологy оф тхе опиоид гроwтх фацтор рецептор (ОГФр)”. Браин Ресеарцх. Браин Ресеарцх Ревиеwс. 38 (3): 351—76. ПМИД 11890982. дои:10.1016/С0165-0173(01)00160-6. 
  5. ^ Малендоwицз ЛК, Ребуффат П, Торторелла C, Нуссдорфер ГГ, Зиолкоwска А, Хоцхол А (2005). „Еффецтс оф мет-енкепхалин он целл пролифератион ин дифферент моделс оф адреноцортицал-целл гроwтх”. Инт. Ј. Мол. Мед. 15 (5): 841—5. ПМИД 15806307. 
  6. ^ Цхенг Ф, МцЛаугхлин ПЈ, Вердераме МФ, Загон ИС (2009). „Тхе ОГФ-ОГФр аxис утилизес тхе п16ИНК4а анд п21WАФ1/ЦИП1 патхwаyс то рестрицт нормал целл пролифератион”. Молецулар Биологy оф тхе Целл. 20 (1): 319—27. ПМЦ 2613082Слободан приступ. ПМИД 18923142. дои:10.1091/мбц.Е08-07-0681. 
  7. ^ Загон ИС, Wу Y, МцЛаугхлин ПЈ (1999). „Опиоид гроwтх фацтор анд орган девелопмент ин рат анд хуман ембрyос”. Браин Рес. 839 (2): 313—22. ПМИД 10519055. дои:10.1016/С0006-8993(99)01753-9. 
  8. ^ Сассани ЈW, Загон ИС, МцЛаугхлин ПЈ (2003). „Опиоид гроwтх фацтор модулатион оф цорнеал епитхелиум: упперс анд доwнерс”. Цурр. Еyе Рес. 26 (5): 249—62. ПМИД 12854052. дои:10.1076/цеyр.26.4.249.15427. 
  9. ^ Загон ИС, Смитх ЈП, МцЛаугхлин ПЈ (1999). „Хуман панцреатиц цанцер целл пролифератион ин тиссуе цултуре ис тоницаллy инхибитед бy опиоид гроwтх фацтор”. Инт. Ј. Онцол. 14 (3): 577—84. ПМИД 10024694. 
  10. ^ МцЛаугхлин ПЈ, Левин РЈ, Загон ИС (1999). „Регулатион оф хуман хеад анд нецк сqуамоус целл царцинома гроwтх ин тиссуе цултуре бy опиоид гроwтх фацтор”. Инт. Ј. Онцол. 14 (5): 991—8. ПМИД 10200353. 
  11. ^ Цхенг Ф, Загон ИС, Вердераме МФ, МцЛаугхлин ПЈ (2007). „Тхе опиоид гроwтх фацтор (ОГФ)-ОГФ рецептор аxис усес тхе п16 патхwаy то инхибит хеад анд нецк цанцер”. Цанцер Ресеарцх. 67 (21): 10511—8. ПМИД 17974995. дои:10.1158/0008-5472.ЦАН-07-1922. 
  12. ^ Донахуе РН, МцЛаугхлин ПЈ, Загон ИС (2009). „Целл Пролифератион оф Хуман Овариан Цанцер ис Регулатед бy тхе Опиоид Гроwтх Фацтор - Опиоид Гроwтх Фацтор Рецептор Аxис”. Америцан Јоурнал оф Пхyсиологy. Регулаторy, Интегративе анд Цомпаративе Пхyсиологy. 296 (6): Р1716—25. ПМИД 19297547. дои:10.1152/ајпрегу.00075.2009. 
  13. ^ Загон ИС, Донахуе РН, Рогоснитзкy M, МцЛаугхлин ПЈ (2008). „Имиqуимод упрегулатес тхе опиоид гроwтх фацтор рецептор то инхибит целл пролифератион индепендент оф иммуне фунцтион”. Еxпериментал Биологy анд Медицине (Маywоод, Н.Ј.). 233 (8): 968—79. ПМИД 18480416. дои:10.3181/0802-РМ-58. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]