OPN5
| Опсин 5 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ОПН5; ГПР136; ПГР12; ТМЕМ13 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 609042 МГИ: 2662912 ХомолоГене: 72341 ИУПХАР: ОПН5 ГенеЦардс: ОПН5 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 221391 | 353344 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000124818 | ЕНСМУСГ00000043972 | |||||||||
| УниПрот | Q6У736 | Q059Л5 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001030051 | НМ_181753 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001025222 | НП_861418 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 6: 47.86 - 47.9 Мб |
Цхр 17: 42.02 - 42.07 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
OPN5, или Опсин-5, је протеин који је код човека кодиран OPN5 геном.[1][2][3]
Опсини су чланови фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора. Овај опсински ген је изражен у оку, мозгу, тестисима, и кичменој мождини. Он припада седам-ексонског фамилији сисарских опсина која обухвата перопсин (RRH) и ретинални Г протеин спрегнути рецептор (RGR). Као и други опсински гени, овај ген може да кодира протеин са фотоизомеразном активношћу. Алтернативно сплајсовање доводи до вишеструких транскриптних варијанти које кодирају различите изоформе.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Тарттелин ЕЕ, Беллингхам Ј, Ханкинс МW, Фостер РГ, Луцас РЈ (2003). „Неуропсин (Опн5): а новел опсин идентифиед ин маммалиан неурал тиссуе”. ФЕБС Летт. 554 (3): 410—6. ПМИД 14623103. дои:10.1016/С0014-5793(03)01212-2.
- ^ Фредрикссон Р, Хоглунд ПЈ, Глориам ДЕ, Лагерстром MC, Сцхиотх ХБ (2003). „Севен еволутионарилy цонсервед хуман рходопсин Г протеин-цоуплед рецепторс лацкинг цлосе релативес”. ФЕБС Летт. 554 (3): 381—8. ПМИД 14623098. дои:10.1016/С0014-5793(03)01196-7.
- ^ а б „Ентрез Гене: ОПН5 опсин 5”.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Теракита А (2006). „Тхе опсинс.”. Геноме Биол. 6 (3): 213. ПМЦ 1088937
. ПМИД 15774036. дои:10.1186/гб-2005-6-3-213. - Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Vassilatis DK; Hohmann JG; Zeng H; et al. (2003). „The G protein-coupled receptor repertoires of human and mouse.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 100 (8): 4903—8. PMC 153653 . PMID 12679517. doi:10.1073/pnas.0230374100.
- Mungall AJ; Palmer SA; Sims SK; et al. (2003). „The DNA sequence and analysis of human chromosome 6.”. Nature. 425 (6960): 805—11. PMID 14574404. doi:10.1038/nature02055.
- Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs.”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
