П2РY11
| Пурински рецептор П2Y, Г-протеин спрегнути, 11 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | П2РY11; П2Y11 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 602697 ИУПХАР: П2Y11 ГенеЦардс: П2РY11 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 5032 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000176130 | н/а | |||||||||
| УниПрот | Q96Г91 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_002566 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_002557 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 10.08 - 10.09 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
П2РY11 (P2Y пуриноцептор 11) је протеин је протеин који је код људи кодиран P2RY11 геном.[1][2]
Протеин кодиран овим геном припада фамилији Г-протеин спрегнутих рецептора, који су преферентно активирани нуклеотидима аденозина и уридина. Овај рецептор је спрегнут са стимулацијом путева фосфоинозитида и аденилил циклазе и понаша се као селективни пуриноцептор. Постоје природни здружени транскрипти, који настају интергенским сплајсовањем овог гена и непосредно претходећег гена (PPAN, који кодира петар пан хомолог). PPAN-P2RY11 иРНК је широко изражена и кодира фузиони протеин који има заједнички идентитет индивидуалних генских производа.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Цоммуни D, Говаертс C, Парментиер M, Боеyнаемс ЈМ (1998). „Цлонинг оф а хуман пуринергиц П2Y рецептор цоуплед то пхоспхолипасе C анд аденyлyл цyцласе”. Ј Биол Цхем. 272 (51): 31969—73. ПМИД 9405388. дои:10.1074/јбц.272.51.31969.
- ^ а б „Ентрез Гене: П2РY11 пуринергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 11”.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- ван дер Wеyден L, Цониграве АД, Моррис МБ (2000). „Сигнал трансдуцтион анд wхите целл матуратион виа еxтрацеллулар АТП анд тхе П2Y11 рецептор.”. Иммунол. Целл Биол. 78 (4): 369—74. ПМИД 10947861. дои:10.1046/ј.1440-1711.2000.00918.x.
- Адамс MD; Керлаваге АР; Флеисцхманн РД; et al. (1995). „Initial assessment of human gene diversity and expression patterns based upon 83 million nucleotides of cDNA sequence.” (PDF). Nature. 377 (6547 Suppl): 3—174. PMID 7566098.
- Communi D; Suarez-Huerta N; Dussossoy D; et al. (2001). „Cotranscription and intergenic splicing of human P2Y11 and SSF1 genes.”. J. Biol. Chem. 276 (19): 16561—6. PMID 11278528. doi:10.1074/jbc.M009609200.
- Moore DJ; Chambers JK; Wahlin JP; et al. (2001). „Expression pattern of human P2Y receptor subtypes: a quantitative reverse transcription-polymerase chain reaction study.”. Biochim. Biophys. Acta. 1521 (1-3): 107—19. PMID 11690642.
- Duhant X; Schandené L; Bruyns C; et al. (2002). „Extracellular adenine nucleotides inhibit the activation of human CD4+ T lymphocytes.”. J. Immunol. 169 (1): 15—21. PMID 12077223.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Moreschi I; Bruzzone S; Nicholas RA; et al. (2006). „Еxтрацеллулар НАД+ ис ан агонист оф тхе хуман П2Y11 пуринергиц рецептор ин хуман гранулоцyтес.”. Ј. Биол. Цхем. 281 (42): 31419—29. ПМИД 16926152. дои:10.1074/јбц.М606625200.
- Зyлберг Ј, Ецке D, Фисцхер Б, Реисер Г (2007). „Струцтуре анд лиганд-биндинг сите цхарацтеристицс оф тхе хуман П2Y11 нуцлеотиде рецептор дедуцед фром цомпутатионал моделлинг анд мутатионал аналyсис.”. Биоцхем. Ј. 405 (2): 277—86. ПМЦ 1904521 . ПМИД 17338680. дои:10.1042/БЈ20061728.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „П2Y Рецепторс: П2Y11”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.