ТАС1Р1
| Рецептор укуса тип 1 члан 1 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС1Р1; ГПР70; Т1Р1; ТР1 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606225 МГИ: 1927505 ХомолоГене: 12888 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС1Р1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 80835 | 110326 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000173662 | ЕНСМУСГ00000028950 | |||||||||
| УниПрот | Q7РТX1 | Q99ПГ6 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_138697.3 | НМ_031867.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_619642.2 | НП_114073.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 1: 6.62 - 6.64 Мб |
Цхр 4: 151.4 - 151.41 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 1 члан 1 је протеин који је код људи кодиран TAS1R1 геном.[1]
Овај протеин је Г протеин спрегнути рецептор са седам транс мембранских домена. Он је компонента хетеродимерног аминокиселинског рецептора укуса T1R1+3. TAS1R1 протеин није функционалан изван 1+3 хетеродимера.[2] Показано је да TAS1R1+3 рецептор одговара на L-киселине, а не на њихове D-енантиомере или друга једињења. Ова способност везивања L-аминокиселина, а посебно L-глутамина, омогућава телу да осети умами укус.[3] Вишеструке транскриптне варијанте који кодирају неколико различитих изоформи су познате за овај ген. Оне могу да допринесу различитим праговима укуса појединих особа за умами укус.[1][4]
TAS1R1 и TAS1R2 протеини се спонтано активирају у одсуству њихових екстрацелуларних домена и везивања лиганда.[5] Из тога произилази да екстрацелуларни домен регулише функцију рецептора путем спречавања спонтаног дејства. Лиганди се везују за тај домен.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Ентрез Гене: ТАС1Р1 тасте рецептор, тyпе 1, мембер 1”.
- ^ Нелсон, Г.; Хоон, M. А.; Цхандрасхекар, Ј.; Зханг, Y.; Рyба, Н. Ј.; Зукер, C. С. (2001). „Маммалиан сwеет тасте рецепторс”. Целл. 106 (3): 381—390. ПМИД 11509186. дои:10.1016/С0092-8674(01)00451-2.
- ^ Нелсон, Г.; Цхандрасхекар, Ј.; Хоон, M. А.; Фенг, L.; Зхао, Г.; Рyба, Н. Ј. П.; Зукер, C. С. (2002). „Ан амино-ацид тасте рецептор”. Натуре. 416 (6877): 199—202. ПМИД 11894099. дои:10.1038/натуре726.
- ^ Wхите, Б. D.; Цорлл, C. Б.; Портер, Ј. Р. (1989). „Тхе метаболиц цлеаранце рате оф цортицостероне ин леан анд обесе мале Зуцкер ратс”. Метаболисм: цлиницал анд еxпериментал. 38 (6): 530—536. ПМИД 2725291.
- ^ Саинз, Е.; Цавенагх, M. M.; Лопезјименез, Н. D.; Гутиеррез, Ј. C.; Баттеy, Ј. Ф.; Нортхуп, Ј. К.; Сулливан, С. L. (2007). „Тхе Г-протеин цоуплинг пропертиес оф тхе хуман сwеет анд амино ацид тасте рецепторс”. Девелопментал Неуробиологy. 67 (7): 948—959. ПМИД 17506496. дои:10.1002/днеу.20403.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цхандрасхекар Ј, Хоон МА, Рyба Њ, Зукер ЦС (2007). „Тхе рецепторс анд целлс фор маммалиан тасте.”. Натуре. 444 (7117): 288—94. ПМИД 17108952. дои:10.1038/натуре05401.
- Хоон МА; Адлер Е; Линдемеиер Ј; et al. (1999). „Putative mammalian taste receptors: a class of taste-specific GPCRs with distinct topographic selectivity.”. Cell. 96 (4): 541—51. PMID 10052456. doi:10.1016/S0092-8674(00)80658-3.
- Makalowska I; Sood R; Faruque MU; et al. (2002). „Identification of six novel genes by experimental validation of GeneMachine predicted genes.”. Gene. 284 (1-2): 203—13. PMID 11891061. doi:10.1016/S0378-1119(01)00897-6.
- Nelson G; Chandrashekar J; Hoon MA; et al. (2002). „An amino-acid taste receptor.”. Nature. 416 (6877): 199—202. PMID 11894099. doi:10.1038/nature726.
- Li X; Staszewski L; Xu H; et al. (2002). „Human receptors for sweet and umami taste.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (7): 4692—6. PMC 123709
. PMID 11917125. doi:10.1073/pnas.072090199. - Liao J, Schultz PG (2003). „Three sweet receptor genes are clustered in human chromosome 1.”. Mamm. Genome. 14 (5): 291—301. PMID 12856281. doi:10.1007/s00335-002-2233-0.
- Xu H; Staszewski L; Tang H; et al. (2005). „Different functional roles of T1R subunits in the heteromeric taste receptors.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (39): 14258—63. PMC 521102 . PMID 15353592. doi:10.1073/pnas.0404384101.
- Gregory SG; Barlow KF; McLay KE; et al. (2006). „The DNA sequence and biological annotation of human chromosome 1.”. Nature. 441 (7091): 315—21. PMID 16710414. doi:10.1038/nature04727.
- Sainz E; Cavenagh MM; LopezJimenez ND; et al. (2007). „Тхе Г-протеин цоуплинг пропертиес оф тхе хуман сwеет анд амино ацид тасте рецепторс.”. Дев Неуробиол. 67 (7): 948—59. ПМИД 17506496. дои:10.1002/днеу.20403.
