ТАС2Р31
| Рецептор укуса тип 2 члан 31 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р31; Т2Р31; Т2Р44; Т2Р53; ТАС2Р44 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 612669 МГИ: 2681304 ХомолоГене: 89249 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р31 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 259290 | 353165 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000256436 | ЕНСМУСГ00000053217 | |||||||||
| УниПрот | П59538 | Q7ТQА8 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_176885.2 | НМ_181276.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_795366.2 | НП_851793.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 11.18 - 11.18 Мб |
Цхр 6: 132.73 - 132.73 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 31 је протеин који је код људи кодиран TAS2R31 геном.[1] Овај рецептор горког укуса производи респонс при излагању сахарину ин витро.[2]
TAS2R31 је такође изражен у глатким мишићима људских ваздушних путева, заједно са неколико других рецептора укуса. Њихова активација у тим ћелијама узрокује повишење нивоа интрацелуларних јона калцијума, које затим подстиче отварање калијумских канала чиме се хиперполаризује мембрана и долази до релаксације глатких мишића. Из тог разлога, активација ових рецептора доводи до бронходилатације.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ентрез Гене: ТАС2Р31 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 31”.
- ^ Кухн C, Буфе Б, Wинниг M, Хофманн Т, Франк О, Бехренс M, Леwтсцхенко Т, Слацк ЈП, Wард CD, Меyерхоф W (2004). „Биттер тасте рецепторс фор саццхарин анд ацесулфаме К”. Ј. Неуросци. 24 (45): 10260—5. ПМИД 15537898. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.1225-04.2004.
- ^ Десхпанде ДА, Wанг WЦ, МцИлмоyле ЕЛ, Робинетт КС, Сцхиллингер РМ, Ан СС, Схам ЈС, Лиггетт СБ (2010). „Биттер тасте рецепторс он аирwаy смоотх мусцле бронцходилате бy лоцализед цалциум сигналинг анд реверсе обструцтион”. Нат. Мед. 16 (11): 1299—304. ПМЦ 3066567
. ПМИД 20972434. дои:10.1038/нм.2237.
Литература[уреди | уреди извор]
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Буфе Б; Хофманн Т; Краутwурст D; et al. (2002). „The human TAS2R16 receptor mediates bitter taste in response to beta-glucopyranosides.”. Nat. Genet. 32 (3): 397—401. PMID 12379855. doi:10.1038/ng1014.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Conte C; Ebeling M; Marcuz A; et al. (2003). „Identification and characterization of human taste receptor genes belonging to the TAS2R family.”. Cytogenet. Genome Res. 98 (1): 45—53. PMID 12584440. doi:10.1159/000068546.
- Pronin AN, Tang H, Connor J, Keung W (2005). „Identification of ligands for two human bitter T2R receptors.”. Chem. Senses. 29 (7): 583—93. PMID 15337684. doi:10.1093/chemse/bjh064.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Fischer A, Gilad Y, Man O, Pääbo S (2005). „Evolution of bitter taste receptors in humans and apes.”. Mol. Biol. Evol. 22 (3): 432—6. PMID 15496549. doi:10.1093/molbev/msi027.
- Kuhn C; Bufe B; Winnig M; et al. (2005). „Биттер тасте рецепторс фор саццхарин анд ацесулфаме К.”. Ј. Неуросци. 24 (45): 10260—5. ПМИД 15537898. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.1225-04.2004.