Bitka kod Niša (1689)

Bitka kod Niša
	Deo Veliki bečki rat
	; Ludvig Vilhelm Badenski, pobednik kod Niša
Vreme	24. septembar 1689.
Mesto	Niš, današnja Srbija
Ishod	Austrijska pobeda i osvajanje Niša
Sukobljene strane
Sveto rimsko carstvo	Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
Ludvig Vilhelm Badenski ; Enea Silvio Pikolomini	Arap Redžep-paša
Jačina
16.000 ljudi	40.000 ljudi
Žrtve i gubici
300 mrtvih i ranjenih	preko 10.000 ljudi

Bitka kod Niša vođena je 24. septembra 1689. godine između vojske Osmanskog carstva sa jedne i vojske Svetog rimskog carstva sa druge strane. Deo je Velikog bečkog rata, a završena je pobedom Austrijanaca i osvajanjem grada.

Pozadina

Sve do silaska Austrijanaca na Savu, Niš je bio samo jedna od dužih stanica osmanske vojske koja se svakog leta okupljala u Beogradu radi odlaska na ugarsko ratište. Austrijsko osvajanje Beograda dovelo je do toga da Niš postane zborno mesto turske vojske koja se iz svih delova Osmanskog carstva okupljala kako bi Austrijancima preotela Beograd. Grad je bio utvrđen kao palanka: zemljana utvrda sa palisadama i jarkom. Takvo utvrđenje moglo je pružiti bezbednost od hajdučkih napada, ali ne i da zadrži dobro uređenu austrijsku vojsku. Na borbu na otvorenom polju Turci nisu ni pomišljali nakon nedavnog poraza od Austrijanaca kod Batočine. Zbog toga su Turci odbranu Niša zasnovali na prirodnoj zaštiti koju gradu pružaju okolna brda.

Turski položaji

Kako se napad očekivao iz pravca Aleksinca, Turci su na polju ispred palanke iskopali rov na Panteleju, ali su uspeli da ga utvrde samo od Nišave do Vinika. Austrijance su Turci dočekali na svojim položajima u šancu. U sredini je stajao serasker Arap Redžep-paša, a do njega vojska iz Haleba i Misira, janičari i tobdžije. Desno krilo su činili beglerbeg Rumelije, Zurnapa Mustafa-paša, beglerbeg Šama, vezir Ahmed-paša i vezir Kemankeš Ahmed-paša. Van šanca, na Panteleju, zauzeo je položaj Mahmud-paša iz Peći sa svojih 15.000 Arnauta. Na levom krilu su položaj zauzeli beglerbezi Anadolije, Karamana i Sivasa. Grad su zaposeli pešaci, a Nišavu korpus džebedžija i tatarska konjica.

Austrijski položaji

Austrijska vojska pod komandom makgrofa Ludviga Badenskog je prešla Moravu kod Jagodine 16. septembra i bez većih problema stigla 22. septembra kod sela Topolnice koje je bilo jednu milju udaljeno od turske borbene linije. Sutradan, 23. septembra, zauzeli su položaj u šumici kraj Nišave, na četvrt časa udaljenoj od turskog šanca. Tu, na levoj obali Nišave, napala ih je turska konjica. Napad se nije mogao završiti većim uspehom jer je protivnike odvajala nabujala Nišava.

Ludvig Badenski je stigao u Niš sa 16.000 vojnika. Protivničku vojsku je cenio na 40.000 boraca, mada se govorilo da ga u Nišu čeka armija od 60-70.000 ljudi. Zbog toga se nije odlučio za napad na levo krilo, najjači deo šanca, niti za prelazak preko Nišave koju bi teško premostio. Vinik je Ludvigu izgledao kao ostrvo koje se ne može obići, ali je od jednog ranjenog vojnika saznao da sa te strane nema šanca. Generalštab se zbog toga odlučio za napad na desno krilo na Viniku. Time bi Turcima potpuno odsekli odstupnicu na Nišavi.

Bitka

U osvit 24. septembra, Austrijanci su krenuli prema brdu u potpunom borbenom stroju. Marširali su do pet časova u podne uz obostranu topovsku paljbu i neznatna čarkanja. Onda je general Gvido Štaremberg s levim krilom izbio u podnožje Vinika. Tu ga je čekala turska vojska od svega 2-3 hiljade vojnika. To bi značilo da je Mahmud-paša iz Peći napustio bojno polje pre početka bitke. Konjica iz Šama izbacila je Čakijeve husare i Holštajnove kirasire, ali su je Pikolominijeve i druge Holštajnove trupe odbacile prema Nišavi tako da ju je na bojnom polju zadržala samo vatra sopstvene pešadije na drugoj obali. Tursko levo krilo nije bilo bolje sreće. General Hajster je sa šest bataljona zauzeo padinu brda, a iz šanca izbacio janičare koji su štitili samog seraskera. Fon Kroj je na brdu postavio bateriju koja je tukla čitav šanac.

Osmanlije nisu mogle izdržati u šancu već su izašli u gradsko polje sa namerom da beže. Tada su janičari okrenuli oružje protiv sopstvene konjice. Turci su se međusobno ubijali. Austrijanci su ih sve više sabijali ka Nišavi. Austrijanci su ubrzo zauzeli nišavski most. Oko 5000 Turaka se udavilo u reci. Do kraja dana bitka je završena u korist Austrijanaca.

Posledice

Nakon krvave bitke od 24. septembra, Niš je osvojen od strane hrišćana. Osmanlije su izgubile više od 10.000 ljudi, većinom spahija. Među osvojenim plenom, Badenski je istakao seraskerovu veliku zastavu i barjak Arnaut-paše. Hrišćani su zadobili i veliki plen: čitav turski logor sa 30 poljskih topova i 3000 dobrih konja; zalihu hrane od 8000 merica koja je mogla opskrbeti austrijsku vojsku u narednih četiri meseca, bogato skladište robe i dr. Austrijski gubici iznosili su, prema Badenskom, oko 300 mrtvih i ranjenih vojnika. U svom izveštaju Badenski nije spomenuo Srbe za koje se zna da su učestvovali. Predvodio ih je Pavle Dijak.

Poražena osmanska vojska povukla se u raznim pravcima. Mahmud-paša se povukao prema Skoplju. Većina se leskovačkim putem povukla ka klancu kod Dragomana zajedno sa serdarom Arap Redžep-pašom koga je veliki vezir tamo bez dozvole pogubio. Ćehaja Mehmed-aga i beglerbeg Rumelije povukli su se u Pirot, ali su ga napustili pre dolaska Pikolominija.

Vidi još

Literatura

Veselinović, Rajko (1993). „Srbi u Velikom ratu 1683-1699”. Istorija srpskog naroda. knj. 3, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 491—574.
Istorija Niša, knjiga 1, istorijski institut, Beograd, Gradina i Prosveta, Niš (196-199)