Pređi na sadržaj

Kijev

Koordinate: 50° 26′ 56″ S; 30° 30′ 51″ I / 50.44882° S; 30.51428° I / 50.44882; 30.51428
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kijev
ukr. Київ

Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Ukrajina
OblastGrad Kijev
Osnovan640.
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2015.2.900.920[1]
Aglomeracija3.375.000[2]
Geografske karakteristike
Koordinate50° 26′ 56″ S; 30° 30′ 51″ I / 50.44882° S; 30.51428° I / 50.44882; 30.51428
Vremenska zonaUTC+2 (EET), leti UTC+3 (EEST)
Aps. visina179 m
Površina839 km2
Kijev na karti Ukrajine
Kijev
Kijev
Kijev na karti Ukrajine
Ostali podaci
GradonačelnikVitalij Kličko
Registarska oznakaAA, KA
Veb-sajt
kmr.gov.ua

Kijev (ukr. Київ) glavni je i najveći grad Ukrajine. Nalazi se na severu države na obali reke Dnjepar. Prema proceni iz 2012. u gradu je živelo 2.814.258 stanovnika.[1] (iako su mediji navodili i veće brojeve).[3] Smatra se da bi taj broj u realnosti prešao tri miliona kada bi se brojali svi imigranti koji neprijavljeno borave u gradu.[4] Prostire se na površini od oko 839 km².

Osnovan je u 5. veku a status grada dobija 1487. godine. Po legendi, osnovala su ga trojica braće: Horiv, Kij i Šcek. Univerzitet Kijevo-mogiljanska akademija je osnovan 1615. godine. U gradu postoji 99 visokih škola, 25 muzeja, planetarijum, pozorište, botanički i zoološki vrtovi. Zbog velikog broja crkava i manastira i značaja za pravoslavni svet, od srednjeg veka grad nosi nadimak „Jerusalim severa“ (danas češće: „Jerusalim istoka“). Zbog svoje istorijske uloge, kao prestonica Kijevske Rusije, Kijev je poznat i kao „Majka ruskih gradova“.

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Stari deo grada nalazi se na desnoj obali Dnjepra, dok se noviji deo nalazi na levoj obali. Dnjepar je širok na putu kroz grad, na nekim mestima i po dva kilometra, na teritoriji grada ulivaju se u njega i još neke reke, od kojih je najznačajnija Desna, a u samom centru nalazi se nekoliko ada, od kojih su tri velike i uglavnom namenjene izletnicima.

Klima Kijeva (1981–2010, ekstremi 1881–sadašnjost)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 11,1
(52)
17,3
(63,1)
22,4
(72,3)
30,2
(86,4)
33,6
(92,5)
35,0
(95)
39,4
(102,9)
39,3
(102,7)
33,8
(92,8)
28,0
(82,4)
23,2
(73,8)
14,7
(58,5)
39,4
(102,9)
Maksimum, °C (°F) −0,9
(30,4)
0,0
(32)
5,6
(42,1)
14,0
(57,2)
20,7
(69,3)
23,5
(74,3)
25,6
(78,1)
24,9
(76,8)
19,0
(66,2)
12,5
(54,5)
4,9
(40,8)
0,0
(32)
12,5
(54,5)
Prosek, °C (°F) −3,5
(25,7)
−3
(27)
1,8
(35,2)
9,3
(48,7)
15,5
(59,9)
18,5
(65,3)
20,5
(68,9)
19,7
(67,5)
14,2
(57,6)
8,4
(47,1)
1,9
(35,4)
−2,3
(27,9)
8,4
(47,1)
Minimum, °C (°F) −5,8
(21,6)
−5,7
(21,7)
−1,4
(29,5)
5,1
(41,2)
10,8
(51,4)
14,2
(57,6)
16,1
(61)
15,2
(59,4)
10,2
(50,4)
4,9
(40,8)
0,0
(32)
−4,6
(23,7)
4,9
(40,8)
Apsolutni minimum, °C (°F) −32,9
(−27,2)
−32,2
(−26)
−24,9
(−12,8)
−10,4
(13,3)
−2,4
(27,7)
2,4
(36,3)
5,8
(42,4)
3,3
(37,9)
−2,9
(26,8)
−17,8
(0)
−21,9
(−7,4)
−30,0
(−22)
−32,9
(−27,2)
Količina padavina, mm (in) 36
(1,42)
39
(1,54)
37
(1,46)
46
(1,81)
57
(2,24)
82
(3,23)
71
(2,8)
60
(2,36)
57
(2,24)
41
(1,61)
50
(1,97)
45
(1,77)
621
(24,45)
Dani sa kišom 8 7 9 13 14 15 14 11 14 12 12 9 138
Dani sa snegom 17 17 10 2 0,2 0 0 0 0,03 2 9 16 73
Relativna vlažnost, % 83 80 74 64 62 67 68 67 74 77 85 86 74
Sunčani sati — mesečni prosek 42 64 112 162 257 273 287 252 189 123 51 31 1.843
Izvor #1: Pogoda.ru.net,[5] Centralna opservatorija za geofiziku (ekstremi)[6][7]
Izvor #2: Danski meteorološki institut (sunčanost, 1931–1960)[8]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Kijev je bio najveći grad po površini u carevini Rusiji. Osnovan je 482. godine po predanju tri brata i sestre plemićkog porekla. Najstariji brat zvao se Kij, po njemu je grad dobio ime. U tom gradu Rusi su primili hrišćanstvo, kada je veliki knez Vladimir 988. oženio vizantijsku princezu Anu. Grad je rastao bez ikakvih problema sve do sredine XIII veka (50.000 stanovnika), kada će ga mongolska najezda pregaziti. U međuvremenu tukli su se za plodnu crnicu Ukrajine Litvanci, Tatari, Rusi, Turci i Poljaci. Konačno rusko osvajanje 18. veka donelo je trajni mir. Industrijska revolucija doprinela je usponu grada i cele Ukrajine. Zahvaljujući tome u Kijev je počeo da stiže novac, a sa njim i stanovnici — od 1870. do 1914. se učetvorostručio. Ako su industrijalizacija i jačanje socijalnog statusa u prethodnom veku grad pretvorili od ukrajinskog u ruski, komunistički plan o masovnom preseljenju stanovništva u gradove vratio mu je potpuno ukrajinski karakter. Turbulentna vremena su se i dalje nastavila — od velike gladi, koja je od 1932. odnela milione ukrajinskih života zbog komunističke nesposobnosti u upravljanju, preko Staljinovih čistki i konačno rata, koji je u Kijev stigao u jesen 1941. Nemci su zauzeli grad, zaveli teror protiv lokalnog slovenskog stanovništva i Jevreja. Posle rata grad se brzo oporavio i postao jedno od ključnih ekonomskih i društvenih sedišta SSSR, sve dok se ta zemlja na ulasku u poslednju deceniju veka nije raspala i ustupila prostor nezavisnoj Ukrajini. Černobiljska katastrofa u Černobilju uticala je na grad, koji je smešten ni 100 km od elektrane.

Kijev noću

Danas je Kijev veliko industrijsko, kulturno i trgovačko središte zemlje. Ima jako dobro razvijenu mašinsku, tekstilnu i elektrotehničku industriju. Započet je bio i program nuklearne energije, koji je zaustavljen posle katastrofalne nesreće u Černobilju, severno od Kijeva.

Stanovništvo

[uredi | uredi izvor]

Prema proceni, u gradu je 2012. živelo 2.814.258 stanovnika.

Demografija
1979.1989.2001.2012.
2.143.855[9]2.587.945[9]2.611.327[9]2.814.258[9]

Po popisu stanovništva iz 2001. u Kijevu je živelo 83% Ukrajinaca i 13% Rusa. Ostale nacije koje tu žive su: Jevreji, Belorusi, Poljaci, Jermeni i drugi.

Što se tiče jezika, 64% stanovništva tvrdi da im je ukrajinski prvi jezik, dok je ruski jezik maternji za 34% stanovništva.

Kijev je sedište Ukrajinske pravoslavne patrijaršije i Ruske pravoslavne mitropolije. Kijevska katedrala Svete Sofije je najstarija istočnoslovenska katedrala. Planira se da veliki arhiepiskop grkokatoličke crkve premesti ovde svoju rezidenciju iz Lavova. U Kijevu živi i mali broj jevrejskih i muslimanskih vernika. Na grbu Kijeva prikazan je zaštitnik grada Arhanđel Mihailo.

Nacionalnost[10] 1989. 2001. Maternji jezik[11] 1989. 2001.
Ukrajinci 72,5% 82,2% Ukrajinski jezik 57,6% 72,1%
Rusi 20,9% 13,1% Ruski jezik 41,1% 25,3%
Jevreji 3,9% 0,7% ostali jezici 1,3% 2,6%
Belorusi 1,0% 0,6%
Poljaci 0,4% 0,3%
Jermeni 0,2% 0,2%

Administrativna podela

[uredi | uredi izvor]

Grad je podeljen na deset opština, sedam na desnoj, tri na levoj obali. Praktično sve znamenitosti nalaze se na desnoj obali, jer je leva uglavnom sastavljena od stambenih naselja nastalih u XX veku.

Administrativna podela grada

Kijev i dalje raste, za razliku od Ukrajine — grad je dobio oko pola miliona stanovnika za 20 godina, dok je država izgubila gotovo šest miliona, manjim delom zbog bele kuge, a većim zbog masovnog iseljavanja u Rusiju i na zapad.

Privreda

[uredi | uredi izvor]

Danas je Kijev veliko industrijsko, kulturno i trgovačko središte zemlje. Ima jako dobro razvijenu mašinsku, tekstilnu i elektrotehničku industriju. Započet je bio i program nuklearne energije, koji je zaustavljen posle katastrofalne nesreće u Černobilju, severno od Kijeva.

Saobraćaj

[uredi | uredi izvor]

U gradu je saobraćajna infrastruktura dobro razvijena, a kroz sam grad prolaze dve saobraćajnice od međunarodnog značaja - E40 i E95 .

Zbog svog geografskog položaja, grad spaja zapad i istok zemlje, pa ima izuzetno važan strateški značaj u pogledu budućih infrastrukturnih projekata.

Arhitektura i uređenje grada

[uredi | uredi izvor]

Ekspanzija koju je doživeo neposredno pre Prvog svetskog rata, kada je za kratko vreme učetvorostručeno stanovništvo, donela je i proširenje grada, sa preko 1000 izgrađenih objekata u poslednjih sedam predratnih godina. Većina ih je vidljivo i danas i to čini jedan od zanimljivijih aspekata posete Kijevu. U Kijevu, turistima su najinteresantnije crkve. Kijev je uvek bio mesto koje je poznato po crkvama, još od dobijanja hrišćanstva u X veku, iako se vekovima borio sa Mongolima, poljskim katolicima i komunistima, crkve su opstajale, sa svojim zlatnim krovovima i danas su najprivlačniji za sve koji dođu u glavni ukrajinski grad.

Grad je prepoznatljiv po leskama. Kijev je veoma zelen grad i ima dve velike botaničke bašte. Najpoznatiji parkovi su Park Pobede i Hidropark.

Od spomenika arhitekture najpoznatiji su Marijin Dvorac, zgrada Ministarstva inostranih poslova, nekoliko manastirskih i crkvenih kompleksa uključujući i čuvenu Pečersku Lavru. Najpoznatije crkve su one Svete Sofije, Svetog Andreja i Svetog Vladimira.

Cilindrični hotel Salut, koji se nalazi preko puta Trga Slave i groba neznanog junaka, jedna je od najprepoznatljivijih znamenitosti Kijeva.

Najveći gradski trg je Trg Nezavisnosti. Prepoznatljiv je po velikom obelisku, fontanama i podzemnom tržnom centru „Globus.“

Arhitektonski spomenici

[uredi | uredi izvor]

Partnerski gradovi

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Čiselьnіstь naselennя m. Kiєva” (na jeziku: Ukrainian). UkrStat.gov.ua. 1. 11. 2015. Pristupljeno 9. 1. 2016. 
  2. ^ „Major Agglomerations of the World”. Citypopulation.de. 1. 4. 2013. Pristupljeno 1. 9. 2013. 
  3. ^ The most recent Ukrainian census, conducted on 5 December 2001, gave the population of Kiev as 2 611 300 (Ukrcensus.gov.ua – Kyiv city Web address accessed on 4 August 2007). Estimates based on the amount of bakery products sold in the city (thus including temporary visitors and commuters) suggest a minimum of 3.5 million. "There are up to 1.5 mln undercounted residents in Kiev", Korrespondent, 15 June 2005(jezik: ruski)
  4. ^ „City Mayors: The 500 largest European cities (1 to 100)”. www.citymayors.com. 
  5. ^ „Weather and Climate – The Climate of Kiev” (na jeziku: ruski). Weather and Climate (Pogoda i klimat). Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  6. ^ „Klіmatičnі danі po m. Kiєvu” (na jeziku: Ukrainian). Central Observatory for Geophysics. Arhivirano iz originala 21. 10. 2018. g. Pristupljeno 4. 8. 2016. 
  7. ^ „Klіmatičnі rekordi” (na jeziku: Ukrainian). Central Observatory for Geophysics. Arhivirano iz originala 4. 8. 2016. g. Pristupljeno 4. 8. 2016. 
  8. ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „Ukraine – Kiev” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931–1960) (na jeziku: Danish). Danish Meteorological Institute. str. 332. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 4. 2013. g. Pristupljeno 1. 4. 2016. 
  9. ^ a b v g „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Pristupljeno 10. 11. 2012. 
  10. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  11. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]