Med

Ukoliko ste tražili ličnost iz grčke mitologije, pogledajte članak Med (mitologija).

Med

Med
Vrsta jela	pčelinji proizvod
Temperatura serviranja	hladno
Glavni sastojci	Fruktoza 38% Glukoza 31%
Mediji: Med

Med

Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija	1.272 kJ (304 kcal)
Ugljeni hidrati	82,4 g
Šećeri	82,12 g
Prehrambena vlakna	0,2 g
Masti	0 g
Proteini	0,3 g
Vitamini
Riboflavin (B2)	(3%) 0,038 mg
Niacin (B3)	(1%) 0,121 mg
Vitamin B5	(1%) 0,068 mg
Vitamin B6	(2%) 0,024 mg
Folat (B9)	(1%) 2 μg
Vitamin C	(1%) 0,5 mg
Minerali
Kalcijum	(1%) 6 mg
Gvožđe	(3%) 0,42 mg
Magnezijum	(1%) 2 mg
Fosfor	(1%) 4 mg
Kalijum	(1%) 52 mg
Natrijum	(0%) 4 mg
Cink	(2%) 0,22 mg
Ostali konstituenti
Voda	17,10 g
So	4 mg
Jedinice μg = mikrogrami • mg = miligrami IU = internacionalne jedinice
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba. Po definiciji, med je čisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.

Med dobija svoju slatkoću od monosaharida fruktoze i glukoze, i ima istu relativnu slatkoću kao i granulirani šećer. On ima atraktivna svojstva i osobeni ukus zbog čega neki ljudi preferiraju med u odnosu na šećer i druge zaslađivače. Većina mikroorganizama ne raste u medu, tako da se zapečaćeni med ne kvari, čak ni nakon nekoliko hiljada godina. Međutim, med ponekad sadrži dormantne endospore bakterije Clostridium botulinum, što može da bude opasno za bebe, jer to može da dovede do botulizma.

Istorija

Prvi znaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. U mešavini sa vinom, med se koristio za polivanje klinova svetih građevina. Med se spominje i u Bibliji, Kuranu i u spisima mnogih grčkih pisaca.

U Egiptu se med koristio prilikom balzamovanja. U velikom broju domaćinstava upotrebljavao se kao zaslađivač. Zbog svoje dragocenosti služio je i kao sredstvo plaćanja a verovalo se i da životinje hranjene medom predstavljaju poseban dar bogovima.

U Antičkoj Grčkoj med se najčešće koristio kao dar bogovima i dušama umrlih. Grci su smatrali da je Medovina, alkoholno piće sa medom, sveto piće Olimpa.

U Evropi se med koristio najčešće za ishranu, pravljenje maltera i napitaka i kao lekovito sredstvo. U Nemačkoj je tokom 11. veka pivo zaslađivano medom, a nemački feudalci su svoj danak plaćali u pčelinjem vosku i medu.

Na Američkim kontinentima kolonizacijom Španije u 16. veku otkriveno je da su meksički i centralnoamerički domoroci bili iskusni pčelari. Severnoamerički narodi nazivali su evropske pčele za muve belog čoveka.

Ime

Sama reč med potiče od praindoevropskog med^hu što se u staroslovenskom transkriptovalo kao медъ, u litvanskom medus, u engleskom mead (medovina), u sanskritu madhu, u grčkom μεθυ (Vino), a u staroirskom mid. Tako su nastali izrazi u ostalim indoevropskim jezicima, a ponekad je naziv dobijen sličnošću s nečim drugim (u germanskim jezicima označava nešto zlatnožuto) ili pak zamenom značenja.

Sastav meda

Tipični sastav meda
Jedinjenje	Količina
Fruktoza	38%
Glukoza	31%
Saharoza	10%
Voda	17%
Pepeo	0,17%
Ostalo	3,83%
Izvor: Sugar Alliance

Med je mešavine od preko 70 raznovrsnih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća i bilja čiji nektar pčele skupljaju. Preko 80% meda čine ugljeni hidrati. Najzastupljeniji su fruktoza i glukoza sa preko 60%. Nešto manje od jedne petine je voda, koje najčešće ima oko 17%, dok je saharoza (stoni šećer) zastupljena do 9%.

Količina vode u medu utiče na njegovu viskoznost, težinu i kristalizaciju. Ukoliko je procentualno voda zastupljenija, med će biti viskozniji, a kristalizacija će kasnije nastupiti. Voda je, u zavisno od vrste meda, zastupljena od 15% do 20%. Međutim zastupljenost vode menja se prilikom kristalizacije.

U sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno zastupljene sa oko 0,50%. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta bilja od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta.

Zbog velike koncentracije hranljivih materija, med se koristi i u hranljive i u lekovite svrhe. Med je posebno bogat vitaminima B i E grupe, od kojih najviše ima riboflavina (oko 40 g u 100 meda).

Osmotski efekat

Vodena aktivnost
u nekim namirnicama

Namirnice	aw
Destilovana voda	1
Bunarska voda	0.99
Sirovo meso	0.97 - 0.99
Mleko	0.97
Đus	0.97
Slanina	< 0.85
Med	0.5 - 0.7
Suvo voće	0.5 - 0.6

Med je prvenstveno mešavina dva monosaharida. Ona ima slabu vodenu aktivnost pre svega zbog veza molekula vode za molekule šećera. Male količine raspoložive vode ostaje mikroorganizmima, što je nepovoljna sredina za njihov razvoj.

Vodonik peroksid

Vodonik-peroksid u medu se aktivira razblaživanjem. Za razliku od medicinskog 3% vodonik-peroksida, u medu je prisutan u koncentraciji od svega 1 mmol/L. Gvožđe u medu oksiduje kiseonik (slobodni radikali) oslobađajući vodonik-peroksid:

C₆H₁₂O₆ + H₂O + O₂ → C₆H₁₂O₇ + H₂O₂

Kada se koristi u svakodnevnom životu (na primer za sanaciju rana), vodonik-peroksid se stvara razblaživanjem sa telesnim tečnostima. Tada reaguje kao antiseptik.

Kiseline

Kiselost izražena u pH vrednost meda kreće se između 3,2 i 4,5. Oko 0,5% mede čine kiseline koje doprinose njegovom mirisu i ukusu. Organske kiseline koje se nalaze u medu uključuju i glukozne, metanske, sirćetne, mlečna, oksolova, limunske, jabukove, piroglumatske, glukozna-6-fosfatne kiseline. Nivo njihove rasprostranjenosti utiče na nepromenjenosti broja mikroorganizama. Ukoliko je pH vrednost manja mogući je blagi rast bakterija.

Nutritivne vrednosti

U 100 g meda nalazi se energijska vrednost od oko 1320 kJ dok ista količina šećera sadrži 1600 kJ. Ukupna količina ugljenih hidrata je 82.1g u 100g meda, odnosno 100g u 100g u šećeru.

1 kg meda ima hranljivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Vrste meda

Vrste meda
	Amorpha fruiticosa Amorfin med je karakteristično crvene boje sa blagim mirisom i ukusom. Zbog specifičnog sastava cenjen je u ishrani. Područje amorfe jeste duž Save i Odre, te između Novske i Okučana, Jasenovca i Stare Gradiške. Cveta početkom juna, a retko kad dobro zamedi, možda jednom u deset godina. Crvenkasta boja upućuje na bogatstvo mineralnih sastojaka, koji opuštajuće i umirujuće deluju nakon svih napora u toku dana.
	Robinia pseudoacacia Bagremov med izrazito je svetle žute boje, blagog ugodnog mirisa i ukusa, lagan i ukusan, preporučuje se deci i rekonvalescentima. Bagrem potiče iz Severne Amerike, a njegove se šume prostiru na području panonske regije. Voli peskovita tla. Šumari ga koriste u zasadima za zaštitu od erozija. Cveta u prvoj polovini maja. U zavisnosti od reljefa i klimatskih prilika može cvetati i mediti do kraja maja. Zbog svojih osobina ubraja se u najcjenjenije vrste meda. Pomaže kod nesanice, umiruje previše nadraženi nervni sistem i otklanja posledice nagomilanog stresa. Mesecima ostaje u tekućem stanju i jedan je od vrsta meda koji se vrlo sporo kristališe zato što u sastavu sadrži više fruktoze od glukoze. Same pčele dobro i uspešno prezimljuju ako im se osigura zimovanje na bagremovom medu. Bagremov med dobar je za umirenje, kod vrtoglavice, nesanice i sličnih smetnji. Preporučuje se uzimanje s čajem od kamilice, jer se tako pojačava delovanje meda i čaja. Takođe je preporučljivo uzimanje uveče pre spavanja. Jakih i obilnih bagremovih paša za pčele nalazimo gotovo u svim kopnenim krajevima Srbije i okolnih zemalja u kojima je nekad sađen ili se proširio prirodnim putem kao vrlo prilagodljiva biljka.
	Paliurus spina-christi Dračin med žut je ili zatvoreno žut, bez mirisa, slatka, malo oporog ukusa. Brzo se kristališe u krupne kristale. Na Balkanu je dračin med specifičan za područje Dalmacije na kojem ta biljka i raste.
	Phacelia tanacetifolia Facelijin med svetložut je ili bel, ugodnog mirisa i ukusa. Spada u bolje vrste meda. Facelija cveta 16 — 20 dana.
	Fagopyrum esculentum Heljdin med — (heljda, Fagopyrum esculentum L.) najtamniji je med među cvetnim vrstama, vrlo oštrog mirisa i ukusa. Kristalizše se u srednje krupne kristale, ali ne potpuno. Heljdinog meda ima u vrlo malim količinama i specifičan je za područje. Područja u svetu poznata po proizvodnji heljdina meda jesu Minesota, Njujork, Ohajo, Pensilvanija i Viskonsin, a proizvodi se i u istočnom dijelu Kanade.
	Salvia officinalis Kaduljin med (kadulja ili žalfija, Salvia officinalis)- konzumira se protiv prehlada jer omogućuje lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija, pa i iz želuca i jednjaka. Tako se bolesnik bolje oseća te mu se vraća apetit. Čaj s medom od kadulje ne sme se uzimati vruć, već mlak. Ljekovitost kaduljina meda ubrajamo u vodeću grupu meda za liječenje respiratornih organa i putova, kao i za jačanje imuniteta.
	Castanea Kestenov med — taman je, a tamna boja varira mu zavisno o podneblja i godine, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ouusa. Snagom svojih ličnih svojstava povoljno deluje na celokupni sistem za varenje. Podstiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre] i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Kestenov med preporučuje se protiv bolesti organa za varenje: želuca, dvanaesnika, žuči i jetre. Med kestena ima izvanredno delovanje u oporavku kod žutice, posle operacije žuči i sl. Preporučuje se još uzimanje s čajem od stolisnika, kamilice, šipka i majčine dušice.
	Lavandula angustifolia Lavandin med — bogatog i ugodnog ukusa, može biti tamniji ili svetliji. Posebno se preporučuje da ga skloni polenovim alergijama uzimaju svaki dan, da organizam pripreme za veliku prolećnu izloženost polenu. Ovaj se med dobija od hiljada raznih cvetova livadnog i grmolikog bilja. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno planinskih gde klima i paša čine med prepoznatljivim, može obeležiti i ravničarski med.
	Tilia * Lipov med — bistar, gotovo proziran, ugodnog mirisa i vrlo blaga ukusa. Konzumiranje lipovog meda donosi olakšanje kod prehlada, upala disajnih organa i organa za varenje i nekih bubrežnih oboljenja. Neizmerno značenje ima u izbacivanju štetnih tvari iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve, primenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže pri iskašljavanju. U Srbiji je poznato područje planine Fruške gore na kojoj se nalazi najveća površina lipove šume u Evropi. Tokom juna Fruška gora je vrlo posećena od strane pčelara. Mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova, što isto tako vrijedi i za čaj od lipe.
	Raznovrsne livadske biljke Livadski med — pčelinjom strpljivošću sakupljeno bogatstvo cvetne livade. Snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija. Preporučuje se svakodnevna primena. Livadni med jeste med od raznog livadskog cveća pa mu je prema tome i delovanje široko. Koristi se u dnevnoj prehrani, dece i starijih osoba. Sudeći prema količinama livadskog meda, livade su značajna paša za sve pčele iako i „prave” livade gube bitku pred svakim danom sve jačom industrijom.
	Rubus idaeus Malinov med
	Taraxacum Maslačkov med
	Quercus Med od hrastove medljike — tamnocrvenkast je, gust i rastezljiv, slabog mirisa po hrastu, oporog ukusa, pali u grlu. U nas je manje cijenjen, ali je traženi izvozni artikl.
	Fagus Med od bukove medljike — ima slične ali blaže izražene karakteristike.
	Crnogorično drvo Med od crnogorične medljike
	Abies Med od jelove medljike — više je cenjen, zelenkaste je nijanse, ugodnog ukusa i mirisa. Spada u najcenjenije evropske medove. Skuplja se s lisnatih uši (lachnidae) od polovine juna do, zavisno od klime i specifičnog položaja, kasne jeseni.
	Picea abies Med od smrekove medljike
	Melissa officinalis Med od matičnjaka
	Mentha Metvičin med tamnocrvenkast je, jakog i oštrog slatkokiselog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristalizuje i menja boju u tamnožutu.
	Arbutus unedo Planičin med žut je, gorkog ukusa. Planika je rasprostranjena u Sredozemlju.
	Brassica napus Repičin med — (repica, Brassica napus var. oleifera L.) svetložut je. Nakon vrcanja odmah se kristalizuje. Med repice sadrži velik broj cvetnog polena.
	Rosmarinus Officinalis Ruzmarinov medsvetao je, proziran i bistar, bez mirisa, ugodnog i blagog ukusa. Nakon vrcanja pretvara se u fine sitne kristale. Kristalizacijom med ruzmarina postaje potpuno beo.
	Helianthus annuus Suncokretov med žut je, slabog mirisa po biljci, slatkog do malo trpkog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristališe u krupne kristale i stvrdne. Suncokret je poznata uljarica. U nas najviše uspijeva u Banatu, te u ostalim delovima Vojvodine. Medenju pogoduje stalno, lepo vreme s dovoljno vlage u vazduhu. Kad cveta, prvo mede krajnji cvetovi, pa tek nakon 5 — 6 dana središnji.
	Salix Vrbov med u tečnom je stanju zatvorenožut s malo zelenkastog preljeva, ukusa vrbovog soka. Čim se izvrca, kristališe se u sitne kristale i poprimi sivkastu boju.
	Calluna vulgaris Vrijeskov med žut je do tamnožut, slabog mirisa, ugodnog specifičnog ukusa. Kristališe se nakon 2 — 3 meseca. Vrijeska ima na području Gorskog kotara, Like (okoline Gospića), oko Duga Resa|Duge Rese]] i na Kordunu. Poznato stanište vrijeska su kraška polja u BiH (Livanjsko, Glamočko, Kupreško).

Mešavine

Najrasprostranjeniji med današnjice je mešani med dobijen mešanjem dve ili više vrsta različitog meda. Najčešće je to mešavina sličnih vrsta sa istog područja, mada sve češće su mešavine meda sa različitih geografskih sredina i različitih biljaka.

Mešani med se najčešće koristi u lekovite svrhe, gde je najveću primenu pronašao u kineskoj tradicionalnoj medicini.

Proizvodnja meda

Prema izveštaju Poljoprivredne i Prehrambene organizacije Ujedinjenih nacija, tokom 2005, Kina, Turska i Sjedinjene Američke Države bili su najveći proizvođači meda.

Meksiko je jedan od velikih snabdevača svetskog tržišta. Udeo u svetskoj proizvodnji meda kreće se oko 10%. Međutim mnogo veću proizvodnju beleži Jukatan, koja se po proizvodnji meda u svetu, nalazi na trećem mestu. Obe zemlje med uglavnom proizvode na tradicionalni način.

Srbija je zemlja bogata bujnom vegetacijom što je omogućava veliki proizvodni kapacitet. Iako su kapaciteti oko 10.000 t meda godišnje, u Srbiji se proizvodi između 4.000 t i 5.000 t. U zavisnosti od podneblja, proizvode se nekoliko vrsta meda. Ukoliko su klimatski uslovi pogodni u nekim delovima proizvede se i po 30kg čistog meda godišnje iz jedne košnice.

Medicinska upotreba i lekovita svojstva meda

Glavni članak: Apiterapija

Lekovita svojstva meda su:

• med dobro uteče na motoriku želuca i creva
• konzumacijom meda 120 grama dnevno tokom dvadesetak dana smanjuje se holesterol za oko 20% i povećava aktivnost leukocita za otprilike 7% i hemoglobina za 10 - 20%.
• redovna konzumacija meda uzrokuje poboljšanje krvne slike zbog sadržaja malih količina soli gvožđa, mangana, bakra i kobalta.

Kategorije meda

Kvantitativnim istraživanjima utvrđeno je da se med može svrstati u 5 kategorija prema odnosu biljnih čestica:

• I kategoriju čine polenom siromašan med. U ovu vrstu spadaju npr. lavandin med, lipov med, narandžin med i lucerkin med.
• II kategoriju predstavlja srednja količina biljnih čestica. Ta kategorija obuhvata većinu na higijenski način dobijenih vrsti ceđenog meda raznih cvetnih pčelinjih paša, ali i većina meda od medljike. U ovoj kategoriji med ima 20.000 - 100.000 biljnih čestica na 10 grama meda.
• III kategoriju predstavljaju vrste ekstremno bogate biljnim česticama na 10 grama od 100.000 - 500.000
• IV kategoriju predstavljaju vrste sa 500.000 - 1.000.000 biljnih čestica na 10 grama med]]a. To je na primer kestenov med, neke voćne vrste šumskog meda i sl. U njima je količina polenovih zrna određene vrste 90 i više posto
• V kategoriju predstavljaju ekstremno bogati medovi koji se dobivaju postupkom presovanja.

Fermentacija meda

Uzroci fermentacije meda su:

• hidroskopnost meda - sposobnost je upijanja vlage iz vazduha pa dolazi do povećanja količine vode u površinskom sloju meda.
• prisutnost osmofilnih i ostalih kvasaca u medu koji podnose visoke koncentracije šećera u medu.

Fermentaciji je podložniji med u fazi pre i u toku kristalizacije, jer dolazi do stvaranja kristala glukoze uz izdvajanje tekuće simpaste faze na površini koju čini fruktoza, koja tako izdvojena sadrži veću količinu vode nego u normalnim uslovima. Fermentacija meda slična je kao i alkoholno vrenje, a prepoznaje se pojavom stranih mirisa u medu.

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

• Prescott, Lansing; Harley, John P.; Klein, Donald A. (1999). Microbiology. Boston: WCB/McGraw-Hill. ISBN 978-0-697-35439-6. 
• Crane, Ethel Eva (1999). The World History of Beekeeping and Honey Hunting. Routledge. ISBN 9781136746703. 
• Crane, E.; Walker, P.; Day, R. (1984). Directory of important world honey sources. International Bee Research Association. ISBN 978-0-86098-141-1. 
• Mr Pantelija Pantelić, „Azbuka pčelarstva“, Beograd 2001.
• Krell, R. (1996). Value-added products from beekeeping. Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 978-92-5-103819-2. Pristupljeno 05. 01. 2016. 
• Root, A. I.; Root, E. R. (2005). The ABC and Xyz of Bee Culture. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-2427-1. Pristupljeno 05. 01. 2016. 

Spoljašnje veze

• Med
• Hemijski sastav meda
• Kako se dobija med
• Vrste meda
• Pčelarstvo
• Beekeeping and Sustainable Livelihoods (2004), Food and Agriculture Organization of the United Nations
• Kako prepoznati pravi med?
• Sve što niste znali o medu i zašto je sirov med bolji?
• Med u prirodnoj kozmetici – sve što niste znali, („Royal Balm”, 23. jun 2018)