Хумска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лимска епископија)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Први српски архиепископ Свети Сава, оснивач Хумске епархије (1219)

Хумска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Свети Сава за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина, са Старом Херцеговином и Дубровачким приморјем). Приликом оснивања, сједиште епархије је било при манастиру Богородице Стонске, у тадашњем главном хумском приморском месту Стону.[1] Епархијско сједиште је накнадно измјештео у манастир Светих апостола Петра и Павла на Лиму, те је по томе ова епископија понекад називана и Лимском епархијом, а њени јерарси су носили и почасни наслов митрополита.[2]

Историја[уреди]

Данашњи изглед римокатоличког храма Госпе од Лужина на месту некадашњег православног манастира Богородице Стонске
Пресек цркве Светих апостола Петра и Павла на Лиму, при којој је било друго седиште Хумске епархије

Током 13. века, епископи хумски столовали су у Стону. Послије смрти краља Милутина (1321), за вријеме борбе између Стефана Дечанског и Константина Немањића око престола, успио је босански бан да завлада Хумом, те је Данило избјегао из Стона и настанио се у манастиру Светих апостола, званом Петров манастир, код данашњег Бијелог Поља на Лиму, гдје је добио и потребне земље за издржавање. Послије Данила постављен је за епископа хумског Стефан (1324), али он није могао заузети свој престо у Стону, који је остао у босанским рукама. Стога је и њему краљ Стефан Дечански потврдио боравиште у манастиру Светих апостола Петра и Павла на Лиму, те се по томе ова епископија понекад називала и Лимском епархијом.[2]

Српски јерарх ове епархије је 1377. године у манастиру Милешеви обавио крунисање Стефана Твртка I за краља Срба и Босне. Средином 15. вијека, када је Стефан Вукчић Косача добио назив „херцега од Светог Саве“, подручје Хумске земље и Травуније је добило име Херцеговина, а по томе се ова епархија касније почела називати Херцеговачком, а њени архијереји су такође називани и милешевским митрополитима. Тако се 1466. и 1471. године помиње милешевски митрополит Давид.[3]

Епископи[уреди]

  • Иларион (13 век)
  • Методије (13 век)
  • Теодосије (13 век)
  • Никола (13 век)
  • Сава (до 1264), потоњи архиепископ Сава II
  • Јевстатије (око 1300)
  • Јован (око 1305)
  • Данило (13161324), потоњи архиепископ Данило II
  • Стефан (1324)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
  2. 2,0 2,1 Јанковић 1985, стр. 142.
  3. ^ Јанковић 1985, стр. 157, 180.

Литература[уреди]