Музеји Народноослободилачке борбе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Униформа маршала Југославије Јосипа Броза Тита (1892-1980), врховног команданта НОВ и ПОЈ, изложена у Војном музеју у Београду

Музеји посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године су били углавном војни музеји који су се бавили прикупљањем и излагањем предемета и документа из Народноослободилачког рата, са циљем неговања борбених традиција југословенских народа. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији постојало је око 150 музеја који су бавили излагањем експоната из НОБ-а - од овог броја било је 24 самостална музеја, 93 одељења при другим музејима, 17 меморијалних музеја и др. Поред Народноослободилачког рата ови музеји су обухавтали и период деловања револуционарног радничког покрета, од 1920. до 1941. године, па су често називани - Музеји народноослободилачког рата и револуције или само Музеји револуције. Музеји са најобимнијом збирком предмета из НОБ-а били су Војни музеј ЈНА и Музеј револуције народа и народности Југославије из Београда. У годинама распада СФРЈ, многи музеји са тематиком НОБ-а су опљачкани, порушени или делимично оштећени, а данас углавном делују под другим називом или као део других музеја.

Историјат[уреди]

Дом ликовних уметности у Загребу, у ком се налазило Музеј револуције народа Хрватске

Одмах по завршетку Народноослободилачког рата, 1945. године, отпочело се са сакупљањем предмета - углавном оружја и војне опреме, униформи, застава, докуменета, фотографија, ликовних докумената (слика, гравура, скулптура) и других предмета - јединица Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ), као и окупационих и квинслишких снага. Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза Тита од 13. децембра 1944. године било је формирано Војно-историјско одељење при Врховном штабу НОВ и ПОЈ са задатком да прикупља предмете и обнови рад Војног музеја.

Списак музеја[уреди]

  • Војни музеј ЈНА на Калемегдану у Београду је основан 1878. године, а његов рад је после Другог светског рата обновљен 1. децембра 1945. године. Године 1961. је усељен у адаптирану зграду Војногеодетског института и од тада има две сталне поставке - „Ратна прошлост народа Југославије до 1918.“ и „Ратна прошлост од 1918.“ Испред зграде музеја налази се поставка на отвореном у којој се налзи тешко наоружање - топови, тенкови и др. Војни музеј поседује најобимнију збирку експоната из Народноослободилачког рата која обухвата - оружје, заставе, униформе, одликовања и др. јединица НОВ и ПОЈ, али и окупаторских и квинслишких јединица.
  • Музеј револуције Словеније (словен. Muzej revolucije Slovenije) у Љубљани је основан 1948. под називом Музеј народног ослобођења (словен. Muzej narodne osvoboditve), а 1958. је преименован у Музеј народне револуције Словеније (словен. Muzej ljudske revolucije Slovenije). Са задатком да сакупља архивски материјал, документа, фотографије, педмете и др. из периода Народноослободилачког рата, деловао је до 1959. године, када је прикључен тада основаном Институту за историју радничког покрета. Поново је обновљен 1962. године, под називом Музеј револуције Словеније и деловао је до 1994. године када је преименован у Музеј савремене историје Словеније (словен. Muzej novejše zgodovine Slovenije).
  • Музеј револуције народа и народности Југославије у Београду је основан 19. априла 1959. године, одлуком ЦК СКЈ поводом 40-годишњице оснивања СРПЈ(к). Отпочео је са радом 1960. године и налазио се у згради на тргу Маркса и Енгелса (данас трг Николе Пашића; ову зграду раније је користио ЦК КПЈ). Задатак овог музеја је био да презентује - борбу радничке класе Југославије, хронологију рада КПЈ/СКЈ и ослободилачку борбу народа Југославије. Изградња зграде музеја отпочела је крајем седамдесетих година, на Новом Београду између Палате Федерације и зграде ЦК СКЈ, али је никада није довршена. Музеј је 1996. године спојен са Меморијалним центром „Јосип Броз Тито“ у Музеј историје Југославије.
  • Музеј револуције народа Хрватске у Загребу је основан 1949. године под називом Музеј народне револуције Хрватске (1962. му је промењен назив у Музеј револуције). Овај музеј бавио се прикупљањем и излагањем предмета, фотографија и докумената из периода Народноослободилачког рата, као и из периода револуционарног радничког покрета и КПЈ и периода послератне социјалистичке изградње на подручју Хрватске. У оквиру овог музеја деловало је неколико спомен-музеја, који су се налазили на територији СР Хрватске, од којих се истичу: меморијални музеј „Иван Горан Ковачић“ у Луковдолу и меморијални музеј маршала Тита у Кумровцу (једно време у саставу музеја). Музеј се до 1990. године налазио у Дому ликовних уметности (зграда изграђена 1933. у којој се 1941-45 налазила џамија), а 1991. се интегрисао са Повјесним музејом Хрватске и тада је створен Хрватски повјесни музеј.
  • Музеј револуције Босне и Херцеговине у Сарајеву је основан 13. новембра 1945. године, одлуком Председништва Народне скупштине Босне и Херцеговине, као део Земаљског музеја Босне и Херцеговине, а 1947. године, је издвојен у самосталну установу под називом Музеј народне револуције Босне и Херцеговине (1967. му је промењен назив у Музеј револуције). Овај музеј бавио се прикупљањем и излагањем предмета, фотографија и докумената из историје Босне и Херцеговине, са посебним акцентом на револуционарна збивања и историју КПЈ, као и на Народноослободилачки рат и послератну изградњу у БиХ. Збирка музеја поседовала је и велики број уметничких дела - слике, бисте, скулптуре, таписерије и др. познатих босанскохерцеговачких и југословенских уметника, од којих се истичу - мозаик „Босна“ Младена Србиновића, витраж „Смрт фашизму - слобода народу“ и таписерија „Братство и јединство“ Воје Димитријевића и др. У оквиру овог музеја деловало је неколико спомен-музеја, који су се налазили на територији СР Босне и Херцеговине, од којих се истичу: Музеј ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду, Музеј Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу, Музеј Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, Музеј Битке за рањенике на Неретви у Јабланици, Музеј 25. мај 1944. у Дрвару и др. Од оснивања до 1963. године музеј је био смештен у згради Градске већнице, а тада је пресељен у новоизграђену зграду у улици Војводе Радомира Путника (данас Змаја од Босне), на Марин Двору. Године 1993. музеј је преименован у Хисторијски музеј Босне и Херцеговине.

Списак спомен-музеја[уреди]

Списак познатијих спомен-музеја који су постојали или још увек постоје на територији Република бивше Југославије:

Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина[уреди]

Унутрашњост музеја Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу
  • Музеј 25. мај 1944. у Дрвару — основан је 1957. године и посвећен је неуспелом немачком ваздушном десанту, на тада ослобођени Дрвар, 25. маја 1944. године. Поред овога, садржи и експонате посвећене дрварском крају у Народноослободилачкој борби. У оквиру музеја се налази и Титова пећина, у којој је боравио Јосип Броз Тито. Музеј се налази у згради, поред десне обале реке Унац, где је током рата био смештен Врховни штаб НОВ и ПОЈ. Током грађанског рата у БиХ, музеј је опљачкан, а обновљен је 2006. године.
  • Музеј „Битке за рањенике на Неретви“ у Јабланици — основан је 1978. године и посвећен је бици на Неретви (познатој и као Четврта непријатељска офанзива), вођеној у периоду фебруар-март 1943. године и отворен је поводом 35-годишњице ове битке. Налази се на обали реке Неретве у близини срушеног моста.
  • Музеј Прве пролетерске бригаде у Рудом — посвећен је Првој пролетерској ударној бригади, која је 21. децембра 1941. године основана у овом месту.
  • Меморијални-музеј Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић Граду — основан је 1953. године и посвећен је Првом заседању ЗАВНОБиХ-а одржаном 25. новембра 1943. године. Музеј се налази у кући у којој је одржано зседање.
  • Спомен-кућа „Битке на Сутјесци“ у спомен-комплексу Долина хероја код Тјентишта – основана је 1975. године, а аутор је архитекта Ранко Радовић. У кући се налази списак више од 7000 имена погинулих бораца у бици на Сутјесци, уписан у зидове као „Прозивка на Тјентишту“, циклус од 13 фресака, инспирисаних догађајима на Сутјесци, сликара Крсте Хегедушића, те разна аутентична документа и предмети из битке. Унутар музеја налази се и списак више од 7000 имена погинулих бораца у бици, уз поруку песника – „Ту нико није умро, ко је умро“. У саставу музеја се налази и мала кно-сала за пројекције документарних филмова.[1] Спомен-кућа била је оштећена током рата и касније запуштена, али је 2011. године извршена њена обнова, а ускоро ће да започне и рестаурација Хегедушићевих фрески. [2] Музеј је, као пример јединственог архитектонског остварења 21. децембра 2011. године уврштен на листу светске баштине под заштитом УНЕСКО-а.[3]
  • Спомен-музеј Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу — основан је 1952. године, а налази се у згради у којој је било одржано Прво заседање АВНОЈ-а.
  • Спомен-музеј Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу — основан је 1953. године као централна југословенска музејска институција меморијалног типа, а налази се у згради у којој је било одржано Друго заседање АВНОЈ-а. За време рата у БиХ, зграда је била девастирана, а већина музејске грађе отуђена. Септембра 2002. године, Комисија за очување националних споменика прогласила је Дом АВНОЈ-а националним спомеником БиХ.[4] Обновљени музеј званично је отворен 29. новембра 2008. године.[5]

Република Македонија Македонија Република Македонија[уреди]

  • Меморијални музеј „11. октобар“ (мкд. Меморијалнен музеј „11. Октомври“) у Прилепу — основан је 1952. године и посвећен је Дану устанка народа Македоније, 11. октобру 1941. године, када је Прилепски партизански одред извршио оружану акцију у Прилепу. Овај спомен-музеј смештен је у згради која је током окупације била средиште бугарске окупационе полиције, а најпре је био Музеј НОБ-а у Прилепу, а 1961. године је поводом двадесетогодишњице устанка преименован у Музеј „11. октобра 1941.“. Музеј и посавка су још неколико пута мењани и допуњавани - 1971, 1983. и 2011, а музеј је 2003. године проглашен за споменик културе.
  • Меморијални центар Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније (АСНОМ) у селу Пелнице, у општини Старо Нагоричано — основан је 2004. године и посвећен је Првом заседању АСНОМ-а, одржаном 2. августа 1944. године у манастиру Прохор Пчињски. Пошто се овај манастир налази на територији Републике Србије, Влада Републике Македоније одлучила је да оснује овај спомен-музеј на својој територији. У музеју се налази оригинална спомен-плоча посвећена Првом заседању АСНОМ-а, која се налазила на манастиру све до 1998. године, када је уклоњена. Такође у оквиру музеја се налази и спомен соба - копија оне из манастира у којој је одржано заседање. На фасади музеја се налази монументални мозаик (од 140 квадрата) под називом „Македонија“, дело сликара Рубенса Корубина.
  • Меморијални музеј „Благоја Јанков Мучето“ у Струмици – основан је 1964. у родној кући народног хероја Благоја Јанкова и посвећен његовом животу и делу. Музејски постав уређен је у две собе, а друге две су уређене у аутентичном изгледу из доба Благојиног детињства.[6]
  • Меморијални музеј „Коста Рацин“ у Велесу – основан је 1962. године у родној кући македонског песника Косте Рацина. Рацин се 1941. прикључио Народноослободилачком покрету, а погинуо је 1943. несрећним случајем. У кући се налазе његови оригинални рукописи и велик број осталих експоната везаних уз његов живот и дело.[7]
  • Меморијални музеј „Кузман Јосифовски Питу“ у Прилепу – основан у родној кући народног хероја и једног од организатора оружаног устанка и борбе у Македонији, Кузмана Јосифовског. Кућа је после Другог светског рата рестаурисана и уређена у музеј. Стална историјско-етнолошка поставка представља живот и револуционарно деловање Кузмана Јосифовског.
  • Меморијални музеј Централног комитета Комунистичке партије Македоније (мкд. Меморијален музеј на Централниот комитет на Комунистичката партија на Македонија) у Тетову – налази се у кући у којој је 19. марта 1943. године основана Комунистичка партија Македоније, као део Комунистичке партије Југославије. У унутрашњости се налази стална историјска и етнолошка поставка везана уз Прву седницу Централног комитета КПМ и изглед просечног градског домаћинства Тетова средином 20. века.
  • Музеј „Западна Македонија у НОБ“ (мкд. Музеј „Западна Македонија во НОБ“) у Кичеву – основан је 1980. године. У музеју се налазе стални постави везани уз борбу македонског народа током 19. и 20. века, који обухватају аутентична документа, предмете, фотографије, мапе, макете и остало. Унутрашњост музеја украшена је фрескама и мозаицима с призорима из Илинданског устанка и НОБ-а. У музеју се налази и збирка оружја, коришћеног у разним борбама које су се водиле у овом крају.[8]
  • Спомен-дом „Чеде Филиповски Даме“ у Никифорову – основан у родној кући народног хероја Чедета Филиповског. На спрату музеја налази се стална поставка посвећена животу и делу Филиповског, а у приземљу сала за састанке и видео пројекције. Део поставке односи се и на учешће становништва овог краја у НОБ-у.
  • Спомен-кућа „Димитар Богоевски Мите“ у селу Болно код Ресана – музеј основан у родној кући македонског песника и народног хероја Димитра Богоевског. Стална историјско-етнолошка поставка представља живот и револуционарно деловање Богоевског.
  • Спомен-кућа „Славчо Стојменски“ у Штипу – музеј основан у родној кући народног хероја Славча Стојменског. Стална историјско-етнолошка поставка представља живот и револуционарно деловање Богоевског.
  • Спомен-кућа „Стив Наумов“ у Битољу – музеј основан 1962. године у родној кући народног хероја Стевана Наумова Стива. Стална поставка у музеју састоји се од оригиналних докумената, фотографија и осталих предмета везаних уз живот и дело Стива Наумова. Од почетка 1990-их, музеј је био затворен, а кућа препуштена пропадању. Кућа је у целости обновљена и реновирана крајем 2011. године и од тада поновно отворена за посетиоце.[9]
  • Спомен-кућа „Христијан Тодоровски Карпош“ у Куманову – музеј основан у родној кући народног хероја Христијана Тодоровског. У унутрашњости се налази стална историјска и етнолошка поставка преко које је презентован живот и деловање Тодоровског.

Словенија Словенија Словенија[уреди]

Србија Србија Србија[уреди]

Хрватска Хрватска Хрватска[уреди]

Kumrovec-TitoHouse.JPG
  • Меморијални музеј „Иван Горан Ковачић“ у селу Луковдолу, у Горском котару — основан је 1975. године и посвећен је Ивану Горану Ковачићу (1913-1943), песнику, писцу, новинару и партизанском борцу. Налази се у Ивановој родној кући, саграђеној 1905. године и има сталну изложбену поставку посвећену његовом животу и стваралаштву. У овом месту се од 1964. године сваког 21. марта одржава песничка манифестација „Гораново пролеће“.
  • Меморијални музеј „Јасеновац“ у Спомен-подручју Јасеновац – основан је 1968. године. Стални постав састојао се од предмета, фотографија и докумената, које усташе при повлачењу нису стигли да униште. Музеј је био тешко оштећен током рата у Хрватској, али је након 1995. године постепено обновљен. После обнове, у постав музеја додан је списак свих поименце познатих жртава.
  • Меморијални музеј „Јосип Краш“ у Вугловцу, код Иванца — основан је 1965. године и посвећен је Јосипу Крашу (1900-1941), револуционару, члану ЦК КП Хрватске и народном хероју Југославије.
  • Меморијални музеј маршала Тита (данас музеј „Старо село“) у селу Кумровецу, у Хрватском загорју — основан је 1953. године.
  • Меморијални музеј „Раде Кончар“ у Кончаревом Крају – основан је 1959. године у родној кући народног хероја Раде Кончара. Музеј је опустошен за време рата у Хрватској.[13]
  • Музеј Осме конференције Месног комитета КПЈ за Загреб у Загребу — основан је 1950. године и био је посвећен Осмој месној конференцији Месног комитета КПЈ за Загреб одржаној 1928. године, на којој је Јосип Броз Тито изабран за секретара Месног комитета. Налазио се у кући где је одржана Осма конференција, у Пантовчаку бр. 178а. Музеј је затворен, после осамостаљивања Хрватске од СФРЈ, почетком деведесетих година.
  • Музеј Пете земаљске конференције КП Југославије у Загребу — основан је 1950. године и био је посвећен Петој земаљској конференцији Комунистичке партије Југославије одржаној октобра 1940. године, која је била веома битна у развитку КПЈ. Налзио се у кући Срећка Џамоње у улици Бихаћкој бр. 20 (данас Капуцинска улица), у насељу Дубрава, где је и одржано заседање. Музеј је затворен, после осамостаљивања Хрватске од СФРЈ, почетком деведесетих година.
  • Музеј Прве земаљске конференције КП Хрватске у Загребу — основан је 1950. године и био је посвећен Првој конференцији Комунистичке партије Хрватске, одржаној августа 1940. године. Налазио се у кући где је одржана Прва конференција, у улици Просиначких жртава бр. 205 (данас улица Дубрава). Музеј је затворен, после осамостаљивања Хрватске од СФРЈ, почетком деведесетих година.
  • Музеј Првог заседања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобоења Хрватске (ЗАВНОХ) у Оточцу — основан је 1948. године и посвећен је Првом заседању ЗАВНОХ-а одржаном 13. и 14. јуна 1943. године. Налази се у згради у којој је и одржано заседање.
  • Спомен-дом „Батинска битка“ у саставу Меморијалног комплекса „Батинска битка“ код Батине – основан је 1976. године, а састоји се од две изложбене дворане са сталном поставком од 1983. године. Поставка се састоји од остатака оружја, војне опреме и експлозивних направа из Батинске битке, фотографије, мапе, факсимили документа и остало. Покрај спомен-дома налази се монументални споменик Батинској бици.[14]
  • Спомен-дом борцима и жртвама фашизма у Дивоселу – посвећен страдањима становништва Дивосела током Другог светског рата. Унутар дома се, међу осталим, налазило уклесано 1300 имена жртава. Спомен-дом и село су, 1993. године, уништени током операције Медачки џеп.[15]
  • Спомен-музеј Другог конгреса КП Југославије у Вуковару – основан је 1960. године и био посвећен Другом конгресу КПЈ одржаном 1920. године. Налазио се у Радничком дому, где је одржано заседање конгреса. Стални постав састојао се од збирке оригиналних предмета, документа и фото-документације, која је приказивала развој радничког покрета и КПЈ у периоду од 1919. до 1920. године. Зграда је тешко оштећена током опсаде града 1991, а већи део поставке је притом уништен.[16]
  • Спомен-дом ЗАВНОХ-а у Топуском – био је посвећен ЗАВНОХ-у. Налазио се у Друштвеном дому, где је 8. и 9. маја 1944. године одржано Треће заседање ЗАВНОХ-а. У истој згради био је одржан Конгрес културних радника Хрватске и лекара Хрватске. Зграда је срушена 1991, а 1992, по налогу тадашњег начелника општине Вргинмост, терен очишћен до краја.[15] У плану је потпуна обнова Спомен-дома, највероватније до 2014. године.[17]
  • Спомен-дом Седмој банијској дивизији на Шамарици – сталан постав састојао се од музејских експоната, који су описивали борбени пут Седме банијске дивизије. Просторије музеја су током рата у Хрватској уништене, прозори и врата поразбијани, експонати покрадени, а кровиште демолисано.[15]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Гојко Јокић. Национални парк Сутјеска: Тјентиште. „НИШРО Туристичка штампа“, Београд 1983. година, 18-19. стр.
  2. Završena sanacija spomen-kuće bitke na Sutjesci na Tjentištu | 058.ba, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. Blic Online | Muzej na Sutjesci na listi baštine Uneska, Приступљено 13. 4. 2013.
  4. [1] Приступљено 2. 11. 2013.
  5. BH-LEKSIKON - Muzej II zasjedanja AVNOJ-a, Приступљено 13. 4. 2013.
  6. Нова Македонија Реновирана спомен-куќата на Благој Мучето (приступљено 5. јула 2012.)
  7. www.veles.gov.mk, Приступљено 13. 4. 2013.
  8. Општина Кичево, Приступљено 13. 4. 2013.
  9. Утрински Весник, Приступљено 13. 4. 2013.
  10. Simboli polpretekle zgodovine: SPODNJE PIRNIČE - Rojstna hiša narodnega heroja Franca Rozmana-Staneta, приступљено 11. 10. 2013.
  11. Somborski infomator - gradski muzej, Приступљено 13. 4. 2013.
  12. SOinfo.org - Sombor, Приступљено 13. 4. 2013.
  13. Hrvatski biografski leksikon, Приступљено 13. 4. 2013.
  14. Pregled muzeja: Spomen-dom Batinske bitke, Приступљено 13. 4. 2013.
  15. 15,0 15,1 15,2 Рушење антифашистичких споменика 1990-2000. „САБАРХ“, Загреб 2002. година.
  16. Музеји и галерије Хрватске. Загреб, 1992. година.
  17. 'ZAVNOH je u Topuskom udario temelje hrvatske državnosti' - Aktualno - hrvatska - Večernji list, Приступљено 13. 4. 2013.

Литература[уреди]