Русалка (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Представа русалке у словенској митологији
Русалке - цртеж Констанина Маковског из 1879.

Русалка је једна од водених вила из народних вјеровања словенских народа.

Литература о русаљкама прилично је велика, и она је доказала несловенско порекло имена русаљки. Народна етимологија довела је русаљке у везу са речју русло (поток), те нам је тако много допринела за изучавање русаљки.

Наследници виле код Руса изгледа да су биле "Русаљке". Име ово новијег је датума, и постало је од римског "rosaria" или "pascha rosarum". Замена имена вила у русаљке извршиле се у доба примања хришћанства (или можда нешто раније) па се онда назив русаљка раширио по многим словенским земљама и ван Русије и ако је прва постојбина вила само у Русији. Тако имамо у Бугарској:"русална гробишта; у Србији: црква св. Богородице Русалије или св. Тројице Русалије у околини Ниша; у Словеначкој (близу хрв. границе) три цркве једна до друге од именом Росалнице, код Метлике.

Својства вила и русаљки су иста, и русаљке као и виле живе у води, пољима и шумама и њих се Руси боје, као и Срби својих вила или Бугари својих самовила. Слична митска бића вилама и русаљкама била би код Чеха: Vodni Panny; код Словака Vodopanenky, које излазе каткад из својих кристалних дворова на забаве младежи; код Лужичана Wodne jugfry; код Пољака Bogunki, које опет вуку несмотрене у водне дубине.[1]

У митологији Источних Словена натприродна бића замишљана у лику дугокосих лепих младих девојака, које у ноћима младог Месеца играју на пропланцима, овенчане зеленим венцима. Непријатељски су расположене према људима. Често маме пролазнике, задају им различите загонетке или их убијају гласним смехом. То су, у ствари, душе умрлих девојака, првенствено утопљеница или оних које су умрле насилном смрћу. У недељу после Духова оне излазе из воде, ходају по пољу или се пењу на дрвеће. Опасно је да се те недеље било ко купа у реци или језеру, јер га русалке могу одвући у дубину. Разни обичаји показују да су русалке тесно повезане са водом и растињем, али и са светом мртвих.

По предању, вјечито су младе и лијепе, са дугим расплетеним риђим косама спуштеним низ леђа. Ако би неко чуо пјесму русалки, или ако би их како угледао при игри, намах би онијемио. Русалке такође и примамљују и даве људе, којима нису баш наклоњене. Најјаче средство против русалки је пелин, а користан је и бијели лук.

Русалке обитавају са водењацима, а каткад и саме у мањим ријекама и језерима гдје водењака нема. Имају своју краљицу која их дозива трубом и подређена је краљу водењака.[2]

Референце[уреди]

  1. Спасоје Васиљев „Словенска митологија” Србобран, 1928
  2. Luj Leže “ Slovenska mitologija” Beograd : Grafos, 1984

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]