Русалка (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Представа русалке у словенској митологији
Русалке - цртеж Констанина Маковског из 1879.

Русалка је једна од водених вила из народних вјеровања словенских народа.

У митологији Источних Словена натприродна бића замишљана у лику дугокосих лепих младих девојака, које у ноћима младог Месеца играју на пропланцима, овенчане зеленим венцима. Непријатељски су расположене према људима. Често маме пролазнике, задају им различите загонетке или их убијају гласним смехом. То су, у ствари, душе умрлих девојака, првенствено утопљеница или оних које су умрле насилном смрћу. У недељу после Духова оне излазе из воде, ходају по пољу или се пењу на дрвеће. Опасно је да се те недеље било ко купа у реци или језеру, јер га русалке могу одвући у дубину. Разни обичаји показују да су русалке тесно повезане са водом и растињем, али и са светом мртвих.

По предању, вјечито су младе и лијепе, са дугим расплетеним риђим косама спуштеним низ леђа. Ако би неко чуо пјесму русалки, или ако би их како угледао при игри, намах би онијемио. Русалке такође и примамљују и даве људе, којима нису баш наклоњене. Најјаче средство против русалки је пелин, а користан је и бијели лук.

Русалке обитавају са водењацима, а каткад и саме у мањим ријекама и језерима гдје водењака нема. Имају своју краљицу која их дозива трубом и подређена је краљу водењака.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Русалка (митологија)