Jump to content

Општина Мало Црниће

From Википедија
Општина Мало Црниће

Зграда СО Мало Црниће
Грб општине Мало Црниће
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Становништво
Становништво Пад 8.986 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 271 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт opstinamalocrnice.rs

Мало Црниће је општина у Браничевском округу у источној Србији. Пожаревац је удаљен 13 km, Петровац на Млави 25, а Београд 100.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.986 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.458 становника).[3]

Географске одлике[edit | edit source]

Општина Мало Црниће простире се у долини реке Млаве у плодоносној равници Стиг. По ободу општине се налазе брда, почеци Хомољских планина. Надморска висина је између 89 и 350 метара. Равничарски део општине заузима 18.613 хектара (70%), а брежуљкасти део 7.977 хектара (30%).

У општини влада умерено-континентална клима. Просек летњих температура је 20,5°C, а зимских 1,23°C.[4] Највише кише падне у мају и јуну, а најмање у септембру. Око 90% вода тече према реци Млави, а 10% према Пеку. У општини постоје 2 језера: Заова и Змајевац. Територија је слабо пошумљена тако да су удари ветра типично јаки (кошава).

Историја[edit | edit source]

Први помен насеља овог краја налази се у турском Браничевском тефтеру из 1467.[5] У њему су пописана села: Салаковац, Горње и Доње Црниће, Батуша, Калиште, Кула, Топоница, Кобиље и Мало Градиште (од оних насеља која и данас постоје). Породица Бајлони је 1869. овде подигла Бајлонијев млин (данас „Млин Млава“). Године 1885-86. саграђена је прва четворогодишња школа у овом крају.

Становништво[edit | edit source]

Становништво Малог Црнића и околине карактерише негативан природни прираштај, одлив становништва и демографско пражњење.

Општина обухвата 19 руралних насеља са 11.458 стална становника од којих се већина (85%) бави пољопривредом. Око 6.000 људи из ове општине ради у Западној Европи. У општини раде 4 основне школе са истуреним одељењима, и једна предшколска установа.[6] Ту је и један дом здравља и 6 амбуланти. У Малом Црнићу, постоји и Библиотека "Србољуб Митић",чији корени залазе у далеку 1879 годину, када је у Малом Црнићу основано прово читалиште под називом "Дружбена читаоница", од стране чешке породице Бајлони.

У седишту општине Мало Црниће, истоименом насељу, одржава се годишњи Фестивал драмских аматера села Србије - Федрас.

Општина према попису из 2022. године има 8.986 становника. У општини живи 7.898 пунолетних становника, а просечна старост износи 48,99 година (47,15 за мушкарце и 50,89 за жене).[7]

Етнички састав према попису из 2022.‍[1]
Срби
  
7.941 88,37%
Власи
  
251 2,79%
Роми
  
93 1,03%
Румуни
  
30 0,33%
Македонци
  
17 0,19%
Бугари
  
7 0,08%
Муслимани
  
7 0,08%
Југословени
  
6 0,07%
Остали
  
140 1,56%
Регионално
  
11 0,12%
Неизјашњени
  
97 1,08%
Непознато
  
386 4,30%

Насељена места[edit | edit source]

Смољинац, највеће насеље у општини

Општина Мало Црниће се састоји од 19 насеља. Највећа насеља у општини су Смољинац и Божевац која једина имају преко 1.000 становника, 6 насеља имају између 500 и 1.000 становника док 11 имају испод 500 становника (од тога два испод 100 становника). Седиште општине налази се у Малом Црнићу.

Насеље Становништво Промена (%)
Попис 2011.[3] Попис 2022.[7]
Аљудово 124 87 -29,84%
Батуша 510 387 -24,12%
Божевац 1.390 1.136 -18,27%
Велико Село 401 275 -31,42%
Велико Црниће 566 612 8,13%
Врбница 377 250 -33,69%
Забрега 179 111 -37,99%
Калиште 421 318 -24,47%
Кобиље 727 473 -34,94%
Крављи До 283 212 -25,09%
Кула 653 441 -32,47%
Мало Градиште 278 246 -11,51%
Мало Црниће 724 624 -13,81%
Салаковац 693 613 -11,54%
Смољинац 1.462 1.199 -17,99%
Топоница 820 624 -23,90%
Црљенац 838 607 -27,57%
Шапине 898 675 -24,83%
Шљивовац 114 96 -15,79%

Види још[edit | edit source]

Референце[edit | edit source]

  1. ^ а б в Национална припадност, подаци по општинама и градовима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 1. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-228-2. 
  2. ^ pp. 11 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  4. ^ pp. 15.
  5. ^ pp. 14.
  6. ^ pp. 20.
  7. ^ а б Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 2. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.