6. новембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот додаје: ky:6-Ноябрь (Жетинин айы) |
м r2.6.4) (Робот мења: kk:6 қараша |
||
Ред 106: | Ред 106: | ||
[[krc:6 ноябрь]] |
[[krc:6 ноябрь]] |
||
[[csb:6 lëstopadnika]] |
[[csb:6 lëstopadnika]] |
||
[[kk:6 қараша]] |
|||
[[kk:Қарашаның 6]] |
|||
[[ky:6-Ноябрь (Жетинин айы)]] |
[[ky:6-Ноябрь (Жетинин айы)]] |
||
[[sw:6 Novemba]] |
[[sw:6 Novemba]] |
||
Ред 181: | Ред 181: | ||
[[vls:6 november]] |
[[vls:6 november]] |
||
[[war:Nobyembre 6]] |
[[war:Nobyembre 6]] |
||
⚫ | |||
[[yi:6טן נאוועמבער]] |
[[yi:6טן נאוועמבער]] |
||
[[yo:6 November]] |
[[yo:6 November]] |
||
Ред 187: | Ред 188: | ||
[[zh-yue:11月6號]] |
[[zh-yue:11月6號]] |
||
[[bat-smg:Lapkristė 6]] |
[[bat-smg:Lapkristė 6]] |
||
⚫ |
Верзија на датум 14. новембар 2011. у 10:20
6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.
Догађаји
новембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 355. - Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632. - Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860. - За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1880. - Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
- 1911. - Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917. - После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипера. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1931. - Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
- 1943. - Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1950. - Основан Музеј примењене уметности у Београду
- 1964. - У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975. - На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1986. - Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
- 1996. - Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
- 1999. - Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
- 2001. - Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
- 2005. - Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
Рођења
- 1494. - Сулејман I Величанствени, турски султан. (†1566).
- 1771. - Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (†1834).
- 1787. - Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (†1864).
- 1923. - Татјана Лукјанова, српска глумица. (†2003).
- 1923. - Антоније Исаковић, српски књижевник. (+2002).
- 1977. - Душан Кецман, српски кошаркаш.
- 1987. - Ана Ивановић, српска тенисерка.
Смрти
- 1632. - Густав II Адолф, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594.)
- 1893. - Петар Иљич Чајковски, руски руски композитор позног роматизма.