6. новембар

6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 355. — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
• 1632. — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
• 1860. — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
• 1880. — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
• 1911. — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
• 1917. — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипера. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
• 1931. — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
• 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
• 1950. — Основан Музеј примењене уметности у Београду
• 1964. — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
• 1975. — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
• 1986. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
• 1996. — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
• 1999. — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
• 2001. — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
• 2005. — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

Рођења

• 1494. — Сулејман I Величанствени, турски султан. (†1566).
• 1771. — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (†1834).
• 1787. — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (†1864).
• 1923. — Татјана Лукјанова, српска глумица. (†2003).
• 1923. — Антоније Исаковић, српски књижевник. (+2002).
• 1977. — Душан Кецман, српски кошаркаш.
• 1987. — Ана Ивановић, српска тенисерка.

Смрти

• 1632. — Густав II Адолф, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594.)
• 1893. — Петар Иљич Чајковски, руски руски композитор позног роматизма.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума