Списак острва Србије
Ово је списак острва у Србији. Највећи број острва су речна острва (аде) којих највише има на Дунаву и Сави. Највеће острво на Дунаву у Србији било је Острово код Костолца све док није преграђен Дунавац и тако острво спојено са десном обалом. Површине је око 65 km².[1]
Најпознатије острво (данас полуострво) је Ада Циганлија, која је популарно рекреативно и туристичко место. Осим Аде, Београд има укупно 16 острва [2] на рекама, од којих су многа још неискоришћена. Међу њима, Велико ратно острво на ушћу у Саву, издваја се као оаза дивљачи (посебно птица). [3] Ова подручја, заједно са оближњим Малим ратним острвом, заштићена су од стране градске владе као резервати природе. [4]
Речна острва (аде)
[уреди | уреди извор]Бивша острва
[уреди | уреди извор]Језерска острва
[уреди | уреди извор]Назив | Језеро | Локација | Координате |
---|---|---|---|
Дуги дел | Власинско језеро | Власина Стојковићева | 42° 42′ 13″ С; 22° 20′ 59″ И / 42.703599° С; 22.349677° И |
Западно птичије острво | Палићко језеро | Палић | 46° 04′ 48″ С; 19° 42′ 44″ И / 46.080011° С; 19.712305° И |
Источно птичије острво | Палићко језеро | Палић | 46° 04′ 30″ С; 19° 43′ 24″ И / 46.074905° С; 19.723291° И |
Рожа Шандор | Лудошко језеро | Шупљак | 46° 06′ 04″ С; 19° 49′ 37″ И / 46.101224° С; 19.826966° И |
Страторија | Власинско језеро | Власина Стојковићева | 42° 41′ 29″ С; 22° 20′ 47″ И / 42.691470° С; 22.346317° И |
Четири острва | Јегричка | Жабаљ | 45° 23′ 55″ С; 20° 06′ 15″ И / 45.398691° С; 20.104251° И |
Плутајућа острва
[уреди | уреди извор]Поред сталних острва, постоје и плутајућа (пливајућа) острва. Она се у Србији могу наћи на Власинском језеру и на језеру Краљевац. На оба језера она су настала ерозивним утицајима када је формирањем језера дошло до откидања појединих комплекса тресетишта са дна језера. Карактеристика тих острва јесте да се крећу слободно од обале до обале, мењајући како место тако и облик у зависности од јачине ветра и осталих климатских фактора.[5] На Краљевцу је највеће острво површине око 2 хектара.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Занимљивости о селу - Острово” (на језику: српски). poportal.rs. 14. 8. 2017. Приступљено 30. 9. 2022.
- ^ Ana Nikolov (2005-07-29). „Beograd – grad na rekama”. Institut za Arhitekturu i Urbanizam Srbije. Приступљено 2007-06-05.
- ^ „Zbogom, oazo!” (на језику: српски). Kurir. 2006-05-23. Архивирано из оригинала 2010-10-20. г. Приступљено 2007-06-05.
- ^ Beoinfo (2005-08-04). „Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo" stavljeno pod zaštitu Skupštine grada” (на језику: српски). Ekoforum. Архивирано из оригинала 2011-07-26. г. Приступљено 2007-06-05.
- ^ Сотоница, Дуња (24. 6. 2019). „Формирање тресетишта – ПИО „Власина“” (на језику: српски). Екоблог. Приступљено 30. 9. 2022.
- ^ „Специјални резерват природе "Краљевац"” (на језику: српски). Сајт ТО Ковин. Приступљено 30. 9. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Plovidba Dunavom”. Pansion. Архивирано из оригинала 2015-01-24. г. Приступљено 2016-04-07.