Духовност

С Википедије, слободне енциклопедије

Helix Nebula, названа „Оком Бога“

Духовност је стање свести у којем се човек предаје развоју властитог духа. Сама реч потиче из латинског: спиритус = дух, или спиро „дишем“. Духовност може бити, али не мора, повезана са религијском посвећеношћу Богу. Појам духовности уско се везује уз религију, али он може означавати и душевно стање у којем човек своју пажњу окреће према ономе што се не налази у његовој непосредној околини. На пример, бављење филозофијом или писање поезије, су неки од не-верских облика духовности. Бити духовна особа значи стављати духовно, метафизичко, и нематеријално испред пролазног, световног и материјалног. Духовност се проводи молитвом, медитацијом и моралним живљењем.

Тома Аквински је неговао контемплативну духовност
Стојећи Буда са ореолом, од 1.-2. века (или раније), грчко-будистичка уметност Гандаре.

Значење духовности се временом развијало и ширило, те се различите конотације могу наћи једна поред друге.[1][2][3][ноте 1] Традиционално, духовност се односила на религиозни процес поновног формирања који „има за циљ да се опорави првобитни облик човека",[ноте 2] оријентисан на" слику Божју"[4][5] као што су то примерили оснивачи и свети текстови религија света. Израз се користио у раном хришћанству да се односи на живот оријентисан ка Светом Духу[6] и проширен током касног средњег века да укључи менталне аспекте живота.[7] У модерним временима, израз се проширио и на друге верске традиције[8] и проширио се на шири распон искуства, укључујући низ езотеричних и верских традиција. Савремене употребе имају тенденцију да се позивају на субјективно искуство свете димензије[9] и „најдубље вредности и значења по којима људи живе“,[10][11] често у контексту одвојеном од организованих верских институција.[12] Ово може укључивати веру у натприродно подручје изван обично уочивог света,[13] лични раст,[14] потрагу за коначним или светим смислом,[15] религиозно искуство,[16] или сусрет са сопственом „унутрашњом димензијом“.[17]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Не постоји јединствена, широко усаглашена дефиниција духовности.[2][3][ноте 1] Прегледи дефиниције појма, како се користи у научним истраживањима, показују широк спектар дефиниција са ограниченим преклапањем.[1] Макаролов преглед критика које се баве темом духовности дао је двадесет и седам експлицитних дефиниција, међу којима је „било мало сагласности”.[1] То омета систематско проучавање духовности и способност смислене комуникације налаза. Штавише, многе основне карактеристике духовности нису јединствене само за духовност; на пример, самотрансценденција, аскетизам и признавање властите повезаности са свима, атеиста Артур Шопенхауер сматрао је кључем етичког живота.[18]

Према Кис Вајијман, традиционално значење духовности је процес поновног формирања који „има за циљ да поврати првобитни облик човека, слика Бога. Да би се то постигло, поновно формирање је оријентисано на калуп, који представља изворни облик: у јудаизму Тора, у хришћанству постоји Христ, за будизам, Буда, а у исламу, Мухамед.”[ноте 2] Хоутман и Ауперс сугеришу да је савремена духовност спој хуманистичке психологије, мистичне и езотеријске традиције и источне религије.[14]

У модерно доба нагласак је на субјективном искуству[9] и „најдубљим вредностима и значењима по којима људи живе”,[10][11] укључујући лични раст или трансформацију, обично у контексту одвојеном од организованих верских институција.[12]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Сее:
    * Коениг е.а.: "Тхере ис но wиделy агреед он дефинитион оф спиритуалитy тодаy".[2]
    * Цобб е.а.: "Тхе спиритуал дименсион ис дееплy субјецтиве анд тхере ис но аутхоритативе дефинитион оф спиритуалитy".[3]
  2. ^ а б Wааијман[4][5] усес тхе wорд "омворминг", "то цханге тхе форм". Дифферент транслатионс аре поссибле: трансформатион, ре-форматион, транс-мутатион.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в МцЦарролл 2005, стр. 44.
  2. ^ а б в Коениг 2012, стр. 36.
  3. ^ а б в Цобб 2012, стр. 213.
  4. ^ а б Wааијман 2000, стр. 460.
  5. ^ а б Wааијман 2002.
  6. ^ Wонг 2009.
  7. ^ „Тхе медиевал минд”. тхе Псyцхологист. Архивирано из оригинала 23. 10. 2021. г. Приступљено 15. 08. 2021. 
  8. ^ Горсуцх 1999.
  9. ^ а б Сауциер 2006, стр. 1259.
  10. ^ а б Схелдраке 2007, стр. 1–2.
  11. ^ а б Гриффин 1988.
  12. ^ а б Wонг 2008.
  13. ^ Сцхуурманс-Стекховен 2014.
  14. ^ а б Хоутман 2007.
  15. ^ Снyдер 2007, стр. 261.
  16. ^ Схарф 2000.
  17. ^ Wааијман 2002, стр. 315.
  18. ^ Тхе Ацадемy оф Идеас, Тхе Етхицс оф Сцхопенхауер

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Духовност на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Duhovnost&oldid=27557618”