ОПН3
| Опсин 3 (енцефалопсин, панопсин) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ОПН3; ЕЦПН | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606695 МГИ: 1338022 ХомолоГене: 40707 ИУПХАР: ОПН3 ГенеЦардс: ОПН3 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 23596 | 13603 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000054277 | ЕНСМУСГ00000026525 | |||||||||
| УниПрот | Q9Х1Y3 | Q3КР48 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001030011 | НМ_010098 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001025182 | НП_034228 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 1: 239.82 - 239.87 Мб |
Цхр 1: 177.5 - 177.53 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
OPN3, или Опсин-3, је протеин који је код човека кодиран OPN3 геном.[1][2][3] Алтернативно сплајсовање овог гена производи више транскриптних варијанти, које кодирају различите протеинске изоформе.
Функција[уреди | уреди извор]
Опсини су чланови фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора. Осим визуелних опсина, сисари поседује неколико фоторецептивних не-визуелних опсина који су изражени у ткивима изван ока. Ген опсина-3 је у знатној мери изражен у мозгу и тестисима, а у малој мери и у јетри, материци, срцу, плућима, скелеталним мишима, бубрезима, и панкреасу. Овај гене исто тако може да буде изражен у мрежњачи. Овај протеин поседује каноничке особине фоторецептивних опсина.[3]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Блацксхаw С, Снyдер СХ (1999). „Енцепхалопсин: а новел маммалиан еxтраретинал опсин дисцретелy лоцализед ин тхе браин”. Ј Неуросци. 19 (10): 3681—90. ПМИД 10234000.
- ^ Халфорд С, Фреедман МС, Беллингхам Ј, Инглис СЛ, Поопаласундарам С, Сони БГ, Фостер РГ, Хунт ДМ (2001). „Цхарацтеризатион оф а новел хуман опсин гене wитх wиде тиссуе еxпрессион анд идентифицатион оф ембеддед анд фланкинг генес он цхромосоме 1q43”. Геномицс. 72 (2): 203—8. ПМИД 11401433. дои:10.1006/гено.2001.6469.
- ^ а б „Ентрез Гене: ОПН3 опсин 3 (енцепхалопсин, панопсин)”.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Боналдо МФ; Леннон Г; Соарес МБ (1997). „Нормализатион анд субтрацтион: тwо аппроацхес то фацилитате гене дисцоверy.”. Геноме Рес. 6 (9): 791—806. ПМИД 8889548. дои:10.1101/гр.6.9.791.
- Халфорд С; Беллингхам Ј; Оцака L; et al. (2002). „Ассигнмент оф панопсин (ОПН3) то хуман цхромосоме банд 1q43 бy ин ситу хyбридизатион анд соматиц целл хyбридс.”. Цyтогенет. Целл Генет. 95 (3-4): 234—5. ПМИД 12063405. дои:10.1159/000059351.
- Каспер Г; Таудиен С; Стауб Е; et al. (2003). „Дифферент струцтурал организатион оф тхе енцепхалопсин гене ин ман анд моусе.”. Гене. 295 (1): 27—32. ПМИД 12242008. дои:10.1016/С0378-1119(02)00799-0.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241
. ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899. - Алам НА; Горман П; Јаегер ЕЕ; et al. (2004). „Гермлине делетионс оф ЕXО1 до нот цаусе цолорецтал туморс анд лесионс wхицх аре нулл фор ЕXО1 до нот хаве мицросателлите инстабилитy.”. Цанцер Генет. Цyтогенет. 147 (2): 121—7. ПМИД 14623461. дои:10.1016/С0165-4608(03)00196-1.
- Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Грегорy СГ; Барлоw КФ; МцЛаy КЕ; et al. (2006). „Тхе ДНА сеqуенце анд биологицал аннотатион оф хуман цхромосоме 1.”. Натуре. 441 (7091): 315—21. ПМИД 16710414. дои:10.1038/натуре04727.
