Objektivnost

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Objektivnost je karakteristika neke činjenice, iskaza ili teorije, koja podrazumeva da su oni utemeljeni na stvarnom stanju, da su realni, ispravni, istiniti i da nisu podložni subjektivnim činiocima.

Objektivan (novolat. objectivus = predmetni, stvaran) u najopštijem smislu znači stvaran, istinski, zbiljski, nezavisan od subjekta i njegovog mišljenja. U nauci se ovaj pojam koristi u smislu nepristrasan, nezavisan od ličnih interesa, potreba, želja, strahova ili očekivanja naučnika.

Pristrasnost[uredi]

  • U statistici, pojam pristrasnost označava nereprezentativnost uzorka (odstupanje karakteristika uzorka od karakteristika populacije).
  • U naučnom ili stručnom istraživanju, pristrasnost podrazumeva neobjektivnost istraživača ili stručnjaka, koja utiče na selekciju činjenica, posmatranje, procenu i interpretaciju, u skladu sa ličnim željama, strahovima, očekivanjima i uverenjima.

Subjektivnost[uredi]

Najopštije, subjektivan znači koji pripada, predstavlja svojstvo, potiče od ili se odnosi na subjekt. Ovaj pojam može imati sledeća značenja:

  • Unutrašnji, mentalni, psihički (a ne spoljašnji, objektivan, fizički).
  • Osoben, individualan, privatan, nedostupan većem broju posmatrača, nesaopštiv, intuitivan, neproverljiv (a ne opšti, univerzalan, objektivan, javan, proverljiv).
  • Jednostran, pristrasan, ličan, pod uticajem želja, naklonosti/nenaklonosti, neobjektivan.
  • Nepostojeći, zamišljen, iluzoran, halucinatoran (nasuprot objektivno postojećem, stvarnom).

Razgraničenje[uredi]

Gornji pojmovi ne odražavaju apsolutne definicije, već samo međusobne odnose. Kad se kaže objektivan naučni metod, podrazumeva se da njegov opozit u nauci nije prihvaćen. Objektivan naučni metod je manje (ili minimalno) subjektivan od svog opozita, iz jednostavnog razloga što ga proizvodi subjekat, a ne objekat.

Vidi još[uredi]

Dodatna literatura[uredi]

  • Bachelard, Gaston. La formation de l'esprit scientifique: contribution à une psychanalyse de la connaissance. Paris: Vrin, 2004. ISBN 2-7116-1150-7.
  • Castillejo, David. The Formation of Modern Objectivity. Madrid: Ediciones de Arte y Bibliofilia, 1982.
  • Kuhn, Thomas S. The Structure of Scientific Revolutions. Chicago: University of Chicago Press, 1996, 3rd ed. ISBN 0-226-45808-3.
  • Megill, Allan. Rethinking Objectivity. London: Duke UP, 1994.
  • Nagel, Ernest. The Structure of Science. New York: Brace and World, 1961.
  • Nagel, Thomas. The View from Nowhere. Oxford: Oxford UP, 1986
  • Nozick, Robert. Invariances: the structure of the objective world. Cambridge: Harvard UP, 2001.
  • Popper, Karl. R. Objective Knowledge: An Evolutionary Approach. Oxford University Press, 1972. ISBN 0-19-875024-2.
  • Rescher, Nicholas. Objectivity: the obligations of impersonal reason. Notre Dame: Notre Dame Press, 1977.
  • Rorty, Richard. Objectivity, Relativism, and Truth. Cambridge: Cambridge University Press, 1991
  • Rousset, Bernard. La théorie kantienne de l'objectivité, Paris: Vrin, 1967.
  • Schaeffler, Israel. Science and Subjectivity. Hackett, 1982. Voices of Wisdom; a multicultural philosophy reader. kessler

Spoljašnji izvori[uredi]