Objektivnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Objektivnost je karakteristika neke činjenice, iskaza ili teorije, koja podrazumeva da su oni utemeljeni na stvarnom stanju, da su realni, ispravni, istiniti i da nisu podložni subjektivnim činiocima.[1]

Objektivan (novolat. objectivus = predmetni, stvaran) u najopštijem smislu znači stvaran, istinski, zbiljski, nezavisan od subjekta i njegovog mišljenja. U nauci se ovaj pojam koristi u smislu nepristrasan, nezavisan od ličnih interesa, potreba, želja, strahova ili očekivanja naučnika.

Pristrasnost[uredi | uredi izvor]

  • U statistici, pojam pristrasnost označava nereprezentativnost uzorka (odstupanje karakteristika uzorka od karakteristika populacije).
  • U naučnom ili stručnom istraživanju, pristrasnost podrazumeva neobjektivnost istraživača ili stručnjaka, koja utiče na selekciju činjenica, posmatranje, procenu i interpretaciju, u skladu sa ličnim željama, strahovima, očekivanjima i uverenjima.

Subjektivnost[uredi | uredi izvor]

Najopštije, subjektivan znači koji pripada, predstavlja svojstvo, potiče od ili se odnosi na subjekt. Ovaj pojam može imati sledeća značenja:

  • Unutrašnji, mentalni, psihički (a ne spoljašnji, objektivan, fizički).
  • Osoben, individualan, privatan, nedostupan većem broju posmatrača, nesaopštiv, intuitivan, neproverljiv (a ne opšti, univerzalan, objektivan, javan, proverljiv).
  • Jednostran, pristrasan, ličan, pod uticajem želja, naklonosti/nenaklonosti, neobjektivan.
  • Nepostojeći, zamišljen, iluzoran, halucinatoran (nasuprot objektivno postojećem, stvarnom).

Razgraničenje[uredi | uredi izvor]

Gornji pojmovi ne odražavaju apsolutne definicije, već samo međusobne odnose. Kad se kaže objektivan naučni metod, podrazumeva se da njegov opozit u nauci nije prihvaćen. Objektivan naučni metod je manje (ili minimalno) subjektivan od svog opozita, iz jednostavnog razloga što ga proizvodi subjekat, a ne objekat.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Trebješanin, Žarko (2018). Rečnik psihologije. Beograd: Agape knjiga. str. 370. ISBN 978-86-918127-8-2. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bachelard, Gaston. La formation de l'esprit scientifique: contribution à une psychanalyse de la connaissance. Paris: Vrin, 2004. ISBN 2-7116-1150-7.
  • Castillejo, David. The Formation of Modern Objectivity. Madrid: Ediciones de Arte y Bibliofilia, 1982.
  • Kuhn, Thomas S. The Structure of Scientific Revolutions. Chicago: University of Chicago Press, 1996, 3rd ed. ISBN 0-226-45808-3.
  • Megill, Allan. Rethinking Objectivity. London: Duke UP, 1994.
  • Nagel, Ernest. The Structure of Science. New York: Brace and World, 1961.
  • Nagel, Thomas. The View from Nowhere. Oxford: Oxford UP, 1986
  • Nozick, Robert. Invariances: the structure of the objective world. Cambridge: Harvard UP, 2001.
  • Popper, Karl. R. Objective Knowledge: An Evolutionary Approach. Oxford University Press, 1972. ISBN 0-19-875024-2.
  • Rescher, Nicholas. Objectivity: the obligations of impersonal reason. Notre Dame: Notre Dame Press, 1977.
  • Rorty, Richard. Objectivity, Relativism, and Truth. Cambridge: Cambridge University Press, 1991
  • Rousset, Bernard. La théorie kantienne de l'objectivité, Paris: Vrin, 1967.
  • Schaeffler, Israel. Science and Subjectivity. Hackett, 1982. Voices of Wisdom; a multicultural philosophy reader. kessler

Spoljašnji izvori[uredi | uredi izvor]