Hadži Prodanova buna

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Hadži Prodanova buna
Deo Srpske revolucije
(Srpsko-turski ratovi)
Nabijanje na kolac igumana Pajsija.JPG
Nabijanje na kolac pobunjenih vođa
Vreme: 27. Septembar – 30. Decembar. 1814
(3 meseca i 3 dana)
Mesto: Okruzi (nahije) Požega, Kragujevac i Jagodina u Smederevskom sandžaku, Osmansko carstvo
Rezultat: Turska pobeda
Sukobljene strane
Srpski ustanici Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
Hadži Prodan Gligorijević Sulejman-paša Skopljak
„Hadži-Prodanova buna buknula je u nedoba, sa svim iz nenada, bez pristanka prvih vođa u narodu, i bez ikakve spreme; izložila je cele krajeve zverskoj osveti turskoj, okvasila je kolje mučeničkom srpskom krvlju: ali je, pri svem tom, dala nepobitnih dokaza da je narod još živ i krepak, i da deset godina svojega života borbe za slobodu nije prošlo bez ploda za narodno vaspitanje Srba. Na prvi odvažan glas, letele su stotine junaka u novu borbu za slobodu otadžbine! Narod je bio živ, narod je bio krepak da poraz pretrpi i da se nada uspehu![1]
Hadži-Prodan, vođa bune

Hadži Prodanova buna je bila srpska pobuna iz 1814. protiv turskog terora. Na čelu bune je bio Hadži Prodan Gligorijević. Buna se završila pobedom Turaka, a veliku ulogu u njenom gušenju je imao Miloš Obrenović, potonji vođa Drugog srpskog ustanka i knez Srbije. [2]

Buna je obuhvatila područja tri nahija: Požešku (Čačansku), Kragujevačku i Jagodinsku. U predelima Požeške nahije, buna nije trajala duže od par dana, ali je zato, sa većim intenzitetom i brojnošću učesnika nastavljena u susednoj Kragujevačkoj, zatim Jagodinskoj nahiji. Iako, na kraju svog trajanja, nije dala nijednu značajniju bitku, ona se nesrećno završila zbog neorganizovanosti i razjedinjenosti narodnih predstavnika. Knez Miloš, od Turaka imenovan za oborkneza Požeške, Kragujevačke i Jagodinske nahije nije prišao ovoj buni protiv Turaka. Buna je izbila kao reakcija na niz represivnih mera i nameta koje su Turci pojačavali.[2] Neposredan povod bio je sukob kod manastira Trnave između Srba i Turaka, čiji su organizatori bili trnavski iguman Pajsije i Mihailo, brat hadži Prodana, a koji se svršio loše po ljude požeškog muselima Latif-age. Na čelo bune stao je hadži Prodan, nastavivši da organizuje čete i širi bunu; obuhvaćene su kragujevačka i jagodinska nahija.[2]

Sem hadži Prodana, u buni nije učestvovao nijedan vojvoda iz Prvog ustanka, dok je nekoliko i pomagalo Turcima. Miloš Obrenović je odbio ponuđeno vođstvo, izgovarajući se na nepripremljenost, nedostatak oružja i nepogodno godišnje doba. Međutim, ponudio je veziru Sulejman-paši svoju pomoć za gušenje bune, uz obećanje da će biti oprošteno svakome učesniku bune koji se preda, izuzev hadži Prodana i njegove braće. Zajedno sa rudničkim muselimom Ašim-begom, Miloš je ugušio bunu, uz veći otpor u kragujevačkoj nahiji. Posle sukoba kod Knića, gde su ustanici izvojevali pobedu, ali se potom razišli kućama, hadži Prodan je prebegao u Austriju.[2]

Posle smirenja bune nije poštovano vezirovo obećanje dato Milošu Obrenoviću; iz pobunjenih nahija pokupljeno je oko 300 istaknutih ljudi i u sindžirima odvedeno u Beograd gde su pogubljeni ili nabijeni na kolac. Na kolac je nabijen i začetnik ustanka, iguman Pajsije.[2]

Spoljašnje veze[uredi]

Reference[uredi]

  1. Znameniti Srbi 19. veka (God. 1, st. 98 — 99)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Vladimir Stojančević. „Hadži Prodanova buna” (na jeziku: srpski).