Босна у раном средњем вијеку

Босна у саставу раносредњовјековне Кнежевине Србије, према стању које је постојало током 9. и 10. вијека

Босна у раном средњем вијеку, односно раносредњовијековна Босна (грч. χωρίον Βόσονα / земљица Босна) била је српска историјска област, која се током раног средњег вијека налазила у саставу тадашњих српских држава, првобитне Кнежевине Србије (од 7. до 10. вијека) и потоње државе Војислављевића (11. вијек). Обухватала је средишњи дио географске области Босне у горњем сливу ријеке Босне, по којој је и сама област добила име.

Историја

Приближан опсег првобитне Босне у раном средњем вијеку, са придодатим подацима о каснијим жупама и градовима

Током античког периода, све области око горњег слива ријеке Босне припадале су римској провинцији Далмацији, чија је унутрашњост током 5. и 6. вијека тешко пострадала у вријеме тадашњих ратова. Досељавањем Јужних Словена на Балканско полуострво током 6. и 7. вијека започео је нови период у историји тих области. У највећем дијелу некадашње римске провинције Далмације настанили су се Срби, а тадашњи опсег српског етничког простора према западу посвједочен је вијестима франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим „Аналима франачког краљевства“ забиљлежио, под 822. годином, да су Срби народ који држи велики дио Далмације (лат. Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).

Првобитна Босна (означена најтамнијом нијансом) и потоњи развој босанске државе током средњег вијека

Први помен Босне као области у историјским изворима садржан је у историографском дјелу византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959) под насловом О управљању Царством. У 32. поглављу, које носи наслов „О Србима и земљи у којој сада станују“, помиње се и мала област, односно земљица Босна (грч. χωρίον Βόσονα) и то у саставу тадашње Кнежевине Србије. Исти извор биљежи да се у области Босне налазе два града: Катера (грч. Κάτερα) и Десник (грч. Δεσνήκ). За оба града предложене су разне убикације на ширем простору средње Босне.

После распада те српске државе у другој половини 10. вијека, претпоставља се да је Босна заједно са осталим српским земљама привремено потпала под непосредну или посредну власт Самуиловог царства (976-1018), а потом долази под привремену власт Византије. Средином 11. вијека, у вријеме успона државе Војислављевића, тадашњи српски владари Михаило и Бодин шире власт и према области Босне. Према позном Љетопису попа Дукљанина, Бодин је око 1081. године или нешто доцније за управитеља у Босни поставио кнеза Стефана. Исти Љетопис садржи и друге податке који се оносе на историју Босне у овом периоду, поготово када је ријеч о обласним подјелама и династичким односима, али та казивања немају упориште у другим изворима, те се стога у науци не сматрају као поуздана.

Крајем 11. и почетком 12. вијека долази до успона сусједне Краљевине Угарске, која временом успоставља свој утицај и на Босну, којом од 12. вијека владају банови, чиме започиње нови период у историји ове области.

Види још

• Српске земље у раном средњем вијеку
• Босна у средњем вијеку
• Историја Босне и Херцеговине

Извори и литература

Извори

• Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга. 
• Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska. 
• Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia. 
• Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Pertz, Georg Heinrich, ур. (1845). Einhardi Annales. Hanover. 
• Scholz, Bernhard Walter, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press. 
• Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98. 
• Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија. 

Литература

• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Живковић, Тибор (2004). „Рама у титулатури угарских краљева”. Зборник радова Византолошког института. 41: 153—164. 
• Живковић, Тибор (2008). „Бан Борић”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 5: 49—60. 
• Živković, Tibor (2010). „O počecima Bosne u ranom srednjem vijeku” (PDF). Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja u Sarajevu. 39: 149—161. 
• Klaić, Nada (1989). Srednjovjekovna Bosna: Politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe (1377. g.) (1. изд.). Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. 
• Mrgić-Radojčić, Jelena (2004). „Rethinking the Territorial Development of the Medieval Bosnian State” (PDF). Историјски часопис. 51: 43—64. 
• Новаковић, Реља (1963). „О неким питањима граница Србије, Хрватске и Босне у X в.”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 153—183. 
• Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages). Београд: Knowledge. 
• Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија. 
• Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 

Спољашње везе

• Политика (2018): Предраг Коматина: Досељавање Срба на Балканско полуострво
• Политика (2018): Предраг Коматина: Срби од VII до X века