Пређи на садржај

Општине Босне и Херцеговине

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа општина Босне и Херцеговине на којој је ФБиХ плавом бојом, РС црвеном, а жутом Брчко дистрикт.

У Босни и Херцеговини, најмања административна јединица је општина (или „općina“). Прије рата у БиХ 1992–1995. у тадашњој Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини било је 109 општина. Десет од њих чинило је подручје главног града Сарајева.

Послије рата број општина је повећан на 142, груписаних на следећи начин:

Поред тога, Брчко Дистрикт не припада ниједном ентитету и њиме се управља као кондоминијум ентитета ФБиХ и РС. Дистрикт одговара предратној општини Брчко. Иако се технички не зове општина, она се као таква третира у статистичке сврхе.

Административно, свака општина има општинско вијеће и начелника општине, а они се обично састоје од урбаног подручја са околним селима и руралним подручјима око њега. Босна и Херцеговина има и 32 званично одређена града: Бања Лука, Бихаћ, Тузла, Мостар, Зеница, Добој, Приједор, Бијељина, Требиње, Широки Бријег, Цазин, Горажде, Ливно, Зворник, Градишка, Живинице, Грачаница, Сребреник, Градачац, Високо, Љубушки, Чапљина, Дервента, Лукавац, Завидовићи, Коњиц, Босанска Крупа, Орашје, Столац и Лакташи одговарају по једној истоименој општини. Град Сарајево и Источно Сарајево састоје се од четири односно шест општина, што отприлике одговара десет предратних општина које су чиниле главни град.

Историја

[уреди | уреди извор]

Аустроугарска

[уреди | уреди извор]
An image depicting the administrative division of Bosnia and Herzegovina from 1895
Административна подела Босне и Херцеговине из 1895. године која показује да је земља подељена на округе и котаре

Године 1878. територију данашње Босне и Херцеговине окупирала је Аустроугарска. Аустроугарска је у принципу задржала османску административну подјелу, па је босански вилајет постао Reichsland, санџаци су постали окрузи (нем. Kreise), казе су постале котари (нем. Bezirke), док су нахије постале испоставе (нем. Expositure). Истим редоследом, валија је постао земљопосједник (нем. Landesschef), док је мутасариф (администратор санџака) постао окружни предстојник (нем. Kreiseleiter). Аустроугарска окупација усвојила је и османску општинску самоуправу присутну у сеоским и градским општинама, баладије.[1]

Краљевина Југославија

[уреди | уреди извор]

Територија данашње Босне и Херцеговине је 1918. године укључена у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. године преименована у Краљевину Југославију. Нова власт је задржала локалну организацију коју је наслиједила од Аустроугарске.[2] Иако је нови Видовдански устав предвиђао подјелу земље на области, нова држава је успоставила Обласну управу која је управљала Босном и Херцеговином.[3] 26. априла 1922. године усвојен је Закон о обласној и окружној самоуправи да би се спровела уставна подјела земље на области. Према закону, земља је подијељена на 33 области. Територија данашње Босне и Херцеговине је тако требала бити подијељена на 6 области: Бихаћка, Мостарска, Сарајевска, Травничка, Тузланска и Врбаска област.[4] Међутим, закон се у Босни и Херцеговини није примјењивао све до укидања Обласне управе 1924.[5] Начелник области је био велики жупан, док је начелник среза био срески поглавар.[6] Даље, срезови су подијељени на срезске испоставе.[7]

Краљ Александар је 6. јануара 1929. увео диктатуру и убрзо донио Закон о општинској и обласној самоуправи. Нови закон замијенио је обласне комитете и скупштине обласним комесарима. 3. октобра 1929. године донио је Закон о називу и подјели Краљевине на административне области. Новим законом назив државе је промијењен у Југославија, док је административна власт вршена преко бановина, среза и општина. Било је 9 бановина,[8] на чијем је челу био бан.[9] Законом о унутрашњој управи од 19. јуна 1929. године, бановине су подијељене на срезове, а срезови на општине. На челу среза био је срески начелник. По Закону о општинама од 14. марта 1933. године, на челу општине био је предсједник општине.[10]

Територија данашње Босне и Херцеговине била је подијељена на 4 бановине: Дринску бановину, Приморску бановину, Врбаску бановину и Зетску бановину.[10] Дана 26. августа 1939. године донесена је Уредба о Бановини Хрватској, којом су припојене Савска бановина и Приморска бановина, заједно са срезовима Дубровник, Шид, Илок (који се налазе у данашњој Хрватској), Брчко, Дервента, Градачац, Травник и Фојница (који се налазе у данашњој Босни и Херцеговини) у Бановину Хрватску.[11]

Социјалистичка Република

[уреди | уреди извор]

Предсједништво Народне скупштине Босне и Херцеговине је 16. августа 1945. године донијело Закон о територијалној подјели Савезне Босне и Херцеговине на округе, срезове и подручја мјесних народних одбора. Овим законом Босна и Херцеговина је подијељена на 6 округа – Сарајевски, Херцеговачки, Травнички, Бањалучки, Добојски.[12]

Нови Закон о административно-територијалној подјели донет је 1949. године. Тада је Народна Република Босна и Херцеговина подијељена на четири области – Сарајевску, Мостарску, Бањалучку и Тузланску.[13]

Године 1952. Народна скупштина Босне и Херцеговине поново мијења локалну управу доношењем Закона о подјели територије Народне Републике Босне и Херцеговине. Укинуте су области, док је држава подухељена на 66 среза, 5 градова и 418 општина, од којих су 53 градске општине.[14]

Средином 1955. године донесен је још један закон, Закон о територију срезова и општина у Народној Републици Босни и Херцеговини. Од тада је Босна и Херцеговина подијељена на 15 среза – Бања Лука, Бихаћ, Брчко, Дервента, Добој, Горажде, Јајце, Ливно, Мостар, Приједор, Сарајево, Требиње, Тузла, Зеница и Зворник. Сваки срез је имао неколико општина. Сједиште именованих среза било је у општинама по којима су добили име.[15] Овај акт је промијењен 1958. године, а укинути су срезови Дервента, Требиње и Зворник.[16] Године 1968. акт је поново измијењен, а Босна и Херцеговина је подијељена на 6 среза – Бањалучки, Бихаћ, Добој, Мостар, Сарајево и Тузла.[17]

1966. године срезови су укинути, а до данас су остале само општине.[када?][18]

Општине у Федерацији Босне и Херцеговине

[уреди | уреди извор]

Општине Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Фусноте

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Zovko 2007, стр. 16.
  2. ^ Zovko 2007, стр. 59.
  3. ^ Zovko 2007, стр. 70.
  4. ^ Zovko 2007, стр. 71.
  5. ^ Zovko 2007, стр. 72.
  6. ^ Zovko 2007, стр. 77.
  7. ^ Zovko 2007, стр. 78.
  8. ^ Zovko 2007, стр. 79.
  9. ^ Zovko 2007, стр. 80.
  10. ^ а б Zovko 2007, стр. 81.
  11. ^ Zovko 2007, стр. 97.
  12. ^ Velagić 2013, стр. 191.
  13. ^ Velagić 2013, стр. 192.
  14. ^ Velagić 2013, стр. 193.
  15. ^ Velagić 2013, стр. 195.
  16. ^ Velagić 2013, стр. 197.
  17. ^ Velagić 2013, стр. 198.
  18. ^ Velagić 2013, стр. 202.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Књиге

[уреди | уреди извор]

 

Часописи

[уреди | уреди извор]

 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општине_Босне_и_Херцеговине&oldid=28393930”