Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Разне исправке
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Разне исправке)
На иницијативу нашег посланика у [[Вашингтон]]у, [[Славко Грујић|Славка Грујића]], [[Карнегијева задужбина]], која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у [[Београд]]у. [[Слободан Јовановић]], тадашњи [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета]], успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и [[Никола Несторовић]]. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку.<ref name="џонић данка">{{Cite book|last1=Џонић|first1=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011.|publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}</ref>
 
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник [[Карнегијева задужбина|Карнегијеве задужбине]], [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/azbucnik_6.html|website=Београдско наслеђе|accessdate=1. 9. 2017}}</ref> Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд]]а што је предвиђено Генералним планом [[Београд]]а из [[1921]]. године.<ref>{{citeCite book|last1=Михајлов|first1=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010.|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}</ref>
 
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868-1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портика]] са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријама]]. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забата]]. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918-1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>
 
[[Датотека:Ззз.JPG|мини|лево|Оријентални рукописи]]
Од ћирилских рукописа, којих са одломцима има 90, најстарији су они из 13. века: одломак Апостол [[јеванђељe|јеванђеља]], писан на кожи, и [[Средњовековни псалтир|Псалтир]] нађен у селу Пецари код [[Бела Црква|Беле Цркве]] у [[Рашка|Рашкој]]. Од бројних ћирилских рукописа писаних у 14, 15, 16. и 17. веку, најзначајнији су Минеј за март-април из [[1344]]1344—1345.1345 године, најстарији сачувани препис Похвале [[Свети Симеун|Св. Симеуну]] и [[Свети Сава|Св. Сави]] од Теодосија из друге половине 14. века, [[Четворо-јеванђеље]] из друге половине 15. века, барањски рукопис [[Душанов законик|Душановог законика]] са почетка 16. века, Панегирик писан 1595. године у [[манастир Свеte Тројице|манастиру Св. Тројице]] код [[Пљевљa|Пљеваља]] и др.
 
У збирци рукописа на оријенталним језицима, којих је укупно 397 у 633 књиге, највећи број је на [[арапски језик|арапском]] (498), на османском (126) и [[персијски језик|персијском језику]] (9). Најстарији рукопис датира из 1206. године.
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Михајлов|first1=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Џонић|first1=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011.|publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}
* Марковић, Радосав (1968). ''Универзитетска библиотека у Београду (1921—1945)''. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. Београд.
1.572.075

измена

Мени за навигацију