Централни одбор српске четничке организације

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Централни одбору српске четничке организације био је главни одбор Српске четничке организације, која је била активна за време борбе за Македонију (1903-1912), све до почетка Првог балканског рата. Одбор је стациониран у Београду.

Историја[уреди | уреди извор]

Септембра 1903. представници одбора из Београда, Врања, Скопља и Битоља формирали су Централни одбор српске четничке организације у Београду у који су ушли Лука Ћеловић, Милорад Гођевац, генерал Јован Атанацковић и мајор Петар Пешић, професори велике школе Љубомир Ковачевић и Љубомир Стојановић, Живан Живановић сенатор, рентијери и задужбинари Голуб Јанић и Никола Спасић. Одбор Живојина Рафајловића потчинио се новоствореном Централном одбору па је тако врањски одбор постао извршни. Скопски и Битољски одбор такође су се потчинили Централном одбору и тиме је створена мрежа одбора и пододбора који су имали да се баве формирањем и слањем чета у Стару Србију и Македонију, њиховим снабдвањем, усмеравањем и уопште вођењем четничке акције. На оснивачком састанку донесен је статут а за председника организације изабран је генерал Атанацковић.[1][2]

Задатак одбора[уреди | уреди извор]

Задаци Централног одбора били су да:

  • води револуционарну акцију и врши националну пропаганду на терену и у Србији
  • именује шефове Горских штабова, војводе и четовође
  • обезбеђује одсуства официрима и подофицирима који одлазе на терен од Војног министарства и то искључицо преко Министарства иностраних дела
  • формира чете и обезбеђује их финансијски и материјално

Основатељи Централног одбора[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Краков 1930, стр. 89-94.
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 10. 2013. Приступљено 12. 05. 2017.