Централни одбор српске четничке организације

Из Википедије, слободне енциклопедије

Централни одбору српске четничке организације био је главни одбор Српске четничке организације, која је била активна за време борбе за Македонију (1903-1912), све до почетка Првог балканског рата. Одбор је стациониран у Београду.

Историја[уреди]

Септембра 1903. представници одбора из Београда, Врања, Скопља и Битоља формирали су Централни одбор српске четничке организације у Београду у који су ушли Лука Ћеловић, Милорад Гођевац, генерал Јован Атанацковић и мајор Петар Пешић, професори велике школе Љубомир Ковачевић и Љубомир Стојановић, Живан Живановић сенатор, рентијери и задужбинари Голуб Јанић и Никола Спасић. Одбор Живојина Рафајловића потчинио се новоствореном Централном одбору па је тако врањски одбор постао извршни. Скопски и Битољски одбор такође су се потчинили Централном одбору и тиме је створена мрежа одбора и пододбора који су имали да се баве формирањем и слањем чета у Стару Србију и Македонију, њиховим снабдвањем, усмеравањем и уопште вођењем четничке акције. На оснивачком састанку донесен је статут а за председника организације изабран је генерал Атанацковић.[1][2]

Задатак одбора[уреди]

Задаци Централног одбора били су да:

  • води револуционарну акцију и врши националну пропаганду на терену и у Србији
  • именује шефове Горских штабова, војводе и четовође
  • обезбеђује одсуства официрима и подофицирима који одлазе на терен од Војног министарства и то искључицо преко Министарства иностраних дела
  • формира чете и обезбеђује их финансијски и материјално

Основатељи Централног одбора[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]