Спаса Гарда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Спаса Гарда
Spasa Pavlović Garda.png
Спаса Гарда
Пуно име Спаса Павловић
Датум рођења1880.
Место рођења Станча
  Османско царство
Датум смрти (1912-11-07)7. новембар 1912.
Место смрти Прилеп
  Османско царство

Спаса Павловић Гарда (Козјачко село Станча, око 1880 — код Прилепа, 7. новембар 1912), познат још и као Змај, био је српски четнички војвода у Старој Србији из времена борби за Македонију почетком 20. века.[1] Надимак Гарда и Змај добио је због свог горостасног стаса и храбрости.

Биографија[уреди]

Родио се у селу Станча код Криве Паланке у данашњој Републици Македонији. Од 1903. године је путовођа и јатак српских чета а од 1904. године четнички војвода у кривопаланачком крају. Са својом четом је био брана четама ВМРО да се пребаце преко реке Криве у кривопаланачком крају у део које су контролисале српске чете и где су сва села била патријаршијска и укључена у српску организацију. Учествовао је у великој борби против Турака, код села Бајловца, под Козјак планином 1906. године. Трчали су том приликом он и војвода Коста Пећанац (са комитама) три сата, да би помогли нападнутој браћи из других чета.[2] Посебно је била чувена његова храброст исказана у борби на Паклишту. Након Младотурске револуције 1908. године вратио се у Станчу и одао се мирном животу.

Први балкански рат[уреди]

По избијању Првог Балканског рата улази у четнички одред војводе Војина Поповића Вука, учествује у свима борбама од српске границе до Прилепа. Гине у борбама за Прилеп 7. новембра 1912. године на Алиначком вису.[3]

Смрт војводе Спасе Гарде[уреди]

Водиле су се борбе за Прилеп 1912. године, на падинама кршевитог виса Мукос.[4]. Ту на Мукосу су Турци пружили први озбиљни отпор бранећи Прилеп.[5] Било је ужасно хладно и нападао је велики снег. На страни Турака је било 10.000 војника и два топа. На српској страни је било два батаљона војске, са седам митраљеза од којих је само два радило. Под вођством капетана, сада мајора Војина Поповића било је око 90 четника, а међу њима и војвода Спаса Гарда. Због надмоћног непријатеља регуларна војска је повучена, али четници међу којима Спаса су наставили борбу до сутрадан.

Истог дана се повратила српска војска и потиснула Турке. Комите нису хтеле оставити његов леша у камењару. Неколико дана после јуначке смрти војводе, када су се водиле жестоке борбе на Бакарном Гумну, четници су на рукама носили Спасу Гарде кроз Прилеп, где су му уприличили прави ратнички погреб уз паљбу пушака и звуке трубе.[6]

Улица Спасе Гарде[уреди]

Улица у Београду, на Општини Звездара, носи име по овом познатом четничком војводи. Улица Спасе Гарде се пружа између Хекторовићеве и Булевара краља Александра (сада је слепа улица јер су изграђени солитери на Булевару).

Референце[уреди]

  1. ^ „Биографије, Матица српска” (PDF). Стари сајт Матице српске. Приступљено 9. 4. 2018. 
  2. ^ "Српско коло", Загреб 1906. године
  3. ^ „Народна енциклопедија : српско-хрватско-словеначка / Станоје Станојевић. - Загреб : Библиографски завод. - Књ. 1: А - З. - 1928. - 852 стр.” (PDF). Wikimedia Commons. Приступљено 9. 4. 2018. 
  4. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1939. године
  5. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
  6. 6,0 6,1 Јуначка смрт војводе Спасе Гарде. - У: Балкански ратови у слици и речи, 3. новембар 1913, стр. 2

Литература[уреди]

  • Стари четници / Миодраг Д. Пешић. - Крагујевац : Погледи, 2000 (Крагујевац : Нови погледи). - 200 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека "Равногорци' ; књ. 2)(COBISS.SR 179822087)
  • Мемоари. Књ. 1, Казивања и доживљаји војводе велешког : (1898-1912) / војвода Василије Трбић ; [приредили Александар Драшковић, Стојанче Ристевски]. - Београд : Култура, 1996 (Београд : Култура). - 294 стр., [16] стр. с таблама : илустр. ; 24 cm. (COBISS.SR 117837831)

Спољашње везе[уреди]