Димитрије Стојковић (војно лице)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Димитрије З. Стојковић
Mita Atan.jpg
Димитрије З. Стојковић - Мита Атан
Пуно име Димитрије З. Стојковић - Мита Атан
Датум рођења (1882-00-00)1882.
Место рођења Врање
Кнежевина Србија
Датум смрти 1954.(1954-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (71/72 год.)
Место смрти Врање

Димитрије З. Стојковић - Мита Атан (Врање, 1882 је био трговац, један од оснивача Четничког покрета у Врању 1903. г., обавештајац у покрету у време Балканских ратова и Првог светског рата, први председник подружнице Удружења официра и ратника, један од три резервна потпуковника српске војске из Врања, у два мандата председник Врањске општине а у трећем начелник Пчињског среза.

Биографија[уреди]

По сећању његових рођака, Димитрије је становао у доњем делу града, кућа му се граничила са родном кућом Боре Станковића обичај је био да ујутру пандур дође по њега да заједно прошетају чаршијом. И то не само центром већ и споредним улицама. Кажу да је Мита Атан посебно гледо да ли је испред радњи пометено и почишћено. Уколико није, посао пандура је био да запише газду дућана и да му наплати казну. Тако су све зелене површине и тротоари у чаршији били уредни и чисти. У слободно време волео је да игра карте и игру Дарде која је била популарна у то време.

Имао је жену и двоје деце, касније је добио и тројицу унука.

Димитрије З. Стојковић је одржавао трговачке везе са Солуном, Битољем, Скопљем што значи да је често путовао.[1]


Балкански ратови[уреди]

Мита Атан је 1912. г. пошао у Балкански рат као резервни официр. Био је у Куманову као официр Првог пешадијског пука - првог позива, а затим учествује у Битољској борби. Задњу борбу у Првом балканском рату добили су припадници Првог пешадијског врањског пука код реке Шкумбе у Албанији. Дакле, први Балкански рат су започели и завршили Албанци. Војници Првог пешадијског врањског пука првог и другог позива први су ушли у Бујановац, Прешево, Скопље, Битољ, Приштину, Елбасан, дакле као претходница српске војске. У свим тим борбама, учествовао је као официр и Мита Атан.[1]

Први светски рат[уреди]

Први светски рат Мита Атан је почео као резервни потпуковник да би током рата добио велике чинове.

Занимљив је начин како су се унапређења, односно чинови тада добијали: Командант построји пук и гласно каже "Господо, тај и тај је предложен за унапређење, медаљу или орден. Ако сматрате да заслужује - искорачите корак напред" ако пук не искорачи - нема унапређења. То само показује колико су војници веровали својим официрима али и обрнуто.

У Церској битци и Колубарској битци Мита Атан је био официр.

1916. године на положају "Округла чука" на Солунском фронту, Мита Атан је рањен у груди. У том тренутку био је припадник 16-ог нишког пука "Цар Николај други". Након опоравка враћа се у своју јединицу и у Врање.[1]

Четничка споменица - даровница[уреди]

Многи припадници четничког покрета добитници су четничке споменице - даровнице међу њима је и Димитрије З. Стојковић - Мита Атан. Ова споменица је карактеристична по томе што се у централном делу налази слика краља Петра као борца у српсом устанку у Херцеговини, централно место заузима ловоров лист са укрштеном камом и револвером. На том знаку су се заклињали српски четници. Ту је и мртвачка глава о којој постоје различита тумачења. [1]

Ордење[уреди]

Димитрије З. Стојкоивћ - Мита Атан је имао 8 одликовања - ордена: 2 ордена Обилића, 2 медаље француске легије части и можда енглески крст - медаљу. Постоји податак да је имао 4 наша и 4 страна одликовања за храброст.

Ордење Мите Атана није *преживело" кризу 90-их година прошлог века и инфлацију. [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Знаменити Врањанци: Љубица Здравковић Џонов: Историјски архив "31. јануаар" у Врању: Врање; 2015.

Литература[уреди]