Панта Радосављевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панта Радосављевић војвода Дунавски
Panta Radosavljević-Dunavski.jpg
Панта Радосављевић
Датум рођења (1876-08-28)28. август 1876.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Место смрти Нирнберг
Трећи рајх
Чин пуковник

Панта Радосављевић-Дунавски или Војвода Дунавски (Београд, 28. августа 1876Нирнберг, 1941) је био четнички војвода и пуковник.[1]

Војна школа[уреди]

Након завршена три разреда гимназије крајем 1892. уписао се у артиљеријску подофицирску школу.[1] Потпоручник је постао 1902, а капетан 1914.[1]

Четничка акција[уреди]

Септембра 1905. придружио се четничкој акцији у Македонији. Одмах по доласку постао је начелник горскога штаба у западном Повардарју и на тој дужности био је од октобра 1905. до јануара 1906. Називали су га војвода Дунавски.[1] Сарадници су му били војводе Глигор Соколовић, војвода Бабунски и официр Сретен Руднички, који је пре њега ступио у четништво.[1]

Секретар четничке организације[уреди]

Крајем 1906. изабран је за секретара главнога четничкога одбора у Београду, а у јесен 1907. постао је секретар извршнога четничкога одбора у Врању.[1] Након Младотурске револуције 1908. долази до затишја и обуставе четничких акција због обећања да ће нове турске власти да поштују устав и законе. Радосављевић се тада повчлачи из четничке организације.[1]

Учешће у ратовима[уреди]

Радосављевић је као командир артиљеријске батерије учествовао у Првом и Другом балканском рату.[1] У Првом светском рату учествовао је као командир батерије и командант батаљона.[1] Краљ га је лично 1914. одликовао Карађорђевом звијездом 4. степена. Након 1918. објављивао је чланке и песме у листу "Српско Косово", а објавио је и две мање књиге патриотскога садржаја "Кроз славно Косово" и "Шта је Маћедонија“.[1]

Априлски рат и послење године[уреди]

Као резервни пуковник Југословенске војске учествовао је у Априлском рату након чега је заробљен и интерниран у Немачку (логор Офлаг XIII/Б). Боловао је од туберкулозе па је његов рођак заробљени дивизијски генерал Душан Трифуновић покушао да издејствује да га сместе у болницу или да га отпусте кући. То се није десило и он је преминуо крајем 1941. године.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 780
  2. Бјелајац & Трифуновић (1997). стр. 263-264.

Литература[уреди]

  • Бјелајац, Миле; Трифуновић, Предраг (1997). Између војске и политике. Београд, Крушевац: Институт за новију историју Србије, Народни музеј Крушевац. ISBN 86-7005-020-X.