Вићентије Крџић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вићентије Крџић
Vićentije Krdžić.JPG
Датум рођења (1853-01-30)30. јануар 1853.
Место рођења Ушће
 Кнежевина Србија
Датум смрти 1915.
Место смрти Гњилане
 Краљевина Србија

Вићентије Крџић (световно име Василије Крџић; 30. јануар 1853 — крај 1915)[1] био је трећи српски владика скопске епархије након укидања Пећке патријаршије. Бугари су га убили крајем 1915.

Црквена биографија[уреди]

Рођен је 30. јануара 1853. у Ушћу. У манастиру Студеница завршио је основну школу, а богословију је завршио у Београду.[1] У манастиру Студеница замонашио се 1873, а исте године посвећен је у ђакона. До 1885. био је у манастиру Студеница. Игуман је постао 1887, а до 1890. био је старешина манастира Свете Тројице и Сретења у Овчару.[1] Посвећен је 1894. у архимандрита.[1] У манастиру Хиландар боравио је од 1900. као саборни старац.

Владика скопске епархије[уреди]

Након смрти владике Севастијана Скопскога 1905. изабран је и посвећен у Цариграду за владику скопске епархије.[2] Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије. Током његовога вршења дужности настављен је активан црквени, национални и просветни рад у Македонији.[2] Иако је постојао бугарски терор све више се народ у Македонији враћао у српску црквену организацију напуштајући Бугарску егзархију.[2] Вићентије је играо истакнуту улогу у координацији српске четничке акције у Македонији. Током 1907. међу организаторима српске четничке акције дошло је до поделе на две струје, на конзулатску и митрополитску струју.[3] Вићентије се налазио на челу митрополитске струје и настојао је да потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[3] До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Митрополитска струја имала је подршку опозиционе штампе у Србији, а на сличан начин српској дипломатији се супростављао и рашко-призренски владика Нићифор Перић.[3] Ипак већ крајем 1907. конзулска струја је однела превагу. Преместили су неколико учитеља наклоњених Вићентију и спречили су повезивање Вићентија и Нићифора Перића.[3]

Бугари га убијају[уреди]

Крајем 1915. Бугарска се укључила у Први светски рат и уследило је повлачење српске војске и окупација Србије. Вићентије се тада повукао у Призрен, где су га Бугари ухапсили и спроводили у Бугарску.[2] Међутим на путу од Урошевца до Гњилана опљачкали су га и убили. Његов леш није никада пронађен, али се препричавало да је леш након убиства био спаљен.[2]

Од 2017. године Српска православна црква га прославља заједно са игуманом Владимиром Протићем као светитеље - свештеномученике.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Евро Београд (1996), стр 76
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Јергић Сава Споменица Српско-православног саборног храма Свете Богородице у Скопље : 1835-1935 , Скопље(1935) 252-253
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426
  4. Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)

Литература[уреди]