Крста Трговишки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крста Ковачевић
Војвода Крста Ковачевић Трговишки.jpg
Пуно име Крста С. Ковачевић[1]
Датум рођења 1877.
Место рођења Трговиште
 
 Османско царство
Датум смрти (1948-01-30)30. јануар 1948.
Место смрти Прешево
  СФРЈ

Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877Прешево, 30. јануар 1948[1]), познат и као Крста Прешевски, је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.

Биографија[уреди]

Родио се у селу Трговишту у Пчињи 1878. године. У то време Пчиња је административно спадала у Прешевску казу Косовског вилајета у Османском царству. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. По убиству бежи у Бугарску где се запошљава као физички радник на железници у Софији. Убрзо су га запазили борци ВМРОа који га врбују у своју организацију. Прво је био у чети генерала Цончева где му је најбољи пријатељ био каснији кумановски војвода Крсто Лазаров Коњушки. У време Илинденског устанка је у чети скопског војводе ВМРО-а Николе Пушкарова, где користи искуство са железнице да разнесе пругу код села Новичана. После повлачења Пушкарова улази у чету Тодора Николова која након неколико неуспелих чарки бива приморана да се склони у Врање. У Врању је упознао Живојина Рафајловића и решава да се придружи српској четничкој акцији, и да напусти бугарску у којој је деловао пошто српске није било. Од 1904. је српски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну.

У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније 1915-1916. Учествује у пробоју Солунског фронта. Од 1924. води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, Живи скривено у Лесковцу. Умро је 1948. у Прешеву.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад, 2011. године, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. Момчило Златановић, Пчиња, Трговиште 1996, 57-63.