Борба на Дреновцу

Борба на Дреновцу
Време 9. март 1906. Место Дреновац Повод четничке акције у Македонији Узрок Борба за Македонију Исход Турска победа
Сукобљене стране
Српска четничка организација	Османско царство
Команданти и вође
војвода Илија Јовановић † војвода Змејко Блажевић	командант турске потере
Јачина
2 чете	турски војни гарнизон
Жртве и губици
6 мртвих, 3 ухапшено	12 мртвих
запењена четна архива тројица осуђена на робију

9. марта 1906. доњоречка чета војводе Змејка Блажевића и прилепска чета војводе Илије Јовановића-Прилепца налазиле су се на данику у српском селу Дреновцу (Прилепска каза). Чете су проказане турским властима од стране бугараша из Небрегова и Присата. Велико одељење турске војске је опколило село и изненадило српске чете. После вишечасовне борбе, у којој је погинуло 18 и рањено 12 војника, четници су покушали да се пробију, што је некима и успело. У борби је погинуо војвода Илија Јовановић, Марко Протић, Димитрије Јовановић и Мирче Наумовић. Рањени четници Никола Ристић из Дабинце и Марко Ристић из Требоња извршили су самоубиство. Живи су ухваћени војвода Змејко Блажевић и четници Аца Секулић и Воја Станојевић, сва тројица је била теже рањена. Турци су успели да заплене и четну архиву једног од војвода. Војвода Змејко је покушао да се убије скоком у бунар, али Турци су то приметили и извукли га одатле онесвешћеног.

Битољски суд је заробљенике осудио на доживотну робију. После проглашења хуријета (23. јул 1908) четници су амнестирани. Ухапшена тројица је пуштена на слободу и од 1909. Змејко је опет активан у четничкој организацији, што је видно и из платног списка.

После пропасти на Дреновцу у западном Повардарју су биле само четири српске чете. Убрзо после ове борбе војвода Јосиф Ивановић је ликвидирао денунцијаторе из Небрегова и Присата.

Референце

• Владимир Илић: Српска четничка акција 1903-1912. стр. 89