Светислав Симић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Симић
СветиславСимић.jpg
Пуно име Светислав Симић
Датум рођења (1865-03-04)4. март 1865.
Место рођења Ужице
 Кнежевина Србија
Датум смрти 8. март 1911.(1911-03-08) (46 год.)
Место смрти Лезен
 Швајцарска

Светислав Симић (4. март 18658. март 1911) био је српски дипломата, секретар министарства, национални радник и новинар.[1] Један је од најзаслужнијих државних службеника за помагање и организацију српског четничког покрета у Македонији.

Школовање[уреди]

Рођен је 4. марта 1865. у Ужицу. Основну школу похађао је у Ужицу и Књажевцу, а гимназију у Пожаревцу и Београду. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Провео је и годину дана на студијима у Петрограду.

Дипломатски рад[уреди]

породица Светислава Симића

Неколико година радио је као наставник. Током 1894. постао је секретар министарства спољних послова,[1] а онда је 1898. постављен за конзула у Приштини заменивши на том положају Тодора Станковића. Уз Јована Јовановића Пижона био је један најзаслужнијих државних службеника за помагање и организацију српског четничког покрета у Македонији.[2] Помагао је Богдану Раденковићу да оствари бољи контакт са српском владом. У јулу 1904. постао је дипломатски агент у Софији.[1] Након проглашења бугарске независности 1908. постао је посланик у Софији и на том месту је остао све до одласка на лечење у Швајцарску.[1] Умро је 8 марта 1911. у Лезену у Швајцарској.[1]

Новинарски и публицистички рад[уреди]

Цели живот био је активан у новинарству. Основао је и уређивао Уставну Србију, а учествовао је и у оснивању Српскога Књижевнога Гласника.[1] Био је оснивач Дела и уредник и сарадник многих листова: Одјека, Дневнога Листа, Јавора, Зоре, Наставника и Просветнога Гласника.[1] Штампао је много расправа и брошура укључујући; Македонско Питање, Радикали и наша национална политика, Срби и Арбанаси, Стара Србија и Арбанаси. Најчешће се потписивао псеудонимом Павле Орловић.

Изабрани радови[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 4, 98
  2. Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426