Светозар Ранковић Тоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Ранковић
Светозар Ранковић.jpg
Портрет Ранковића
НадимакТоза
Датум рођења(1880-00-00)1880.
Место рођењаЈунковац
 Кнежевина Србија
Датум смрти1914.(1914-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (33/34 год.)
Место смртиУжице
 Краљевина Србија
Битке/ратовиБорба за Македонију
Кумановска битка
Други балкански рат
Колубарска битка

Светозар Ранковић Тоза (Јунковац, 1880Ужице, новембар или децембар 1914) био је српски четник и војвода током борби за Македонију, Балканских ратова и Првог светског рата.[1] Био је кључни четнички командант у борбама за ослобођење Балканског полуострва од отоманске и хазбуршке окупације.[2][3][4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ранковић је рођен 1880. године у Јунковцу код Тополе. Након што је завршио средњу школу уписао се 1900. године у 33. класу Војне академије у Београду, али је напустио и завршио војно школовање у Царској Русији. Након повратка у домовину ступио је у српску војску. Деловао је током борби за Македонију и Стару Србију од 1904. године. Године 1907. Ранковић је постао војвода.[3][4][2]

Пре Првог балканског рата 1912. године био је начелник планинског штаба на планини Козјак код Куманова. Пре Кумановске битке подстакао је мештане Кратова и Криве Паланке да устану против османске власти.[5] Предводио је 200 четника против Турака у Кумановској бици, где је рањен.[6] Командовао је четницима и у Другом балканском рату.

У Колубарској бици у Првом светском рату био је командант Бригаде Горњачког четничког одреда. На положају Трешњица код Ужица на Дрини граната му је пробила обе ноге након чега је извршио самоубиство како не би био ухваћен жив. Његова смрт овековечена је у Србијанском венцу Милосава Јелића.[7]

Улица у Београду носила је име по Јанковићу, под називом „Улица војводе Тозе”, да би 2018. године променила име у Улицу Јануса Јанулиса.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stojčev, Vanče (22. 9. 2004). Military history of Macedonia. Military Academy "General Mihailo Apostolski". ISBN 9789989134050 — преко Google Books. 
  2. ^ а б „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. 
  3. ^ а б Споменица мушке гимназије у Крагујевцу 1833 – 1933. Крагујевац: Одбор за прославу стогодишњице. 1934. стр. 399. 
  4. ^ а б Ђорђевић, Драгослав П (1932). Шумадија у прошлости и садашњости. Београд. стр. 230. 
  5. ^ Jovanović, Jovan; Stanojević, Stanoje (22. 9. 1935). „Srpski narod u XIX veku”. Izdavačko i knjižarsko preduzeće G. Kon a.d. — преко Google Books. 
  6. ^ Rudić, Srđan; Milkić, Miljan (1. 6. 2013). Balkanski ratovi 1912–1913 : Nova viđenja i tumačenja: = The Balkan Wars 1912/1913 : New Views and Interpretations. Istorijski institut & Institut za strategijska istrazivanja. ISBN 9788677431037 — преко Google Books. 
  7. ^ Ђорђевић, Светозар, А (1967). Кроз ратне вихоре. Први Светски рат и српска авијатика. Београд. стр. 42. 
  8. ^ „Junak iz balkanskih i Prvog svetskog rata ostao bez ulice”. Naslovi.net.