Алимпије Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алимпије Марјановић
Alimpije Marjanovic.jpg
Алимпије Марјановић
Пуно име Алимпије Марјановић
Датум рођења (1874-12-24)24. децембар 1874.
Место рођења Доња Шаторња
Кнежевина Србија
Датум смрти 15. март 1940.(1940-03-15) (65 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Југославија

Алимпије Марјановић Овчепољски, српски и југословенски официр, и четнички војвода у Старој Србији и Македонији за време борби за Македонију почетком 20. века.

Биографија[уреди]

Родио се 24. децембра 1874. у Доњој Шаторњи. Војне науке похађао је у Београду где је завршио Нижу и Вишу школу Војне академије. Официрско досавршавње обавио је у Француској. У војсци је провео 23 године обављајући 27 различитих служби. У пензију је отишао као пуковник.[1]

Шеф Горског штаба[уреди]

Године 1908. у чину мајора вршио је дужност шефа горског штаба Источног Повардарја као командант свих српских чета у околини Прешева, Куманова, Криве Паланке и Кратова. Под његовом командом биле су чете војвода Спасе Гарде, Живка Гвоздића, Дитка Алексића, Војислава Танкосића, Николе Лукића Скадарца и Денка Чуме. надимак Овчепољски добио је као шеф реформатор, будући да је од Српске одбране добио задатак да реформише српску четничка организацију и да повеже српске чете и организована села Западног и Источног Повардарја преко Овчег Поља. Његов рад спречила је Младотурска револуција 23. јула 1908.

Ратови[уреди]

У Првом балканском рату 1912. Марјановић је био шеф команде четничких одреда придодат штабу Врховне команде редовне војске и командант четничког одреда на рејону карауле Лисица. У Другом балканском рату био је командант бригаде српске војске. Учествовао је у Првом светском рату. Пензионисан је у чину пуковника. Умро је 15. марта 1940. у Београду.[2]

Признања[уреди]

За заслуге на националном раду и исказану храброст и способност у ратовима одликован је са три Карађорђеве звезде, две четвртог и једне трећег степена, Орденом Белог орла петог степена , две Златне медаље за храброст, Медаљом за војничке врлине и са пет споменица: Споменицом Краља Петра, Споменицом Српско-турског рата 1912, Споменицом Српско-бугарског рата 1913, Споменицом Првог светског рата 1914-1918. и Албанском споменицом. 1917. године.[3]

Референце[уреди]

  1. П. Д. С. Јеринић, Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 14-15.
  2. П. Д. С. Јеринић, Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008,14-15.
  3. П. Д. С. Јеринић, Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 13-14.