Милан Чемерикић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Чемерикић
Датум рођења (1877-02-12)12. фебруар 1877.
Место рођења Призрен
 Османско царство
Датум смрти 1940.
Место смрти Београд
 Краљевина Југославија

Милан Чемерикић (12. фебруар 18771940) је био српски национални радник, новинар, преводилац, наставник, економиста и банкар.[1]

Детињство и Младост[уреди]

Милан Чемерикић рођен је 12. фебруара 1877. у Призрену. Основну школу завршио је у Призрену. Захваљујући угледним родитељима имао је добре услове за школовање. У Призрену је научио турски, арнаутски и мало старославенскога.[1] Богословију је похађао у Галата сарају у Цариграду.[1] У Београду је похађао Филозофски факултет. Дипломирао је 1903. и одмах након тога постао је професор Богословско-учитељске школе у Призрену, где је предавао српски, француски и омолитику. Од 1907. до 1909. био је наставник у српској гимназији у Скопљу, а током 1910 радио је кратко и у Солуну.[1] Од 1910. почео је да се бави новинарством и објавио је много текстова у скопским новинама.

Национални рад[уреди]

Поред професорскога рада бавио се економским и националним проблемима Срба. Био је у вези са револуционарном организацијом.[1] Међутим прилике након Младотурске револуције омогућиле су јавни политички рад. Изабран је 1908. у централни одбор Српске демократске лиге, прве српске странке у Османском царству. Имао је дужност у Обласном одбору организације за Солунски вилајет. Био је веза између српске легалне партије, али и тајне организације са младотурским комитетом Јединство и напредак.[1] Једно време био је уредник Цариградскога гласника, јединога српскога листа у Османском царству. Током 1912. противио се захтевима српске владе да се преговара са младотурцима, а противио се и затеву да се подржи избор Богдана Раденковића за рашко-призренскога митрополита.

За време ратова[уреди]

Током Првога балканскога рата био је ратни дописник са Цетиња и са Јадранскога мора, а у Другом балканском рату извештавао је из Скопља.[1] У Првом светском рату учествовао је најпре као војника, а након повлачења српске војске био је једно време преводилац, а касније је у Женеви уређивао поверљиви преглед непријатељске штампе.

После ратова[уреди]

Након Првога светскога рата у Скопљу је уређивао најпре Привредни гласник, а онда Јужну Србију. Од 1921 до 1932. био је директор једне банке у Скопљу.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Zoran Č. Vukadinović , Milan Čemerikić, Baština 22(2007) 323-331

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]